1
Kriza u Ukrajini dostigla je vrhunac. Nakon nedelja gomilanja vojske sa ruske strane ukrajinske granice, raspoređivanja američke i NATO vojske u Evropi, intenzivnih pregovora Moskve i zapada koji su se uglavnom završavali bez bilo kakvih pomaka, pale su i prve granate u Lugansku. I jedna i druga strana tvrde da su napadnute. Kako obični Rusi i Ukrajinci vide ovu situaciju? Da li se plaše rata?
Rat je najčešća reč u Ukrajini, ali i većini svetskih medija danima unazad. Iako Rusija tvrdi da povlači vojsku i da ne planira invaziju, sa zapada stižu drugačije poruke. Čak, Sjedinjene Američke Države čak tvrde da je broj ruskih vojnika na ukrajinskim granicama znatno veći – između 169.000 i 190.000.
Pročitajte još:
Istovremeno, obični građani i u Rusiji i Ukrajini svakoga dana slušaju najave rata. Olga Grinko, koja živi i radi u Kijevu kaže nam da iako tenzije traju već osam godina, u poslednjim danima njihova eskalacija je drastična.
„Iako su ovakve situacije dešavale i ranije, sada imamo osećaj da su oči čitavog sveta uprete ka Donbasu. Iskreno, verujem da će događaji u Donbasu dodatno eskalirati, i da će sitacija biti gora od one koje smo videli kada je granatiran vrtić. Pre neki dan je ruska Duma preduzela korake da prizna ruske marionetske republike u Donbasu, što znači da prestaje da se poštuje mirovni sporazum iz Minska i da mi nemamo više nikave garancije“, kaže Grinko.
Kako kaže, sa porodicom razmatra najgore scenarije i spremna je da napusti Ukrajinu u svakom trenutku.
„Ljudi su zabrinuti i uznemireni, svima su još uvek sveža sećanja na 2014. godinu. Tada je ukrajinski narod proživeo najgoru noćnu moru. Niko nije mogao da nasluti ono što se dogodilo. Napala nas je država koja nas je uvek nazivala ‚bratskim narodom‘. Sećam se tog osećaja kada se ujutru probudite i ne znate koja se zastava danas vijori iznad vašeg gradskog veća. Kada su Rusi napali Donbas 2014. godine, loše opremljeni dobrovoljci su putovali na liniju fronta školskim autobusima“, priseća se Grinko.
Osvrnula se i na situaciju u ukrajinskim medijima, koji neprestano izveštavaju o dešavanjima na granici. Kako kaže, sukob je glavna tema ukrajinskih medija.
„U stvari, ruski rat protiv Ukrajine nikada nije prestao da ‚puni‘ ukrajinske medije, ni jednog dana. To ne čudi, jer se prekid vatre krši svakodnevno i svakog meseca ginu ukrajinski vojnici na frontu. Mada, kada se uporedi, ton nije toliko uznemiren kao u velikim zapadnim, ali i ruskim medijima. Mi smo osam godina nakon rata, nekako navikli na ruske prljave igre, na poplavu lažnih vesti“, objašnjava.
O situaciji o medijima za naš portal govorila je i Ukrajinka Irina Rajevskaja koja živi u Odesi, gradu koji se nalazi na jugu zemlje.
„U medijima ćete čuti vesti o mogućoj invaziji, ali političari pokušavaju da razuvere ljude i zamole ih da ostanu mirni i žive normalnim životom. Iskreno mislim da stani mediji dosta bolje izveštavaju o trenutnoj situaciji kaže Rajevskaja.
Mislili i da su mediji u velikoj meri „kreirali“ tenzije.
“ Mislim da su ovu napetost veštački napravili međunarodni političari i masovni mediji. Znate, mi već osam godina živimo u nerešenom sukobu i navikli smo da živimo na to da nam je deo zemlje okupiran od strane Rusije. Oko toga se ne diže pompa, mi na jugu Ukrajine živimo sasvim normalno“, kaže Rajevskaja.
Ipak, priznaje da oseća strah i da je i sama odlučila da se sa porodicom izmesti iz rodnog grada na nedelju dana.
„Naravno da me ideja o invaziji užasava. Prvo sam mislila da uopšte nije realna, ali sam posle nekog vremena počela da razmišljam kako da pobegnem u slučaju invazije. Mnogi ljudi iz mog okruženja su odlučili da napuste zemlju do 21. februara, jer se do tada očekuju napadi i ruske provokacije“, kaže Ukrajinka.
Kako kaže, u slučaj bilo kakvog napada, bi bila ugrožena, jer se grad u kome živi nalazi na Crnom moru i izuzetno je strateški značajan.
„To bi uticalo na moj život, jer Odeska oblast ima strateški položaj i ranjiva je, pogotovo u slučaju kada svi pričaju o tome kako će invazija doći sa mora. Zato je bolje da predvidim problem i ne budem u epicentru eventualnog sukoba. Bolje neplanirani odmor nego hitan beg“, zaključila je Rajevskaja.
Nataša Serebrnikova, takođe iz Odese kaže da ratni pritisak konstantno oseća još od 2014.godine, ali da se on jako pogoršao tokom poslednjih meseci.
“Zavisi od regiona. Ali globalno, svi strahujemo za porodice, posao, domove. Da, razumemo da je mogućnost rata velika. Gde, kada, kako – ne znamo. Do tada odlazimo na posao, u sportske klubove, parkove, muzeje, pozorišta. Anksioznost se oseti u vazduhu, ali se mi trudimo da nastavimo da živimo jednostavne uobičajene živote u isto vreme. Ne želimo da dopustimo da nestane nade”, kaže Serebrnikova.
Ono što je zabrinjava je to što primaćuje da oni “dubljeg džepa” ekspresno odlaze iz zemlje.
“Bogataši odlaze, zaustavljaju svoje poslove u Ukrajini i čekaju rezultat sukoba. To loše utiče na ekonomiju, a mi to počinjemo da osećamo” kaže ona.
Kako kaže veliki problem je i to što o ovom sukobu pričaju svi, pa stoga oko nje ima previše različitih informacija – od kojih je većina lažna.
“Više ne znamo kome da verujemo, sve je konfuzno. Zbog toga sve više sugrađana uzima lekove za smirenje, čija prodaja je rekordno skočila. Uplašeni smo i ne možemo da poverujemo u to da se ovako nešto dešava u sred Evrope u 21 veku” zaključuje Ukrajinka.
Sa druge strane, Ruskinja, Anna B. ne misli da je situacija toliko drastična.
„Ovaj narativ traje već tri godine i sve je deo Putinove prljave igre. Iskreno, po većim ruskim gradovima se ni ne priča toliko o sukobu. Dešavanja više prate ljudi koji gledaju samo državne propagande medije, a oni su uglavnom u unutrašnjosti“, kaže nam Anna.
Dodaje da jedino što je zabrinjava jesu eventalne sankcije Zapada.
„Rublja je već izgubila dosta na vrednosti, putovanja van Rusije su postala preskupa. Ja sam neko ko voli da putuje u zemlje EU, to bi mi zakomplikovalo život. Takođe, sećam se sankcija od pre osam godina kada su rafovi bili prazniji, jer nije bilo proizvoda iz uvoza. Plašim se da se to ne ponovi“, kaže Anna.
I njen prijatelj, ruski fotograf koji želi da ostane anoniman, kaže za „Novu“ da je prestao da gleda vesti, jer ga zamaraju vesti pune zapaljive retorike, koje sluša godinama unazad.
„Poslednjih mesec dana u medijima se vrti ista stvar – Rusi će napasti Ukrajinu, EU želi diplomatiju, NATO vuče trupe, Moskva negira eskalaciju sukoba. Psihički sam umoran i već vam je muka od svega ovoga“, kaže on.
Ipak, naglašava da iako pripada mlađoj generaciji duboko je svestan posledica koje Putinovi potezi proizvode.
„Živim u Sankt Peterburgu. Moje okruženje i ja u principu osuđujemo invaziju na ukrajinske zemlje, mislimo da sve ovo nama kao narodu nije bilo potrebno. Ova situacija nam jasno pokazuje da Putin sledi sopstveni interes i da otvoreno sprovodi vežbe koje će naknadno dovesti do nečega, ili je ovo demonstracija snage i odlučnosti sa kojom će nastaviti da deluje“, kaže on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
