0
Evropa treba da podrži Izrael, komentarisao je rat na Bliskom istoku nakon napada Hamasa bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, jer je smatrao kako je to bio fundamentalni napad na svetski poredak. Kisindžer je jutros preminuo u 101. godini, a ovo su njegove najvažnije izjave.
Kisindžer je rođen u Nemačkoj, odakle je sa porodicom 1938. pobegao pred nacizmom. Na pitanje kako se osećao kad je video da neki Arapi na ulicama Berlina slave Hamasov napad na Izrael, rekao je da je to bilo bolno. Masovna imigracija bila je velika greška, poručio je 100-godišnji Kisindžer u intervjuu objavljenom na portalu „Politiko“.
Bila je velika greška pustiti toliko ljudi potpuno različite kulture, religije i sistema vrednosti, istakao je bivši američki državni sekretar, jer to unutar svake od tih zemalja stvara grupu nezadovoljnih koja stvara pritisak, piše Jutarnji.
Hamasov „otvoreni čin agresije“ mora se suočiti s kaznom, istakao je. Delom je to posledica toga što Hamas misli da – uz podršku susednih zemalja, i nečinjenje drugih uključujući Evropu – može tako nešto uraditi bez da snosi teške posledice.
Upozorio je na potencijalne opasne eskalacije u regiji. Na pitanje što je prema njegovom mišljenju bio glavni cilj Hamasa kada je napao, odgovorio je da je to mobilizacija arapskog sveta protiv Izraela. Upozorio je na opasnost od Irana i gomilanja oružja u Libanonu koje bi moglo biti iskorišćeno protiv Izraela.
Sukob na Bliskom istoku nosi opasnost od eskalacije i uključivanja drugih arapskih zemalja pod pritiskom njihovog javnog mnjenja, ističe Kisindžer, podsećajući na lekcije naučene iz Jom Kipurskog rata 1973. tokom kojeg je arapska koalicija predvođena Egiptom i Sirije napala Izrael.
Tada je svet imao sreće da je postojao arapski lider s vizijom budućnosti, s kojim je mogao biti zaključen mir, kazao je Kisindžer, ističući da ne veruje da takvu ličnost danas ima Hamas.
Smatram da Hamas mora biti isključen s političke bine, rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua iskusni diplomata koji je ostavio neizbrisiv trag u spoljnoj politici SAD-a.
Slavni američki diplomata i naučnik koji je savetovao niz predsednika SAD-a, početkom rata u Ukrajini komentarisao je kako je neoprezna politika od strane SAD i NATO možda uticala na situaciju. Kazao je da bezbednosnu zabrinutost Vladimira Putina treba ozbiljno shvatiti i napomenuo kako je bila greška to što je NATO signalizirao Ukrajini da bi se mogla pridružiti savezu.
„Poljska i sve tradicionalne zapadne zemlje, koje su bile deo zapadne istorije, logične su članice NATO-a. Ali Ukrajina je, po meni, skup teritorija koji su nekada pripadali Rusiji. Rusi ih i dalje vide kao svoje, iako neki Ukrajinci to ne vide. Ali kocka je sad bačena. Nakon načina na koji se Rusija ponašala u Ukrajini, smatram da Ukrajinu sad treba tretirati kao članicu NATO-a, na ovaj ili onaj način, formalno ili ne“, kazao je Kisindžer 2022.
Govoreći o budućim scenarijima, predvideo je nagodbu koja će sačuvati ruske dobitke od njenog početnog upada u Ukrajinu 2014, kada je zauzela poluotok Krim i delove regije Donbas.
„Ali nemam odgovor na pitanje po čemu bi se takva nagodba razlikovala od sporazuma koji je propao stabilizovao sukob pre osam godina“, zaključio je prošle godine bivši američki državni sekretar koji je u međuvremenu svoj fokus prebacio na Kinu.
Krajem aprila, list Ekonomist je razgovarao s Kisindžerom više od osam sati o tome kako sprečiti da se konkurencija između Kine i Amerike pretvori u rat. Kisindžer je, kako navode, bio zabrinut. „Obe strane su uverene da ona druga predstavlja stratešku opasnost“, kaže on. „Na putu smo sukoba velikih sila“.
Uznemiravalo ga je sve intenzivnije takmičenje Kine i Amerike za tehnološku i ekonomsku nadmoć. Čak i dok Rusija ulazi u kinesku orbitu, a rat u Ukrajini nadvija preteću senku nad istočno krilo Evrope, on je kazao kako strahuje da će veštačka inteligencija pojačati kinesko-američko rivalstvo.
Širom sveta, ravnoteža snaga i tehnološki temelj ratovanja menjaju se tako brzo i na toliko mnogo načina da zemljama nedostaje bilo kakvo utvrđeno načelo na temelju kojeg bi mogle uspostaviti red. A ako ga ne mogu pronaći, mogu pribeći sili. „Nalazimo se u klasičnoj situaciji pre Prvog svetskog rata”, kazao je, „gde nijedna strana nema mnogo margine političkih ustupaka i u kojoj svaki poremećaj ravnoteže može dovesti do katastrofalnih posledica“.
Prema njegovom mišljenju, sudbina čovečanstva zavisi o toga hoće li Amerika i Kina moći zajedno. On je verovao da im brzi napredak veštačke inteligencije ostavlja samo pet do deset godina da pronađu način da to postignu.
Kisindžer je imao i nekoliko uvodnih saveta za buduće vođe. „Odredite gde ste. Nemilosrdno“, kaže on. U tom duhu, polazište za izbegavanje rata je analiza rastuće kineske nervoze. Uprkos reputaciji da je bio pomirljiv prema vladi u Pekingu, priznao je da mnogi kineski procenitelji situacije veruju da je SAD na uzbrdici i da će ih „stoga kao rezultat istorijske evolucije na kraju potisnuti“.
Kazao je tada kako veruje da kinesko vođstvo zamera narativ zapadnih kreatora politike o globalnom poretku temeljenom na pravilima, dok ono što zapravo misle jeste da su pravila američka, pa tako i poredak.
Kineski čelnici su uvređeni onim što vide kao snishodljivi dogovor koju nudi Zapad, a to je da Kini osiguraju privilegije ako se bude dobro ponašala – dok oni zasigurno smatraju da bi privilegije trebale pripadati njima po pravu, kao sili u usponu. Neki u Kini, kako navodi, sumnjaju da je SAD nikada neće tretirati kao ravnopravnu i da je glupo i zamišljati da bi mogla.
Ali, Kisindžer je takođe upozorio na pogrešno tumačenje kineskih ambicija. U Vašingtonu „kažu da Kina želi svetsku dominaciju… Odgovor je da oni žele biti moćni“, kaže on. „Oni se ne kreću u smeru svetske dominacije u hitlerovskom smislu, kaže Kisindžer.
„Oni ne razmišljaju tako niti su ikada tako razmišljali o svetskom poretku“. U nacističkoj Nemačkoj rat je bio neizbežan jer je bio potreban Adolfu Hitleru, kaže Kisindžer, ali Kina je drugačija. Upoznao je, kaže, mnoge kineske vođe, počevši od Mao Zedonga i nije sumnjao u njihovu ideološku opredeljenost, ali ona je uvek bila utkana u istančan osećaj za interese i mogućnosti njihove zemlje.
Kisindžer je kazao kako smatra kineski sistem više konfučijanskim nego marksističkim, a to vodi kineske vođe da postignu maksimalnu snagu za koju je njihova zemlja sposobna i da traže poštovanje zbog svojih dostignuća.
Kineski čelnici žele biti priznati kao konačni suci međunarodnog sustava o vlastitim interesima. „Kad bi postigli superiornost koja se istinski može iskoristiti, bi li je doveli do tačke nametanja kineske kulture? Ne znam. Moj instinkt je Ne…(Ali) verujem da je u našoj sposobnosti sprečiti da do te situacije dođe kombinacijom diplomatije i sile“.
Jedan prirodan američki odgovor na izazov kineske ambicije je opipavanje kao način da se utvrdi kako održati ravnotežu između dve sile. Drugi je uspostaviti stalni dijalog između Kine i SAD-a.
Kina “pokušava igrati globalnu ulogu. U svakoj tački moramo proceniti jesu li koncepcije strateške uloge kompatibilne“, naveo je. Ako nisu, onda će se postaviti pitanje sile. „Je li moguće da Kina i Sjedinjene Države koegzistiraju bez pretnje opšteg međusobnog rata? Mislio sam i još uvek mislim da (jesu)”. No, priznao je da uspeh nije garantovan. „Možda neće uspeti“, kazao je. „I stoga, moramo biti dovoljno vojno jaki da preživimo neuspeh“.
Poslednje poznato Kisindžerovo putovanje bilo je upravo u Kinu. Dogodilo se to u julu kada se ovaj geopolitički mag tamo susreo s kineskim ministrom obrane Lijem Šangfuaom – generalom koji se nalazi pod američkim sankcijama iz doba vlade Donalda Trumpa zbog kupovine ruskog oružja.
Li se držao podrazumevane partijske forme razgovora, pozvao se na Sijeva načela „uzajamnog poštovanja, miroljubive koegzistencije i saradnje u kojoj svi pobeđuju te ukazao na pravi način da se Kina i Sjedinjene Države slažu u novoj eri“.
Kineska agencija navela je da je Kisindžer rekao da „u današnjem svetu izazovi i mogućnosti koegzistiraju, a Sjedinjene Države i Kina treba da uklone nesporazume, mirno koegzistiraju i izbjegavaju sukobe“. „Čajna dejli“ dodaje: „Dodao je (Kisindžer) da bi dve vojske trebalo da ojačaju komunikaciju, ulože sve napore u stvaranje pozitivnih ishoda razvoja bilateralnih odnosa te održati mir i stabilnost u svetu“.
Američka vlada potvrdila je da zna za Kisindžerov put, ali da nije delovao u ime Vašingtona. Kisindžer se u svojoj stotoj godini nije zaputio preko Pacifika samo da bi popio čaj u Ministarstvu obrane. Global Tajme, partijski bilten na engleskom, u komentaru je zaključio kako neki eksperti veruju da bi Kisindžer, kao uticajni, stari kineski prijatelj, mogao odigrati važnu ulogu u otvaranju puta obnovi komunikacije na vojnom nivou.
Pročitajte još...
„Poboljšanje bilateralnih odnosa verovatno je podstaknuto namerama obe strane, posebno SAD-a, a Henri Kisindžer, uprkos sto godina na plećima, ponovo je preuzeo ključnu ulogu komunikacijskog mosta u kinesko-američkim odnosima“, pisalo je u zaključku.
Podsetimo, Henri Kisindžer, slavni i kontroverzni američki diplomata, u sredu je umro u 100. godini.
