Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ostvario je pobedu koju je priželjkivao kada je prošlog vikenda na referendumu odlučeno da Venecuela treba da prisvoji naftom bogato područje Eskibo. To područje proteže se na otprilike 130.000 kvadratnih kilometara i područje je za koje tvrde da im je oteto kada su pre više od 100 godina iscrtane granice Gvajane. Međutim, slaba izlaznost na referendum sugeriše da vlast gubi uticaj - te da ne slušaju narod, piše Asošijeted pres (AP).
Madurova vlada nedeljama je referendum promovisala kao čin patriotizma kojim će ujediniti zemlju. U tu je svrhu angažovao i pozorišne umetnice i regeton pevače. Venecuelanska izborna komisija objavila je u ponedeljak da je na referendum izašlo oko 10,5 miliona glasača, odnosno malo više od polovine registrovanih birača u zemlji, kojih ima 20,6 miliona. Međutim, te brojke su u suprotnosti sa svedočenjima ljudi koji su izašli na referendum, koji su rekli da jednostavno nema dugih redova na biračkim mestima, koji su česta pojava na izborima svake vrste u Venecueli, prenosi Jutarnji list.
Gvajana je referendum okarakterisala kao razlog za aneksiju Esekiba i tražila pravdu pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), glavnim pravosudnim telom Ujedinjenih nacija (UN). Prošlog petka, MSP je naredio Venecueli da ne preduzima nikakve radnje koje bi promenile status kvo. Sud je tražio od obe zemlje da mu iznesu svoje stavove i potom odluče kako će rešiti spor. AP navodi da bi ovaj proces mogao da potraje godinama.
Džef Remzi, viši analitičar za venecuelanska pitanja u istraživačkom centru Atlantskog saveta, rekao je da je nedovoljna izlaznost na referendum loš znak.
„Ovo će biti istorijski poraz za vladu i njenu sposobnost da dovede birače na birališta. Politički, to je zemljotres koji će uzdrmati vladajuću koaliciju koja se ponosi time što je u stanju da mobiliše građanstvo“, dodao je Remzi, tvrdeći da izlaznost će sigurno zabrinuti Madura, koji je obećao narodu i opoziciji da će biti predsedničkih izbora 2024. godine.
Na krilima neke vrste uspeha na referendumu, Maduro je u utorak rekao da će odobriti vađenje nafte u Esekibu, prenosi Rojters. Državna naftna kompanija PDVSA i državna čeličana CVG osnovaće odeljenja koja će se baviti Esekibom, rekao je venecuelanski predsednik. „Državne kompanije će odmah dati dozvole za istraživanje i eksploataciju gasa, nafte i rudnika u našoj Gvajanskoj Esekibi“, rekao je Maduro. Predsednik Venecuele je dodao da je sačinio predlog zakona za uspostavljanje nove države na toj teritoriji i da će kompanije koje već posluju na njenoj teritoriji takođe morati da odu u roku od tri meseca.
Predsednik Gvajane Irfan Ali rekao je u utorak da Maduro ignoriše MSP i da će tražiti pomoć i od njega i od Saveta bezbednosti UN. „Gvajanska vojska je u visokoj pripravnosti. Venecuela se jasno proglasila odmetničkom nacijom“, rekao je Ali i dodao da je već kontaktirao generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.
Esekibo je veći od Grčke i bogat je mineralima i energijom. Zauzima dve trećine teritorije Gvajane i daje joj pristup delu Atlantskog okeana gde je energetski gigant pronašao velike količine nafte 2015. godine.
Esekibo je bio deo Venecuele dok je bio pod kontrolom Španije od sredine 16. veka do 1821. godine. Karakas se dugo protivio granicama koje su uspostavili međunarodni arbitri 1899. godine, kada je Gvajana još bila britanska kolonija. Venecuelanski zvaničnici tvrde da su ih arbitri prevarili i da su hteli da im otmu zemlju. Zvaničnici tvrde da je sporazum o rešavanju teritorijalnog spora potpisan 1966. godine poništio odluku iz 1899. godine. Gvajana, međutim, tvrdi da odluka iz 1899. i dalje važi i da je važeća.
Kako je Jutarnji pisao početkom decembra, Gvajana je na putu da petu godinu zaredom ostvari dvocifreni rast BDP-a, čime je postala jedina zemlja na svetu koja je to učinila u ovom veku. Prema poslednjim procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ova mala južnoamerička zemlja će do kraja godine imati privredni rast od oko 38 odsto, a očekuje se da bi taj rast u narednih pet godina mogao da bude 115 odsto.
Pročitajte još
Mogućnosti u Gvajani su se značajno promenile kada je ExxonMobil 2019. godine počeo da eksploatiše ta ogromna nalazišta nafte i gasa koje je otkrio 2015. godine. Pretpostavlja se da će proizvodnja nafte u Gvajani porasti sa ovogodišnjih 390.000 barela dnevno na 1,2 miliona barela dnevno 2027. godine.
„Snažan rast Gvajane je bio i nastaviće da bude podstaknut brzom ekspanzijom proizvodnje nafte nakon niza otkrića poslednjih godina“, rekao je za CNBC Endrju Trehan, šef istraživanja Latinske Amerike u Fitch Solutions. Ta zemlja je prošle godine zabeležila rast BDP-a od 62,3 odsto, što je najveći rast u svetu.
Pored proizvodnje nafte, ekonomski rast nekada jedne od najsiromašnijih zemalja u regionu bio je podstaknut investicijama u transport, stanovanje i razvoj ljudskog kapitala. Rudarstvo i šumarstvo pokazuju dobre rezultate jer se Gvajana nalazi na severnoj obali Južne Amerike, okružena amazonskom prašumom.
Gvajana je postala toliko poželjan „provodnik” da ju je OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) pozvao da joj se pridruži ove godine, ali je odbila jer bi tada morala da održava stabilno tržište, što znači da bi morala da smanji proizvodnju nafte. . Cilj Gvajane u ovom trenutku je da maksimizira svoja ogromna otkrića nafte dok još uvek postoji globalna potražnja za naftom.
Uprkos snažnom ekonomskom rastu zemlje, gvajansko društvo je i dalje duboko podeljeno. Oko 35 odsto stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, sa prihodom od jednog dolara dnevno. Glavni i najveći grad Gvajane, Džordžtaun, dugo nije obnavljan. Pored toga, javni prevoz je prilično loš.
Ekonomisti upozoravaju aktuelnu gvajansku vladu da ne ponavlja greške svojih kolega u upravljanju naftnom industrijom. Eksperti su najviše zabrinuti što Gvajani nedostaje pravni i regulatorni okvir za suočavanje sa očekivanim prilivom bogatstva i upozoravaju da bi to moglo dovesti do slabljenja demokratskih institucija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar