Tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon ponovo je izabran na tu funkciju, sa više od 90 odsto glasova, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni u ponedeljak, dan nakon izbora na kojima on nije imao nikakvog pravog protivnika.
Centralna izborna komisija je objavila da je 90,9 odsto glasača glasalo za Rahmona, koji je na vlasti od 1992. i koji je time osigurao još sedam godina na čelu te bivše sovjetske republike središnje Azije, u kojoj je opozicija gotovo isključena iz političkog života.
Pročitajte još:
Izlazak na izbore bio je oko 85 odsto.
Pobeda će omogućiti Rahmonu da pređe 30 godina na vlasti i postane lider s najdužim stažem u nekoj od bivših zemalja Sovjetskog Saveza. Time će srušiti rekord kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva. On je prošle godine podneo ostavku, nakon gotovo tri decenije na vlasti.
Iako su sporni glasački listići u susednom Kirgistanu i bivšoj sovjetskoj republici Belorusiji izazvali masovne proteste, čini se da je sličan razvoj događaja malo verovatan u Tadžikistanu – naciji koja govori persijski jezik sa 9,5 miliona ljudi.
Ipak, Rahmon i njegova vlada suočavaju se sa nezapamćenim izazovima nakon što se najslabija ekonomija svih sovjetskih država naslednica pridružila drugima u borbi sa pandemijom
Uz Rahmona, na izborima su učestvovala još četiri kandidata, ali jedina stranka koja se smatra opozicijom u zemlji, socijaldemokratska, bojkotovala je izbore.
Tadžikistan je najsiromašnija zemlja središnje Azije i bivšeg SSSR i ima oko 9 miliona stanovnika. Više od milion ljudi radi u inostranstvu, najviše u Rusiji ili Kazahstanu.
Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OESS) nisu dosad nijedne izbore u toj zemlji proglasili poštenim.
Aleks Kokčarov, analitičar za istraživanje rizika u zemlji u IHS Markit u Londonu, kaže da ako bi se veliki broj tadžikistanskih migranata radnika vratio u Tadžikistan iz Rusije, gde su mnogi izgubili posao u ovogodišnjoj krizi, to bi samo povećalo nestabilnost u zemlji – političku i ekonomsku.
Sumorna ekonomska perspektiva takođe pokreće pitanja o tome kako će vlada biti u stanju da servisira spoljni dug, što je više od trećine BDP-a.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare