Iako svet tek počinje da se oporavlja od razornih posledica pandemije koronavirusom, suočava se sa mogućnošću nove pandemije, daleko smrtonosnijeg patogena. U pitanju je ptičiji grip, posebno soj H5N1 - koji se prethodnih godina razvijao, a sada se munjevito širi Evropom.
Virus koji je dugo izazivao epidemije među životinjama, sada inficira sve više i više ptica selica, omogućavajući mu da se širi, čak i na različite sisare, povećavajući rizik da bi se nova varijanta mogla proširiti na ljude.
Nedavno je objavljeno da mutantni soj H5N1 ne samo da inficira kune na farmi krzna u Španiji, već se i najverovatnije širi među njima, bez presedana među sisarima. Što je još gore, gornji respiratorni trakt kune je izuzetno pogodan da deluje kao kanal za ljude, rekao je za Njujork tajms Tomas Pikok, virolog koji je proučavao ptičji grip.
Svet treba da reaguje sada, pre nego što H5N1 ima bilo kakvu šansu da postane razorna pandemija, upozorava on.
Imamo mnogo potrebnih alata, uključujući vakcine, a ono što nedostaje je osećaj hitnosti i trenutne akcije.
Najbolja odbrana od novog smrtonosnog patogena je agresivno suzbijanje ranih infekcija, što prvo zahteva njihovo brzo otkrivanje. Sjedinjene Države, Svetska zdravstvena organizacija i globalni zdravstveni zvaničnici već imaju mreže za nadzor gripa, ali mnogi stručnjaci za ptičiji grip rekli su da ne misle da mreže funkcionišu dovoljno dobro s obzirom na nivo pretnje.
Da bi se izbegao najrcnji scenario, brzo testiranje treba da bude široko dostupno i lako za nabavku širom sveta, posebno za radnike na farmama i ljude koji rukuju divljim pticama ili drugim divljim životinjama. A sadašnje mogućnosti testiranja treba brzo proširiti. U Sjedinjenim Državama postoji 91 laboratorija za javno zdravlje koje mogu testirati na H5 grip. Pozitivni rezultati se šalju u Centre za kontrolu i prevenciju bolesti, gde dalje analize mogu otkriti H5N1 u roku od oko 48 sati. Ali trebalo bi da postoje planovi za povećanje količine testova i objekata za testiranje u slučaju da potražnja poraste.
Možda je najbolja vest da postoji nekoliko vakcina protiv H5N1 koje je već odobrila Uprava za hranu i lekove čija je bezbednost i imuni odgovor proučavani.
Američka vlada ima male zalihe vakcine protiv H5N1, ali to ne bi bilo ni blizu dovoljno ako bi došlo do ozbiljne epidemije. Trenutni plan je da se masovno proizvode ako i kada dođe do takve epidemije, na osnovu određene varijante.
Međutim, postoji nekoliko problema sa ovim pristupom, čak i u najboljem slučaju. Proizvodnja stotina miliona doza nove vakcine mogla bi da potraje šest meseci ili više.
Zabrinjavajuće je da se sve osim jedne od odobrenih vakcina proizvode inkubacijom svake doze u jajetu. Vlada SAD drži stotine hiljada pilića na tajnim farmama sa telohraniteljima. Ali telohranitelji su verovatno tu da odbiju terorističke napade, a ne virus.
Jedina kompanija sa vakcinom protiv H5N1 koja nije bazirana na jajima koju je odobrila FDA očekuje da će moći da proizvede 150 miliona doza u roku od šest meseci od proglašenja pandemije. Ali, na svetu ima sedam milijardi ljudi.
Platforme zasnovane na mRNA koje se koriste za pravljenje dve vakcine protiv kovida takođe ne zavise od jaja. Skot Hensli, stručnjak za grip sa Univerziteta u Pensilvaniji, rekao je da se te vakcine mogu masovno proizvoditi brže, za samo tri meseca. Trenutno ne postoje odobrene mRNA vakcine protiv gripa, ali napore da se napravi vakcina treba ubrzati.
Ako SZO želi da preuzme vođstvo u širenju globalne proizvodnje vakcina, potrebna joj je podrška bogatih zemalja i saradnja velikih farmaceutskih kompanija koje imaju patente i znanje.
Veliki izazov u stvaranju zaliha vakcina protiv gripa je to što one vremenom mogu izgubiti potenciju i potrebno ih je ažurirati kako se pojavljuju nove varijante. Američka vlada je skeptična u pogledu stvaranja velikih zaliha, plašeći se da uskladištene vakcine možda neće biti efikasne protiv bilo kog soja koji je postao pandemijski, i brine se da će zalihe ionako isteći. Zvaničnici takođe veruju da mogu brzo da dobiju masovnu proizvodnju novih vakcina protiv gripa.
Mnogi stručnjaci za grip su rekli da starije vakcine i dalje mogu pružiti određenu zaštitu od teških ishoda ili smrti. Piter Palese , profesor mikrobiologije na Medicinskom fakultetu, koji je uspostavio prve genetske mape za viruse gripa A, B i C, rekao je da bi takve zalihe bile posebno korisne za osnovne radnike.
CDC je 2017. otkrio da je vakcina protiv H5N1 napravljena 2004. i 2005. pomogla u zaštiti od virusa H5N2 u 2014. Istraživanja iz 2006. su pokazala da je 80 odsto američkih zaliha ranijih vakcina protiv H5N1 i dalje bilo aktivno tokom cele godine. U 2019. godini, druga studija je otkrila da su vakcine protiv H5N1 proizvedene još 2004. bile moćne punih 12 godina kasnije.
Takođe, može da se dozvoli dobrovoljna vakcinacija, posebno za grupe sa visokim rizikom kao što su radnici u peradi i zdravstveni radnici, koji bi lečili pacijente u slučaju izbijanja epidemije. Dobrovoljna vakcinacija bi takođe mogla da proizvede veće podatke o bezbednosti i specifičnostima doziranja vakcina. Vakcinacija ljudi koji rade na farmama ima dodatnu korist od pomoći u suzbijanju epidemije na prvom mestu.
Nekoliko stručnjaka za grip žalilo je zbog nedostatka vakcinacije za kokoške i ćurke. Da je sva živina ranije vakcinisana, možda se H5N1 nikada ne bi tako široko proširio na divlje ptice. Kasno je, ali treba brzo da počne masovna vakcinacija živine i svinja.
Čak i vakcinisanje većeg broja ljudi – posebno radnika na farmama živine i svinja – protiv običnog gripa može pomoći.
Već postoje antivirusni lekovi za grip, koji deluju bez obzira na soj, ali ih treba davati rano, što zahteva široko rasprostranjeno rano testiranje, lak pristup i dovoljne i pravične zalihe na globalnom nivou.
Naučnici rade na univerzalnoj vakcini protiv gripa, koja bi potencijalno pokrivala sve varijante, kao i one buduće pandemijske – možda i najbolji rezultat, ali vredan ulaganja.
Ipak, tempo razvoja je zabrinjavajući. Sve do 2020. godine, kada je novi soj H5N1 počeo da se širi među divljim pticama, većina velikih epidemija dogodila se među živinom. Ali sada, sa divljim pticama koje deluju kao kanali, to nije samo najveća epidemija ikada među živinom, koja je do sada izazvala smrt najmanje 150 miliona životinja, već i stalno širi svoj domet, uključujući i vrste sisara poput delfina i medveda.
Teško je zamisliti jasnije i alarmantnije znake upozorenja potencijalno užasne pandemije.
BONUS VIDEO Urnebesni odgovori Sarajki o “Kraken”soju i prevenciji virusa korona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare