Tenzije u Kijevu pred pregovore Trampa i Putina: Ukrajinci poslali poruku pre susreta dvojice predsednika

Već skoro tri godine Ukrajina se bori protiv ruske invazije, a od početka sukoba Sjedinjene Države su glasno ponavljale mantru: „nema pregovora o Ukrajini bez Ukrajine“. Ipak, kako se približava samit u Aljasci, gde Ukrajina nije pozvana, ta politika je ozbiljno dovedena u pitanje.

Zelenski je jasno poručio da „Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatoru“ i upozorio da ukoliko se pregovori vode bez ukrajinskog učešća, to su „rešenja protiv mira“ koja neće doneti nikakvu korist. On je podsetio da je ukrajinska Ustavom zabranjeno bilo kakvo ustupanje teritorije.

Ukrajinski lider je u poruci na Telegramu istakao da je samo u poslednja 24 sata na frontu zabeleženo čak 137 borbenih sukoba, što pokazuje da Rusija ne smanjuje pritisak niti broji svoje gubitke.

„Rusija odugovlači rat i zato zaslužuje još jači pritisak sveta“, naveo je Zelenski.

„Odbijaju da zaustave ubijanja i ne zaslužuju nikakve nagrade ili pozitivne ishode. Ovo nije samo moralna, već i racionalna pozicija“.

Sumirajući svoj stav, Zelenski je rekao: „Ako Rusija ne želi da stane, mora stati njena ekonomija“. Pozvao je na uvođenje snažnih sankcija koje bi nanele ozbiljan udarac ruskoj ekonomiji i oslabile njenu sposobnost za dalji rat.

Trampova i Putinova „razmena teritorija“ – opasni pregovori bez Ukrajine

Nakon nedavnih razgovora između Putina i Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa u Moskvi, pojavile su se spekulacije o mogućoj teritorijalnoj razmeni – dogovoru prema kome bi Rusija zadržala delove ukrajinske teritorije koje je već okupirala, uključujući region Donbasa i Krim, koji je već anektirala 2014. godine.

Tramp je tokom najave samita sugerisao da bi dogovor mogao uključivati „razmenu teritorija“, ali nije precizirao o kojim oblastima je reč niti ko bi učestvovao u takvim pregovorima. Ovakve izjave izazvale su oštre reakcije Kijeva i Zapada, koji odbacuju svaki pokušaj da se Ukrajina pritisne na ustupke bez njenog pristanka.

Za razliku od Trampa, zapadni saveznici – uključujući EU, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju – izjavili su da je „put ka miru u Ukrajini moguć samo uz aktivnu diplomatsku podršku, podršku Ukrajini i pritisak na Rusiju da prekine svoj ilegalni rat“. Takođe su naglasili potrebu za „čvrstim i kredibilnim bezbednosnim garancijama koje će omogućiti Ukrajini efikasnu odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

Politika i rizici: Trampov lični stav i Putinova strategija

Zelenski je ranije imao lični susret sa Trampom u Beloj kući, koji se završio Trampovom konstatacijom da Ukrajina „trenutno nema dobre karte u rukama“. Posle tog sastanka, ukrajinski predsednik nije krio zabrinutost da je Tramp nestabilan i sklon da se povede za Putinovim uticajem.

S druge strane, Tramp insistira da problem Ukrajine može da reši samo lični dogovor između njega i Putina, dok je svoju spremnost da razgovara s ruskim predsednikom izrazio i za sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom. To dovodi u pitanje koliko su američka politika i stavovi prema ratu u Ukrajini koherentni.

Za razliku od Trampa, Putin dolazi na sastanak u slabijoj ekonomskoj poziciji usled sankcija i posledica rata, ali ima podršku da pokušava da iskoristi Trampovu spremnost na dogovor.

Tragovi rata – napadi i patnja na terenu

Dok se diplomatski procesi odvijaju, rat na terenu i dalje traje. Samo u subotu, ruska vojska je gađala civilnu infrastrukturu u Zaporožju kliznim bombama, ranivši više od 20 ljudi na autobuskoj stanici.

Ukrajinski predsednik je naglasio da Rusija ne pokazuje znakove spremnosti za mir, već traži način da „ubije Ukrajinu“ i zato je neophodno da Zapad poveća pritisak sankcijama i podrškom.