U ranim jutarnjim satima 12. marta ruski mediji su oglasili veliku uzbunu. Nekoliko ukrajinskih vojnih jedinica sastavljenih od ruskih dobrovoljaca pokušalo je iz Ukrajine da pređe u Rusiju.
Ministarstvo odbrane Rusije tvrdilo je pre dva dana da je sprečilo pokušaj Kijeva da se probije u pograničnu teritoriju u regijama Belgorod i Kursk, dodajući da se upad dogodio istovremeno u tri smera. U međuvremenu, operacije su još uvek u toku. Antikremljanske milicije tvrde da su zauzele selo Tjotkino u regiji Kursk, o čemu svedoče i videozapisi na društvenim mrežama, ali Moskva tvrdi da je odbila napade nanoseći velike žrtve neprijatelju. Kremlj je za napade optužio Kijev, prenosi Jutarnji list.
Iako ovo nije prvi put da su jedinice sastavljene od Rusa koji se bore za Ukrajinu prešle na rusku teritoriju, ovaj put je nova vojna formacija prvi put ušla na rusku teritoriju iz Ukrajine.
Sibirski bataljon prolazio je obuku celu zimu i treća je vojna jedinica koju je Ukrajina osnovala za ruske državljane koji žele da se pridruže borbi protiv Kremlja, piše Kijev Independent. Kako pišu, bataljon je prvenstveno bio namenjen etničkim manjinama iz Sibira, uključujući Burjate, Jakuti, Tuvanci i druge.
Ogromna ruska regija na severu Azije koja pokriva 77 odsto teritorija Rusije, dom je brojnim nacionalnim manjimama koje je ruska država većinom obespravila, tvrdi Kijev Independent. Stručnjaci tvrde da pridruživanje nove ruske jedincie oružanim snagama Ukrajine više služi za informativni rat nego što doprinosi povećanju vojnih kapaciteta zemlje u ratu.
„Ruski dobrovoljački bataljoni koji se bore uz Ukrajince aspekt su rata koji neće imati veliki značaj na prvoj liniji, ali će imati nesrazmeran uticaj u smislu informativnih aktivnosti, morala i uticaja na rusko stanovništvo i njegovo vođstvo“, smatra Kir Gajls, viši savetnik Programa za Rusiju i Evroaziju u Čatam Hausu.
U zimskim mesecima dopisnik Kijev Independenta posetio je poligon u blizini Kijeva koji je koristio novoosnovani Sibirski bataljon, jedinica u sastavu regularnih Oružanih snaga Ukrajine. Muškarci su nedeljama sprovodili aktivnu obuku, čekajući poziv da budu poslati na front kako bi branili Ukrajinu od zemlje koja je nekada bila njihov dom. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, mnogi ruski građani pobegli su iz svoje domovine, nastanivši se u inostranstvu, a nekolicina se dobrovoljno prijavila u ukrajinsku vojsku.
„Krajem 2022. godine postigli smo sporazum s Međunarodnom legijom ukrajinskih oružanih snaga o redovnom regrutovanju, najpre u okviru Ruskog dobrovoljačkog korpusa, a od 2023. i sa Sibirskim bataljonom, te pokušavamo da regrutujemo 20 do 25 dobrovoljaca mesečno“, rekao je Denis Sokolov, suosnivač Građanskog saveta, ruske organizacije u egzilu koja pomaže u regrutaciji ruskih građana da se bore za Ukrajinu. Ako inicijalna provera rezultuje pozitivnim ishodom, dobrovoljac prolazi dugotrajnu proveru pre nego što potpiše ugovor i pridruži se sledećoj grupi regruta na putu za Ukrajinu.
Tokom provere, koja može potrajati mesecima, kandidatima drže onlajn predavanja o taktičkoj medicini te im se osigurava osnovna oprema. Svi dobrovoljci su civili, a niko od kandidata nije bivši vojnik ili ratni zarobljenik u Ukrajini. Za desetine muškaraca koji su prošli testiranje, počinje faza obuke. Trener bataljona, Ukrajinac iz Kijeva pod nadimkom Batja, proveo je više od godinu dana na prvoj liniji, gde je više puta ranjen.
„Oni postaju vojno osoblje po ugovoru, kao i svaki drugi vojnik. Svaki borac je registrovan u Oružanim sagama pre slanja na front“, rekao je. Za mnoge Ukrajince građenje poverenja prema Rusima, čak i onima koji se bore protiv Kremlja, ali za Batju, nije problem.
„Provodim puno vremena s njima. Mi smo braća po oružju, idemo zajedno u borbu. Da sam imao i najmanju sumnju prema njima, ne bih to činio“, rekao je. „Verujem da mi čuvaju leđa, 100 odsto“, rekao je. Mali (22) je Baškirac. Odrastao je između reke Volge i Urala, a odlučio je da se bori na strani Ukrajine u proleće 2023. godine. Perun (32) je bivši inženjer iz Moskve koji je prekinuo sve rodbinske veze s rođacima u Rusiji i odlučio je da se pridruži bataljonu s ciljem da pomogne Ukrajini da pobedi Rusiju. Njegova devojka je Ukrajinka koju je upoznao u Donjecku 2013. godine, godinu dana pre ruske okupacije.
„Planiram da ostanem u ovoj prekrasnoj zemlji“, rekao je. Njemu je jasno da se više nikada ne sme vratiti u Rusiju. „Prestao sam da komuniciram s prijateljima u Rusiji. Osećam da više imam ikakve veze s tom zemljom“.
Džoni (32) je napustio Rusiju u februaru 2022. godine. Prvo se nastanio u inostranstvu, pre nego što su mu prijatelji pomogli da se poveže s Građanskim savetom. U oktobru se pridružio Sibirskom bataljonu. Njegova porodica još uvek ne zna da se on bori za Ukrajinu, a Džoni se razočarao u one koji su ostali u Rusiji. „Mislio sam da će doći do revolucije u Rusiji kada je počela mobilizacija – pogrešio sam. Još u školi sam bio protiv Putinovog režima“, rekao je.
Za ljude poput Malija, Peruna i Džonija nema povratka u Rusiju. Odmah bi bili uhapšeni i procesuirani kao izdajice. U Ukrajini su pod ndzorom i moraće da dokažu svoju lojalnost stavljajući živote na kocku, piše Kijev Independent. Iako su jedinice službeno deo Oružanih snaga Ukrajine, ukrajinske vlasti nastoje da umanje značaj uključenosti Ukrajine u operacije ovih jedinica na ruskom tlu.
Pročitajte još...
„Legija sloboda Rusije, Ruski dobrovoljački korpus i Sibirski bataljon deluju na teritoriju Rusije kao nezavnisne jedinice, budući da se sastoje od ruskih državljana. Štaviše, oni su kod kuće“, rekao je Andrij Jusov, portparol ukrajinske obaveštajne službe nakon upada 12. marta.
Upadi na rusku teritoriju često se tumači kao reklamni trik – s ciljem slanja signala ruskim vlasima i stanovništvu i podsticanja regrutovanja. „Ovo je deo kombinovane i koordinisane informativne kampanje Ukrajine kako bi se rusko vođstvo gurnulo pred provaliju. Ukrajina vrši psihološki i informativni pritisak i drži rusko vođstvo u nagađanju bez obzira na to koliki značaj imaju upadi u Rusiju“, tvrdi Gajls.
Istovremeno s upadima dobrovoljačkih jedinica u pogranične regije, Ukrajinci već nekoliko dana zaredom izvode opsežne napade dronovima na rafinerije i energetsku infrastrukturu, a pogođena je i zgrada ruske bezbednosne službe FSB u Belgorodu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar