2
Na vrhuncu festivala u Moskvi povodom obeležavanja prve godišnjice početka rata punih razmera Vladimira Putina u Ukrajini, Kremlj je dovezao decu iz Marijupolja na okupiranom jugoistoku Ukrajine, da se „zahvale“ svojim osvajačima.
Zvezda ove fešte ruskog patriotizma bila je Ana Naumenko, 15-godišnjakinja crne kose, koja je gurnuta na binu moskovskog stadiona Lužnjiki da se zahvali vojniku sa nadimkom „Jurij Gagarin“ što ju je spasio.
„Hvala ujače Jura što je spasao mene, moju sestru i stotine hiljada dece u Marijupolju“, rekla je.
Anina sestra, Karolina, pokrila je uši od buke gomile dok je stajala u blizini.
Dok su se ukrajinska deca okupljala da zagrle vojnika, njihove bivše komšije iz Marijupolja osetile su šok i gađenje. To su bila deca sa kojima su živeli u podrumima manje od godinu dana ranije, sklanjajući se od ruskih bombi i patili od gladi i hladnoće kada je Moskva pokrenula krvavi juriš koji je uništio grad, prenosi Gardijan.
„Gnusno je što ovo nisu glumci. Oni su zaista deca iz Marijupolja“, napisao je jedan.
‘That’s my neighbour’: Mariupol residents’ shock at Putin’s parade line-up https://t.co/rPXRLk9Kpr
— The Guardian (@guardian) February 25, 2023
„Taj tinejdžer u crnom šeširu i sivom sakou koji grli okupatora je Kostja, moj komšija. Živeli smo u istoj zgradi i prvih mesec dana rata proveli smo u istom skloništu“, dodao je ističući još jedno dete.
Bivši stanovnik dao je Obzerveru informacije na društvenim mrežama i druge detalje o porodici sa kojom je delio sklonište ispod zgrade u okrugu Leve obale u Marijupolju pre nego što je evakuisan 20. marta. Opisao je kako su sa Kostjinim ocem hodali po leševima kada su otišli u fabriku hleba da traže hranu i vodu iz pumpe.
„Pretpostavljam da su pozvani u Moskvu na ovu svečanost. Možda za novčanu nagradu ili sa drugačijim motivom. Ne mogu da nazovem Kostjine roditelje proruskim jer pre rata nikada nisu izneli konkretno mišljenje“, rekao je on.
Ove komentare je potvrdila još jedna bivša stanovnica Marijupolja, Darija Šričeva, koja se sklonila u isti podrum u upravnoj zgradi, gde je delila sobu sa 40 ljudi.
Ona je opisala slične scene tela na ulici u blizini fabrike hleba – krv koja se na hladnoći pretvara u žele – i takođe je ispričala o smanjenju zaliha hrane i vode, kao i da je osam njihovih komšija ubijeno ili ranjeno kada su bombe pale preko puta.
U jednom trenutku, hrana je bila toliko oskudna da su ona i još troje ljudi delili jednu čokoladicu, jedinu hranu koju su jeli danima. Oni su takođe pobegli iz Marijupolja krajem marta.
„Kostjini mama i tata su bili dobri ljudi“, rekla je Šričeva, koja se seća da je majka Kristina radila u prodavnici u njihovom komšiluku. „Delili smo hranu sa njima, kao i oni sa nama. Kostja je veoma ljubazan i dobar dečak.”
„Moj muž je trčao sa Kostjinim ocem da nabavi vodu i hranu za nas pod vatrom“, rekla je ona za Obzerver. „Igor je pomogao u gašenju požara kada su Rusi zapalili našu zgradu. Znam da im je stan nestao, da im je cela kuća izgorela i da je već srušena“.
Kao i drugi, bila je iznenađena pojavom dečaka na proruskom koncertu.
„Ne znam zašto je Kostjina porodica promenila stav prema Rusima. Mislim da su ‘adapteri’… To su ljudi kojima je svejedno pod kojom zastavom da žive. Oni traže korist za sebe sa obe strane. Možda im je tada bilo zgodno da podržavaju Ukrajinu, a sada im je zgodno da podržavaju Rusiju. Kostjina majka Kristina sada radi u „upravi“ okupiranog Marijupolja“, dodala je ona.
Profili Kostjine porodice na društvenim mrežama pokazuju da još uvek žive u Marijupolju. Njegov otac Igor i majka Kristina nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Polina Cvetkova, ruska državna TV voditeljka koja je pomogla u organizaciji događaja na stanionu u Moskvi, napisala je: „Nakon emitovanja, srela sam se sa decom koju je u Marijupolju spasio dobrovoljac Jurij Gagarin. Više od 300 dece! Zovu ga anđeo, a ekipa i ja smo se takođe trudili da budemo anđeli za decu i da organizujemo radostan provod u Moskvi! Sledeće nedelje ćemo prikazati priču o našoj deci na Prvom kanalu“.
Da je Ana iz Marijupolja potvrdio je i Informator, ukrajinski novinski sajt.
„Njena majka, blogerka Olga Naumenko, poznata je u gradu“, piše na sajtu. Kako se navodi na sajtu, Olga je ubijena u ratu. iStories, ruski novinski sajt, kasnije je potvrdio da se porodica Naumenko sklonila u Dom kulture, a potom i u upravnu zgradu na Levoj obali, kao i Kostjina porodica.
Olga je u aprilu ubijena od gelera od eksplozije kada je „otrčala po cigarete“, rekao je očevidac. Sahranjena je u krugu bolnice. Tadašnji post na društvenim mrežama navodi da je za sobom ostavila troje dece: „Anju, Karolinu i Danju“. Dok je Ana zahvaljivala „Juri Gagarinu“ što je spasao nju i njenu sestru, nije spominjala svog brata.
Prošlonedeljni događaji bili su puni pompe, ali tanki po suštini. Putinov govor o „stanju nacije“ u utorak je državna televizija pozdravila kao „najvažniji politički trenutak u godini“. Bilbordi u Moskvi su belim tekstom na crnoj pozadini rekli da „nema povratka“, podsećajući na Putinovu izjavu iz 2016. da se „granice Rusije nigde ne završavaju“.
U tom slučaju, to je bila standardna hrana: pritužbe na zapad, skromna obećanja socijalne pomoći i uveravanja da se Rusija bori za nacionalni opstanak i da će na kraju pobediti.
Putin je objavio da obustavlja poštovanja Novog START-a, poslednjeg preostalog sporazuma Rusije o nuklearnom oružju sa SAD. Ali ono što njegov govor nije uključivao bilo kakvu konkretnu ideju o tome kako će Rusija pobediti u Ukrajini ili pobediti u svom novom sukobu sa zapadom.
„Ovo je revanšistička retorika i gubi“, napisao je Maksim Trudoljubov, istaknuti ruski novinar i kolumnista. „Ovo je izuzetno daleko od propovedi – ova vrsta govora ne tera stado da uzdahne, da bude dodirnuto i da vidi svetlost ispred sebe.”
Bilo je tihih trenutaka razmišljanja, dok se veliki broj Rusa okupljao kod statue ukrajinske spisateljice Lesje Ukrainke, koja je postala neformalni spomenik protivnicima rata.
„To je beskrajna bol. Osećam da život više nikada neće biti isti“, rekla je jedna mlada žena snimljena tamo kako jeca. „Svet se srušio. Cela moja porodica su Ukrajinci, ali živimo u Rusiji. Da je moj deda živ, verovatno bi sebe nazvao Rusom. Ali ne mogu se nazvati Rusom. Nemam više dom.”
PROČITAJTE JOŠ:
2
3
0
Ali resursi države su daleko veći. Procenjuje se da je 200.000 ljudi dovezeno autobusima, nagovarano ili namamljeno na stadion gde je pre nešto više od četiri godine Rusija bila domaćin finala Svetskog prvenstva. Sada je bila ukrašena ruskim trobojnicama, vojnim zastavama i velikim Z, neformalnim simbolom rata Rusije protiv Ukrajine.
Ovo su slike Rusije za koje Putin zamišlja da su istinite: lojalna, patriotska, ekstatična u ratu, robovska. Posmatrači kažu da je slično onome kako je on zamišljao Ukrajinu.
„Putin je sebe ubedio da je ukrajinsko društvo ista vrsta teatra koji je on, koristeći ubistvo i pretnje, napravio od ruskog društva“, napisao je Trudoljubov kada je počeo rat. „Njegova televizija i štampa dugi niz godina imaju samo jednog klijenta i jednog gledaoca – njega samog. On je sam sebe otrovao svojim lažima“.
Za one koji gledaju iz Ukrajine, spektakl je bio nepodnošljiv.
„Bolesno mi je“, napisao je Kostjin bivši komšija. „Gorim iznutra.“
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini