1
U senci rata u Ukrajini prvi čovek Rusije Vladimir Putin kuje planove za predsedničke izbore 2024. godine. Iako sam Putin nije potvrdio kandidaturu, informacije o početku priprema objavio je list „Komesat“, inače blizak Kremlju. Cilj je jasan. Prvi čovek Rusije „puca“ na još jednu pobedu, ali ovoga puta to neće biti lako kao ranije jer sada Rusija nije izolovana samo na međunarodnoj sceni, već se problemi gomilaju i kod kuće.
Sledeće godine Putin će okončati svoj treći mandat na mestu predsednika Rusije, što bi ujedno trebalo da bude i njegov poslednji predsednički mandat. Međutim, promenom ustavnih amandmana 2020. godine, ruski predsednik omogućio je sebi pravo da se ponovo kandiduje. Za sada, nije poznato ko bi Putinu mogao da izađe na crtu, ali u Kremlju spremaju taktiku.
Kako je naveo „Komersant“, Kremlj namerava da prva testiranja glasača sprovede na lokalnim izborima koji se održavaju na jesen 2023. godine. Sagovornici ovog lista napominju da će pažnja biti posvećena „novom sloju glasača” – onima koji su učestvovali u ratu u Ukrajini i njihovim porodicama. Osim toga, očekuje se da će se raditi sa biračkim telom koje živi na nedavno pripojenim teritorijama četiri regiona Ukrajine, verujući da će i tamo biti održani izbori.
Agencija „Neksta“ takođe piše da je Kremlj „prešao u novu fazu priprema za predsedničke izbore 2024. godine“. Kako navode, čelnici ruskih regiona su već dobili naređenja kako da sprovode kampanju. Preporučeno im je da sastave liste najvažnijih socijalnih problema za stanovnike koje će morati da rešavaju u narednim mesecima, kao i da „procene raspoloženje na društvenim mrežama i preduzmu mere za njihovo poboljšanje”.
„Neksta“ takođe navodi, pozivajući se na anonimne izvore bliske vlastima u Moskvi, da je Kremlj preporučio šefovima ruskih regiona da „javno“ odu u zonu ratovanja sa Ukrajinom pre regionalnih izbora u septembru. Time bi osigurali poverenje građana, koji bi olakšalo prelazak u predsedničku kampanju.
Ipak, pitanje je da li će pažljivo planirane izborne akcije imati efekat kakav Putinov tim želi. Rat koji je upravo ruski predsednik pokrenuo u febraru 2022. godine kao „specijalnu vojnu operaciju“ doveo je Rusiju i Ruse u izolovanu i tešku situaciju.
Rusiji je veći deo sveta uveo sankcije, uključujući i devet paketa sankcija EU, među kojima su i one koje gađaju rusko najmoćnije oružje – energente. Veliki broj međunarodnih kompanija napustio je rusko tržište, zbog čega su hiljade ljudi ostale bez posla. Svetski ekonomisti navode da je uvoz Rusije u ovoj godini pao za čak 90 odsto.
Ruski zvaničnici tvrde da je pad ekonomije manji nego što je sa zapada prognozirano, ali običnim Rusima statistka je mala uteha. Troškovi života u Rusiji rastu, a novčanici su sve prazniji. Među građanima Rusije vlada strah da će ekonomska situacija biti još gora, pokazuju ankete.
Još jedan strah uvukao se među Ruse – mobilizacija. Nakon što je Putin krajem septembra objavio svoju odluku o „delimičnoj mobilizaciji“ na adrese 300.000 muškaraca poslate su plave koverte. Strah od odlaska na ratište naterao je desetine hiljada muškaraca na beg iz Rusije.
Ne pomaže ni „ulepšavanje“ slike o ratu. Iako je Rusija slavodobitno proglasila Herson delom svoje teritorije, svega nekoliko nedelja kasnije ruska vojska morala je da se povuče iz tog grada. Izgubljene su teritorije i u Luganskoj oblasti, koju je Rusija skoro u celosti kontrolisala. U susednoj Donjeckoj oblasti, jednom od uporišta proruskih separatista, borbe su „klackalica“. Puca se za svaki metar zemlje, ali Rusija je daleko od cilja koje je rusko rukovodstvo najavilo u aprilu – „potpuno oslobođenje Donbasa“.
Takođe, selektivno objavljivanje broja žrtava izaziva sve veću sumnju u Rusiji. Ruski mediji prenose samo zvanične izjave iz Kremlja, koje kažu da je broj ruskih žrtva oko 5.000, međutim ti podaci se ažuriraju retko i dramatično se kose sa onim što dolazi iz drugih izvora.
Iako je Kremlj pažljivo planirao mobilizaciju, regrutujući prvenstveno muškarce sa oboda Ruske federacije, iz siromašnih republika i iz Sibira, glasine stižu i do Moskve i velikih gradova. Napad na privremenu bazu ruskih vojnika u Makijevki najbolje to pokazuje.
Ukrajinska vojska gađala je raketama uporište ruskih trupa u novogodišnjoj noći, što je prema tvrdnjama Kijeva, za posledicu imalo čak 400 mrtvih ruskih vojnika. Ruska strana tvrdi da je broj daleko manji – 89 mrtvih.
Nakon sahrane jednog broja tih vojnika čija su tela dopremljena u rodnu Samaru građani tog regiona uputili su peticiju Kremlju da objavi pravi broj žrtava, sumnjajući da je zvaničan podatak tačan. To se ipak neće dogoditi, jer prema rečima vojnog komesara Samarske oblasti Alekseja Vdovina, vlasti neće objaviti punu listu poginulih ili povređenih.
Pročitajte još:
1
18
0
Sličan scenario primenjivan je i kod drugih poraza u Ukrajini, poput potapanja krstarice „Moskva“ u Crnom moru ili kontraofanzive ukrajinske vojske u Harkovskoj oblasti.
Ipak, svi argumenti protiv Putina mogli bi da „padnu u vodu“ ako se ruski predsednik ponovo bude borio sam protiv sebe kao 2020. godine.
Naime, Putin je tada zabranio političko delovanje svakom relevantnom nezavisnom i opozicionom kandidatu. To se pre svega odnosi na opcije koje slede kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, koje su označene kao „ekstremističke organizacije“ i zabranjeno im je delovanje.
BONUS VIDEO Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare