Napadi jemenskih pobunjenika Huta na brodove u Crvenom moru već su uzdrmali globalnu trgovinu, a moglo bi doći do još poremećaja i povećanja cena za isporuke robe i goriva. Kako je transport nafte i robe postao rizičan na Crvenom moru, mnoge kompanije odlučuju da preusmere svoje brodove ili čak potpuno prekinu isporuku. U slučaju da ova situacija potraje, stručnjaci upozoravaju da će prvo doći do skoka cena nafte. U međuvremenu, Amerika je pokrenula hitnu operaciju, kako bi uz pomoć saveznika zaustavila napade Huta.
Nekoliko velikih brodskih linija i transportera nafte obustavilo je svoje usluge kroz Crveno more pošto je više od deset brodova napadnuto od početka rata između Izraela i Hamasa početkom oktobra.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da će američke snage zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Bahreinom, Kanadom, Francuskom, Italijom, Holandijom, Norveškom, Sejšelima i Španijom stvoriti nove snage za zaštitu brodova u regionu.
Kompanije „MSC“, „Mersk“, „Hapag Lloid“, „CMA CGM“, „Iang Ming Marine Transport“ i „Evergreen“ su navele da će odmah preusmeriti sva planirana putovanja kako bi osigurale bezbednost svojih pomoraca i plovila. Zajedno, ovi okeanski prevoznici predstavljaju oko 60 odsto globalne trgovine.
„Evergreen“ je takođe saopštio da će privremeno prestati da prihvata bilo koji teret za Izrael, suspendujući svoju uslugu otpreme u Izrael. Orient Overseas Container Line (OOCL), koja je deo COSCO Shipping Group u kineskom vlasništvu, takođe je prestala da prihvata izraelski teret, navodeći kao razlog operativne probleme.
„Uvoznici će morati da povećaju zalihe zbog neizvesnosti i da plate mnogo više, a drugi će izgubiti na svojim tržištima jer vreme za izlazak na tržište nije konkurentno“, rekao je Joni Esakov, član izvršnog komiteta izraelske brodarske komore.
U ponedeljak je naftni gigant BP naveo je da će takođe pauzirati brodske aktivnosti u Crvenom moru dok Huti sa sedištem u Jemenu nastavljaju svoje napade.
Napadi su već povećali troškove okeanskog transporta. Od početka rata između Izraela i Hamasa, cene na istočnoj obali Azije i SAD su porasle za pet odsto na 2.497 dolara po kontejneru. Moglo bi da postane još skuplje jer velike kompanije izbegavaju Suecki kanal, koji se uliva u Crveno more, i umesto toga odlučuju da obiđu Afriku da bi stigli do Indijskog okeana.
Na taj način se ruti dodaje do 14 dana, što dovodi do većih troškova goriva. A pošto je brodovima potrebno više vremena da stignu do svojih odredišta, zaobilazno rešenje dovodi do uočenog „smanjivanja kapaciteta plovila“. Kašnjenja u isporuci kontejnera i robe su neizbežna.
Kontejnerski transport predstavlja skoro trećinu celokupnog globalnog transporta, sa procenjenom vrednošću prevezene robe od jedan bilion dolara, prema Majklu Aldvelu, izvršnom potpredsedniku za pomorsku logistiku u firmi „Kuehne and Nagel“.
„Približno 19.000 brodova godišnje plovi Sueckim kanalom. Očekuje se da će produženo vreme provedeno na vodi apsorbovati 20 odsto globalnog kapaciteta flote, što će dovesti do potencijalnih kašnjenja u dostupnosti resursa za transport“, rekao je on.
Takođe će biti kašnjenja u vraćanju praznih kontejnera u Aziju, što će samo povećati probleme u lancu snabdevanja.
„Ova situacija, ako se produži duže od nekoliko dana, imaće kreditne implikacije i za industriju kontejnerskog transporta i za tržišta tankera i rasutih tereta“, napisao je Danijel Harlid, viši kreditni službenik u „Moodi’s“.
Ipak, neophodno je sačekati izvesno vreme, bar nekoliko dana, kako bi bilo evidentno da li je ovo svetski problem broj jedan. U slučaju da dođe do skoka cena nafte, to sa sobom povlači i rast drugih cena, poput hrane i kafe.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Energetici počinju da poskupljuju zbog poremećaja globalne dnevne potražnje za naftom od koje devet odsto protiče kroz Suecki kanal“, smatra je portfolio menadžer finansijske organzacije „NewEdge Wealth“ Ben Emons, dodajući da je nafta tipa Brent „posebno osetljiv“ na ove poremećaje.
On je primetio da će ovo takođe imati efekte prelivanja na drugu robu kao što su kafa, soja, nikl i palmino ulje, s obzirom na to kako se procenjuje da 12 odsto trgovinskih tokova robe koja se ne odnosi na naftu prolazi kroz Suecki kanal – najkraći brodski put između Evrope i Azije kojim je povezano Crveno more.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare