Velike nacije, a posebno one koje sebe doživljavaju kao imperije, ne tolerišu narative koji bacaju senku ili dovode u pitanju autonomnost i suvrenost njihvih odluka, odnosno insinuacije da su bili nečiji “korisni idioti”. Javna je tajna da su na Bregzit uticali presudno Amerikanci (Donald Tramp i njegova ekipa), Australijanci (Rupert Mardok i njegova medijska imperija) i Rusi (tajkuni direktno povezani sa Kremljom).
Prošlog meseca smo dobili još jedan dokaz da sneg ne pada, čak ni u Britaniji, da pokrije breg… Britanski premijer Boris Džonson je uporedio borbu Ukrajinaca za slobodu protiv ruskih okupatora sa odlukom Engleza i Velšana da Velika Britanija napusti Evropsku uniju. Poređenje Džonsona nije bilo toliko neumesmo koliko je otkrivalo bolnu tačku koja će, pre ili kasnije, isplivati na videlo a tiče se ruskog doprinosa u kreiranju ambijenta, referendumskog rezultata i načina na koji je Velika Britanija izašla iz EU.
U više istraga nevladinih ogranizacija na Ostrvu je ukazano da su ruski tajkuni finansirali sa milionima funti članove konzervativne partije koji su se zalagali za Bregzit kao i druge stranke, medije i organizacije koje su navijale ili aktivno radile na izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. I pored tog što su samo istočnoevropske zemlje više rusofobne od Engleske, Putinovi oligarsi, špijuni, mešetari i njihova rodbina su na obalama Temze pronašli svoj Eldorado, i pretvorili su britansku prestonicu u Londongrad.
Džonson je držao devet meseci u fijoci tzv. “Russia report” parlamentarne komisije koja je istraživala uticaj Moskve na referendumski rezultat o Bregzitu. Brojni delovi izveštaja su zatamnjeni uz opravdanje da bi nanali štetu državi, međutim i pored toga što u dostupnom izveštaju nema konkretnih dokaza o uticaju Kremlja, nedvosmisleno se kaže da je London potcenio ruski uticaj na britansku politiku uprkos ubistvu Litvinenka, aneksiji Krima i trovanju bivšeg KGB-ovca Kripalja i njegove ćerke.
Aktuelni britanski premijer je intimni prijatelj Evgenija Lebedeva, sina Aleksandra Lebedeva bivšeg KGB-ovca i Putinovog oligarha. Lebedev junior je vlasnika par londonskih tabloida koji su iz petnih žila zagovarali tvrdi Bregzit od prvog dana. Mlađi Lebedev je ušao čak i u Dom lordova uprkos snažnom protivljenju javnog mnjenja. Džonson je demantovao da je on urgirao da sin bivšeg KGB-ovca postane član gornjeg doma Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva, ali malo ko mu je poverovao.
Džonson je, inače, postao zagovornik Bregzita posle večere u Lebedevljevoj vili u Izlingtonu. Po predanju, bivši gradonačelnik Londona je došao sa Majklom Govom na sastanak sa Lebedovom i poneo je dva teksta, za i protiv Bregzita, pošto nije mogao da donese odluku kom taboru da se privoli. Provedeno veče sa sinom Putinovog oligarha ga je prosvetlilo.
Podsetimo, Džonson ne nosi samo odgovornost za Bregzit već i za tzv. tvrdi Bregzit koji je pokidao veze Ostrva sa Starim kontinentom, upravo onako kako je odgovaralo Putinu, Trampu i Mardoku. Džonson i njegovi savetnici i saradnici su priželjkivali i krah EU ili barem njeno slabljenje i rastakanje, baš kao režim u Moskvi i prethodna administracija u Vašingtonu.
“Džonson veruje da je Čerčil, a u stvari je samo Boris”, je definicija koja se pripisuje jednom od ministara u britanskoj vladi izrečena u jeku pandemije koronavirusa. Nije reč o klasičnom britanskom humoru, BoDžo je zaista umislio da je moderno otelotvorenje Čerčila.
“Šta bi uradio Čerčil na mom mestu?”, pitao se britanski premijer kada je počeo rat u Ukrajini, pritisnut brojnim aferama, padom popularnosti, odlaskom savetnika, ministara, sa sve jačom protivničkom strujom u stranci, sa sedmoro dece i bivšim životnim saputnicama koje treba izdržavati uključujući i poslednju, 24 godine mlađu suprugu Keri.
Ceo životni put Džonsona je popločan porazima pretvorenim u pobede, karakteristika koja je u politici često najjači i dobitni adut. Tokom studiranja na Oksfordu naučio je dve veoma važne lekcije. Prva je bila da nema pobede bez poraza i da se uz pomoć žena mnogo lakše stiže na vlast.
Rat u Ukrajini se ukazao Džonsonu kao slamka spasa, tačka preokreta u kojoj iz gotovo bezizlazne pozicije može da izađe kao pobednik. Tokom pandemije koronavirusa je pravio gaf za gafom, od nekohrentnih odluka do trivijalnih izjava, u vrtlogu panike da će se Bregzit pretvoriti u totalni fijasko.
Megalomanska i patetična ideja Džonsona da uzdigne Veliku Britaniju u rang velikih sila dobila je krila u poslednjih mesec i po dana. BoDžo svakodnevno zove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i predstavlja sebe kao najvećeg protivnika Putinovog režima. Britanci su uz Amerikance najveći snabdevači naoružanjem Ukrajine a među evropskim državama su najveći donator bilo da se radi o novcu ili humanitarnoj pomoći Kijevu.
Džonsonova medijska i diplomatska ofanziva ima nekoliko ciljeva, osim naravno njegove želje da bude Vinston Čerčil našeg doba. Jedan je da pokažu teatralno da su oni antipod Rusije i da posledično Bregzit ne može da bude kompromitovan ruskim uticajem.
PROČITAJTE JOŠ:
Drugi cilj je da se produži rat u Ukrajini o čemu svedoči Džonsonovo insistiranje da Kijev ne treba da pristane na primirje dok ne povrati Krim i ceo Donbas. To u prevodu znači da idemo ka zaleđenom konfliktu i fizičkom razdvajanju zidom sankcija Evrope i Rusije na neograničeno vreme. Direktna posledica takvog scenarija je neizbežna energetska kriza u EU sa svim posledicama. Po Džonsonovoj računici, budući da je Velika Britanija energetski nezavisna u odnosu na ruske energente i primarne materije, ona bi trebalo da prođe bolje od EU i da na taj način opravda Bregzit.
Treći motiv je namera da se zajedno sa Vašingtonom deluje odvraćajuće na kineske aspiracije da zauzmu Tajvan. Kao što je za Kinu od fundamentalnog značaja da Rusija pobedi u ratu u Ukrajini jer bi to bila poruka za Tajvan da ih niko neće spasiti kada ih Peking napadne, tako je i za London i Vašington važno da sa pobedom u Ukrajini daju dodatnu motivaciju Tajvancima da i oni mogu da se odupru Kinezima kao što su Ukrajinci Rusima, naravno, uz njihovu pomoć.
BONUS VIDEO: Gori rafinerija nafte u Odesi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar