0
Švedski tim istražitelja potvrdio je da su gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni u eksplozijama, navodeći da je, tokom prethodnih dana, "pojačana sumnja" da se radi o sabotaži. Sumnje da je gasovod oštećen u sabotaži ranije su iznele Rusija, Nemačka i Danska.
„Potvrđujemo da je bilo detonacija na Severnom toku 1 i 2 unutar švedske ekonomske zone u kojima je pričinjena znatna šteta na gasovodu. Istraga mesta eksplozije pojačala je sumnju da se radi o sabotaži“, naveo je šef istražitelja Mats Ljundkvist.
Šef švedskih istražitelja je takođe naveo da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani, ističući da se radi o „veoma osetljivom slučaju“.
Potvrđene su ranije tvrdnje seizmologa u Švedskoj i Danskoj, koji su odmah nakon ovih događaja 27. septembra registrovali snažne podvodne eksplozije. U istrazi, koja je počela pre nedelju dana, učestvovali su i policija, Obalska straža i oružane snage.
Šveđani, za sada, nisu identifikovali moguće počinioce sabotaže, navodeći da će u nastavku istrage biti jasno da li će biti pokrenuti sudski procesi, prenosi RTS.
Neposredno posle eksplozije, bivši poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski napisao je na Tviteru: „Hvala SAD“, ali je posle nekoliko dana obrisao tvit.
Američki političari nikada nisu krili da im ruski gasovodi u Baltiku nisu po volji. Predsednik Džozef Bajden je to rekao još pre početka rata u Ukrajini.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće više postojati. Mi ćemo ga okončati. Obećavam vam da ćemo biti u stanju da to uradimo“, rekao je Bajden.
Nemački Špigel je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.
Rad gasovoda „Severni tok“ obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom „Simensovih“ turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, „Severni tok 2“, vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.
Ruski „Gasprom“ je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak troškova finansirali britanski Šel, austrijski OMV, francuski Anži, te nemačke kompanije Uniper i Vinteršel DEA.
BONUS VIDEO: Evo gde je započeo Putinov poraz u Donjecku
