"Teška ekonomska vremena su pred nama, gomilaju se šokovi bez presedana"

Teza je Njujork tajmsa da će naftni embargo oslabiti Rusiju, što će ipak povećati pregovaračku moć Kine i Indije te proizvođača nafte poput Saudijske Arabije, dok će Evropa i Sjedinjene Države (veći deo zapadnih demokratija) mesecima trpeti visoke cene nafte.Pri tome će, zaključuje Njujork tajms, evropski kupci proći puno lošije jer će ključni energent kupovati od puno udaljenijih snabdevača. Uz to, Evropljani prvo trebaju napraviti prilagođavanje rafinerija drugačijim vrstama nafte ili pronaći dobavljače koji mogu isporučiti naftu sličnih karakteristika kao što je ruska, prenosi Jutarnji list.Njujork tajms prognozira i povremene nestašice naftnih derivata, poput dizela. Nestašica dizela, koji je pogonsko gorivo za kamione i poljoprivrednu mehanizaciju, uticaće na dalji rast cena celog niza proizvoda, prvenstveno hrane. Između ostalog, Njujork tajms upozorava kako će Evropa Rusiju zameniti drugim nestabilnim isporučiocima nafte sa Bliskog Istoka, što pitanje dugoročne sigurnosti ostavlja otvorenim.

U očekivanju produbljivanja evropske energetske krize ne treba zaboraviti kako je situacija već sada, zbog inflacije koja nije viđena duže od 40 godina, ekstremno kompleksna, a najozbiljniji lideri globalnog biznisa počeli su da najavljuju recesiju. Džejmi Dimon, glavni direktor Džej Pi Morgana, prvi je poručio da se pripremaju za uragan, a danas su njegovu izjavu poput eha pratile reči predsednika Goldman Saksa Džona Valdrona koji kaže: "Ovo je jedna od, ako ne i najviše, složenih kompleksnih i dinamičnih okolnosti sa kojima sam se suočio u karijeri… Gomilanje šokova u sistemu je bez presedana. Očekujemo teška ekonomska vremena pred nama".U globalnom energetskom preslagivanju, tumači Njujork tajms, Kina i Indija zaštiće se od viših cena energije jer će im Rusija nuditi visoke diskonte. U samo nekoliko meseci Rusija je postala drugi najveći snabdevač nafte u Indiji te je pretekla Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.Iako je cilj EU-a naftnim embargom oslabiti Rusiju tako što će joj izbiti milijarde dolara prihoda, ako dođe do daljeg snažnog rasta cene nafte, što je realni scenario, ukupni ruski prihodi mogli bi ostati na sličnom nivou. Pri tome će praktično svi veliki u naftnom biznisu profitirati; Saudijska Arabija, kao i zapadne kompanije – Exxon Mobile, BP, Šel, Ševron… Ove promene u međunarodnoj trgovini energentima mogle bi ipak po mišljenju savetnika bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, Roberta Meknalija, dovesti ne samo do preoblikovanja komercijalnih odnosa nego i do krupnih geopolitičkih repozicioniranja. Ključne geopolitičke posledice, prema direktorki geopolitičkih energetskih projekata na Harvard Kenedi Škole, Meghan l. O'Sulivan, biće dalje uključivanje Sjedinjenih Država u globalnu energetiku te pojačavanje energetskih veza između Rusije i Kine.

U svemu ovome posebno treba voditi računa kako je EU već duže vreme postala ekstremno izložena inflaciji. Juče je tako objavljen podatak prema kojem su cene industrijskih proizvođača u EU i evrozoni u martu nastavile sa ekstremnim rastom. Tako je inflacija cena industrijskih proizvođača u martu na nivou 19 zemalja evrozone dosegla rast od astronomskih 37,2 posto, dok je na nivou EU taj rast samo malo niži pa je iznosio 37 odsto. Iako to neki ekonomisti ne priznaju, rast cena industrijskih proizvođača pokazao se zadnjih meseci dobrim prediktorom opšteg rasta cena, a ovako visoka inflacija kod industrije, sada implicira buduću dvoznamenkastu inflaciju u većini članica EU, što može voditi u dramatične ekonomske potrese.Ono što se takođe u ovoj situaciji počinje percipirati kao problem više nije samo obaranje inflacijskih rekorda u EU, nego i drastično povećanje razlike u visini inflacije između pojedinih članica EU. Ta divergencija je potencijalni problem za buduće usklađivanje zajedničkih EU politika. Na primer, prošli meseci na Malti je inflacija dosegla 5,6 odsto, dok je u Estoniji iznosila 20,1 odsto, te razlika od 14 postotnih poena ukazuje na teškoće kod nalaženja univerzalnih monetarnih ili fiskalnih rešenja. Uz to, tako velike razlike u brzini rasta cena nisu zabečežene otkako se počeo koristiti evro u 1999. godini.Sve ovo predstavlja dodatni izazov za Evropsku središnju banku koja bi sledeće nedelje trebala doneti odluke o zaoštravanju monetarne politike. Očekuje se dizanje kamate. U ovom trenutku šest članica ima inflaciju višu od 10 odsto, a brzi rast cena predvode baltičke države.BONUS VIDEO: Milanović: Biće ovaj put skupo za Vučića, ne možemo stalno da praštamo gluposti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milanovicnemoyemostalnosrbijiprastatiglupostigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3602755"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News