Talibani kontrolišu milijarde dolara vredne minerale

Avganistan je dugo važio za jednu od najsiromašnijih nacija na svetu. Međutim, 2010. godine američki vojni zvaničnici i geolozi otkrili su da je zemlja, koja se nalazi na raskrsnici centralne i južne Azije, "leži" na nalazištima minerala enormne vrednosti, piše CNN.Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po provincijama. Tu su i retki minerali i, možda najvažnije, ono što bi moglo biti jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma - bitne, ali oskudne komponente za baterije koje se dopunjavaju i drugih tehnologija od vitalnog značaja za rešavanje klimatske krize."Avganistan je svakako jedan od regiona najbogatijih tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima koji su potrebni ekonomiji 21. veka", rekao je Rod Šunver, naučnik i stručnjak za bezbednost koji je osnovao Grupu za ekološku budućnosti.Bezbednosni izazovi, nedostatak infrastrukture i ozbiljne suše sprečili su vađenje najvrednijih minerala. To se verovatno neće uskoro promeniti ni sada kada teritoriju kontrolišu talibani. Ipak, postoji interesovanje zemalja poput Kine, Pakistana i Indije, koje bi želele da se angažuju po ovom pitanju, bez obzira na haos koji trenutno valada.

"Šta će se dešavati je veliki znak pitanja", rekao je Šunver.Ogroman potencijalČak i pre nego što je predsednik Džozef Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi.Procenjuje se da je do 2020. godine 90 odsto Avganistanaca živelo ispod nivoa siromaštva, sa prihodom manjim od dva dolara dnevno. Svetska banka ocenila ju je kao krhu i zavisnu od međunarodne pomoći."Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neadekvatnom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem", navodi se u izveštaju Svetske banke.

Mnoge zemlje sa slabim vladama pate od takozvanog „prokletstva resursa“, u kojem napori da se iskoriste prirodni resursi ne donose koristi lokalnom stanovništvu i domaćoj ekonomiji. Ipak, otkriće novog resursa značiilo je novu nadu za budućnost Avganistana.Potražnja za metalima kao što su litijum i kobalt, i onih retkih, poput neodima, jer razvijene zemlje pokušavaju da pređu na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisiju ugljenika.Međunarodna agencija za energetiku saopštila je ranije ove godine da globalne zalihe litijuma, bakra, nikla, kobalta i ostalih retkih metala mogu da pomognu u rešavanju klimatske krize.Američka vlada navodno je procenila da bi nalazišta litijuma u ​​Avganistanu mogla da se mere sa onima u Boliviji, u kojoj se nalazi najveća svestka rezerva ovog alkalnog metala."Ako Avganistan bude nekoliko godina u miru, i bude radio na razvoju svojih mineralnih resursa, u roku od jedne decenije mogao bi da postane jedna od najbogatijih zemalja u svom regionu", rekao je Mirzad iz američkog Geološkog zavoda za magazin Nauka 2010. godine.

Prepreke"Međutim, nisu uspeli da ostvare mir, a većina rudnog bogatstva Avganistana ostala pod zemljom", rekao je Mosin Kan, nekadašnji predstavnik Bliskog istoka i centralne Azije u Međunarodnom monetarnom fondu.Iako se počelo sa izvlačenjem zlata, bakra i gvožđa, eksploatacijom litijuma i minerala retkih metala, nije bilo dovoljno stučnih znanja, novčanih resursa, ali ni veremena. Međunarodna agencija za energiju procenila je da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića ležišta do početka proizvodnje."Trenutno, minerali generišu samo jednu milijardu dolara u Avganistanu godišnje", kaže Kan.Procenjuje da je 30 do 40 odsto istisnuto korupcijom, i da su to koristili i ratni zapovednici i talibani, koji su predsedavali malim rudarskim projektima."Ipak, postoji šansa da talibani iskoriste svoju novu moć za razvoj rudarskog sektora", rekao je Šunver.

"Jedno od rešenja jeste neka konsolidacija, a neki od ovih rudarstava više neće morati da budu neregulisani", rekao je on."Talibani su preuzeli vlast, ali prelazak iz pobunjeničke grupe u nacionalnu vladu neće biti jednostavan. Funkcionalno upravljanje tek nastalim mineralnim sektorom verovatno je udaljeno mnogo godina", rekao je Džozep Parkes, azijski analitičar.Jedan od problema svakako će biti i strane investicije, jer su talibani svrgnuli avganistansku civilnu vladu koju podržava zapad. Procenju je se da neće biti uspešniji ni u pokušaju nalaženja finansijera koji bi davali privatni kapital, jer se mnoga globalna preduzeća i investitori drže sve viših ekoloških, društvenih i standarda upravljanja.Američka ograničenja takođe mogu predstavljati izazov. SAD nisu zvanično označile talibane kao stranu terorističku organizaciju. Međutim, grupa je stavljena na spisak Specijalno određenih globalnih terorista američkog Ministarstva finansija i na listu posebno označenih državljana.

Prilika za Kinu?Projekti koje podržava država delimično motivisani geopolitikom mogli bi biti druga priča. Kina, svetski lider u iskopavanju retkih metala, rekla je u ponedeljak da održava kontakt i komunikaciju sa avganistanskim talibanima."Kina, započinje veoma značajan program razvoja zelene energije", rekao je Šunver."Litijum i retki metali su nezamenljivi zbog svoje gustine i fizičkih svojstava. Ti minerali utiču na dugoročne planove", dodao je.Ako Kina uđe u rudnike, Rod misli da će održivosti projekta biti upita, s obzirom na to kakvi su dosadašnji rezultati Kine.

"Kada se rudarstvo ne obavlja pažljivo, to može da bude ekološki pogubno, što nanosi štetu određenim segmentima stanovništva", rekao je on.Peking je, međutim, skeptičan u pogledu partnerstva u poduhvatima s talibanima s obzirom na nestabilnost i čini se da će se pre fokusirati na druge regione.BONUS VIDEO: Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiserijatskopravodz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2305584"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram