Svet je dobio pet miliona novih milionera tokom 2020

Dok su mnogi siromašni siromašili, broj milionera se povećao za 5,2 miliona na ukupno 56,1 milion širom sveta, pokazalo je istraživanje Credit Suisse fonda za istraživanje.U 2020. godini više od jedan odsto odraslih širom sveta su po prvi put postali milioneri. Oporavak berzi i skok cena kuća pomogli su da se uveća njihovo bogastvo.Stvaranje bogatstva izgleda da je "potpuno odvojeno" od ekonomskih nedaća pandemije, rekli su istraživači.Entoni Šoroks, ekonomista i autor Globalnog izveštaja o bogatstvu, rekao je da je pandemija imala "akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta", ali je dodao da je to u velikoj meri poništeno do kraja juna 2020. godine, prenosi BBC.Međutim, razlike u bogatstvu povećale su se 2020. godine, a Šoroks kaže da ako bi se iz analize uklonla povećanja cena imovine, poput cena rasta kuća, "onda je globalno bogatstvo domaćinstva možda i opalo"."U nižim opsezima bogatstva gde su finansijska sredstva manje zastupljena, bogatstvo je uglavnom stalo ili u mnogim slučajevima nazadovalo. Neki od osnovnih faktora mogu se vremenom sami ispraviti. Na primer, kamatne stope će u nekom trenutku početi ponovo da rastu, a to će prigušiti cene imovine", rekao je on.Ukupno globano bogatstvo poraslo je za 7,4 odsto, navodi se u izveštaju.Od početka 21. veka, broj ljudi sa bogatstvom između 10.000 i 100.000 američkih dolara, više se nego utrostručio sa 507 miliona u 2000. godini na 1,7 milijardu sredinom 2020. godine.Oni su rekli da je povećanje odražavalo "rastući prosperitet ekonomije u razvoju, posebno Kine, i širenje srednje klase u svetu u razvoju".Nanete Hekler-Fajd'herbe, glavna direktorka za investiticije u Credit Suisse rekla je: "Ne može se poreći da su vlade i centralne banke preuzele masovne programe transfera prihoda kako bi podržale pojedince i preduzeća koja su najnepovoljnija pandemijom, a snižavanjem kamatnih stopa uspešno su izbegle globalnu krizu u punom obimu".Dodala je: "Smanjenje kamatnih stopa od strane centralnih banaka verovatno je imalo najveći uticaj. To je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća procvetale, a one se direktno dovode u naše procene bogatstava domaćinstava".Ali dodala je da su ove intervencije "imale veliku cenu"."Javni dug u odnosu na BDP porastao je širom sveta za 20 odsto ili više u mnogim zemaljama. Izdašna plaćanja iz javnog sektora domaćinstvima značila su da je raspoloživi prihod domaćinstava bio relativno stabilan i da je čak i porastao u nekim zemljama".On je rekla da je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća "procvetale" zbog smanjenja kamatnih stopa od strane banaka, što se dodala je, prevelo "direktno u naše procene bogatstva domaćinstava".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram