Tajvan sam u borbi sa koronom sa samo sedam mrtvih

Hrvatski preduzetnik Goran Gašparac, Zagrepčanin koji već skoro celu deceniju živi u tajvanskoj prestonici Taipeiju i radi kao generalni direktor jedne od dve evropske privredne komore - EBAT, priča za Slobodnu Dalmaciju da se u toj zemlji nije ništa značajno promenilo u načinu života ljudi tokom borbe protiv koronavirusa. Po mišljenju mnogih, upravo je Tajvan jedna od zemalja koje su se najbolje u celom svetu nosile sa epidemijom, uprkos tome, što zbog spora sa Kinom nije ni član Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Neverovatne brojke

"Da, brojke su neverovatne ako se uzme u obzir kako se situacija odvija na globalnom nivou, a istovremeno Tajvan koji je na samo 130 kilometara vazdušnom linijom od Kine, postiže takve rezultate. Stvari postaju tako još fascinantnije ako dodamo još i tradicionalnu ekonomsku povezanost dva tržišta, i da više od milion Tajvanaca živi i radi u Kini, tako da postoje nedeljne, čak i dnevne migracije" kaže Gašparac.

Zanimljivo je da su inicijalne procene išle u smeru da će upravo Tajvan, uz još neke zemlje u okruženju, biti prvi na udaru i osetiti najveće posledice virusa. Ipak, statistika otkriva upravo suprotno: od ukupno 438 potvrđenih slučajeva na Tajvanu, 383 je uvezeno, a samo 55 su takozvani domaći.Od potvrđenih slučajeva zaraze virusom, šest ljudi je preminulo, a 334 pacijenta su puštena iz izolacije bez znakova bolesti. Do danas je na Tajvanu na koronavirus testirano više od 65.000 ljudi.

SARS je bio opomena

Očigledno je bilo presudno loše iskustvo sa SARS-om, kada je skoro 10 odsto svih žrtava sveta bilo sa Tajvana."Iskustvo sa SARS-om iz 2003. kada je 77 tajvanskih državljana preminulo, a UN je izostavio Tajvan sa liste zemalja sa kojima deli relevantne informacije i spoznaje o širenju i tretmanu bolesti, bilo je vrlo simptomatično za Tajvance. Time je ostavljen utisak da se na međunarodne institucije ne može računati i da se u slučaju budućih, sličnih scenarija moraju osloniti na sebe i vlastite resurse. Postoje tu još naravno i neke ispolitizovane situacije kao kada visoki zvaničnici SZO-a pitanja novinara vezana za Tajvan ignorišu ili se pretvaraju da ih nisu čuli. Zadnji slučaj u kojem generalni direktor SZO-a, Tedros Adhanom Gebresus, javno na konferenciji nespretno proziva Tajvan za rasizam zbog ispada nekoliko frustriranih pojedinaca na službenim stranicama SZO-a i drugim četovima na internetu" navodi Gašparac.

Sve to rezultiralo je jednim osećajem jakog prkosa, inata među Tajvancima prema celoj situaciji i sad se stiče utisak da je kolektivno cela nacija gotovo u stanju nekakvog takmičenja, u kojem nastoje da se pokaže svetu, ali i sebi samima kako se Tajvan globalno najbolje nosi sa pandemijom, iako im je učinjena očigledna nepravda. U prilog tome govori i svojevrsna trka u “diplomatiji maskama” u kojoj se trenutno Tajvan i Kina takmiče koja će zemlja podeliti više zaštitne opreme drugim zemljama u svetu.Međutim, osim sa epidemijom Tajvan se nosi i sa vojnim pretnjama Kine."Razne informacije mogu se pronaći u medijima. Deset godina sam vezan za Tajvan i opšti utisak je da Tajvanci na takve i slične naslove reaguju ss oprezom jer se ipak radi o Kini, zemlji sa 1,4 milijardi stanovnika, ali i sa određenim podsmehom, jer je "status quo", situacija sa dva samoupravna entiteta zapravo na snazi već duže od 70 godina, preciznije od 1945. kada ROC (Tajvan) i preuzima ostrvo.

Zbog muljanja Kine sa virusom, Tajvanu se smeši nezavisnost?

Mnogi misle da je nezavisnost Tajvana neizbežna nakon što je Kina zbog očiglednog muljanja sa podacima oko epidemije izgubila razumevanje u svetu."Nisam najbolje kvalifikovan da odgovorim na ovakvo pitanje. Ipak, ono čemu nas uči istorija, je da mnogi globalni igrači marljivo rade i strpljivo čekaju novu podelu karata, sa nekim starim, ali i novim ambicijama. Za manje zemlje poput Tajvana, ali i Hrvatske, bitno je da znaju ko su vam saveznici i možete li na njih računati i u kojoj mjeri. A paralelno sa tim postoji i ona stara hrvatska poslovica koja kaže: “Bog pomaže onima koji pomažu sebi samima” objašnjava Gašparac.

Zapad će, kažu brojne najave, dobar deo proizvodnje vratiti u svoje okrilje, postavlja se pitanje hoće li zbog toga patiti kompletan Daleki istok, a ne samo Kina?"Mnoge jake svetske multinacionalne kompanije su već u fazi napuštanja Kine ili o tome ozbiljno razmišljaju. Poznato je da je američki predsednik Donald Tramp i pre situacije sa koronavirusom, tokom cele 2019. bio je u trgovinskom ratu sa Kinom, pa je veliku pažnju u svojoj ekonomskoj politici pridavao vraćanju pogona velikih američkih kompanija na tlo SAD-a, što se u velikom procentu odnosilo upravo na kompanije koje su svoju proizvodnju ranije prebacile u Kinu. To se sada samo intenziviralo" navodi ovaj hrvatski biznismen.

Finansijska stimulacija za sve koji napuste Kinu

Japan je čak prošlog meseca već doneo zakonski okvir koji uključuje paket finansijskih stimulansa za tamošnje kompanije koje napuste Kinu i vrate svoja sedišta u Japan ili ih prebace u treće zemlje. Izgledni dobitnici ovakvog scenarija su Tajvan, Indija, Vijetnam, Filipini i ostale zemlje jugoistočne Azije.Netransparentost, ali i neodgovornost koju je Kina pokazala zadržavanjem informacija o novom virusu i epidemiji u Vuhanu čak nekoliko nedelja od same pojave virusa, ali i ranijeg iskustva iz 2002. sa SARS-om koji se takođe prvo pojavio u južnoj Kini, u provinciji Guangdong, zasigurno bi morala podstaći svetske čelnike da preispitaju dosadašnji pristup u odnosima sa Kinom.Zaključak je jasan, Kinu će sigurno mnogo koštati prikrivanje informacija o virusu korona (COVID-19).