Švedski obaveštajci: Iza napada u Oslu stoji iranska mreža

Istraga pokazuje da Foxtrot već duže vreme finansira i organizuje napade na kritičare iranskog režima, kao i akcije protiv američkih i izraelskih ciljeva širom Evrope. Napad u Oslu, prema proceni švedskih obaveštajaca, mogao bi biti samo jedna u nizu takvih operacija, uz mogućnost da se slični incidenti ponove.

Vođa mreže Foxtrot, četrdesetogodišnji švedski državljanin iransko-kurdskog porekla Rava Majid, godinama navodno živi u Iranu, gde, prema sumnjama bezbednosnih službi, uživa zaštitu tamošnjeg režima. Zbog toga se veruje da je pod pritiskom Teherana da bude aktivniji u Evropi i da organizuje napade na mete koje odredi iransko rukovodstvo. Majid je u Švedskoj poznat pod nadimkom „Kurdska lisica“, a policija Foxtrot opisuje kao hijerarhijski organizovanu kriminalnu mrežu kojom on upravlja iz inostranstva. Osnovna delatnost grupe je krijumčarenje narkotika, ali je poslednjih godina postala poznata i po brutalnom nasilju i vezama sa međunarodnim političkim interesima.

Američko Ministarstvo finansija je u martu 2025. uvelo sankcije protiv Foxtrota i samog Majida, tvrdeći da sarađuju sa iranskim obaveštajnim službama. U obrazloženju sankcija navedeno je i da je ova mreža učestvovala u napadu na izraelsku ambasadu u Stokholmu u januaru 2024. godine. Zbog sukoba na Bliskom istoku, Majid je, prema procenama bezbednosnih službi, postao bezbednosna pretnja koja prevazilazi granice Skandinavije.

Švedska televizija TV4 objavila je i da se Foxtrot dovodi u vezu sa pokušajem atentata na iranskog analitičara i intelektualca Arvina Hošnooda u Malmeu u septembru prošle godine. Hošnood se trenutno nalazi na tajnoj lokaciji pod policijskom zaštitom i tvrdi da iza napada stoji iranski režim. On smatra da Teheran štiti vođu Foxtrota i koristi njegovu mrežu za sprovođenje operacija u Evropi. Prema njegovim rečima, postao je meta nakon što je počeo da istražuje aktivnosti iranskih obaveštajnih službi i njihove lobističke kampanje u Evropi.

Iranski ambasador u Oslu Alireza Jahangiri odbacio je ove optužbe u izjavi za norveški list Verdens Gang. On je rekao da Iran nikada ne bi podržao aktivnosti koje su u suprotnosti sa diplomatskim pravilima i naglasio da Teheran ne preduzima nezakonite akcije protiv stranih diplomata, čija je bezbednost, kako tvrdi, od velike važnosti.

Trojica osumnjičenih za napad na američku ambasadu u Oslu žive u norveškoj prestonici i ranije nisu bili poznati policiji. Jedan od braće priznao je da je postavio bombu ispred ulaza u ambasadu, dok drugi tvrdi da ne razume za šta ga terete. Sva trojica će se suočiti sa optužbama za terorizam, za koje im preti kazna do 21 godine zatvora.

U eksploziji nije bilo povređenih, a pričinjena je samo manja materijalna šteta. Međutim, prema pisanju norveškog lista Dagbladet, tehnička analiza eksplozivne naprave pokazuje da je bombu verovatno izradila osoba sa ozbiljnim znanjem o eksplozivima. To upućuje na zaključak da uhapšena braća verovatno nisu delovala sama, već da su imala pomagače i moguće nalogodavce.