1
I dok se ostatak Evrope otvara, Švedska smatra da je za to prerano. Ne prestaju da upozoravaju stanovnike da se pridržavaju mera socijalne distance i da ih ne prevari lepo vreme.
Koji su rezultati švedskog modela?
„Moram priznati, imamo prilično veliki broj preminulih“, otvoreno je rekao glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel kolegama iz Evrope, Izraela i SAD-a u nedavnoj onlajn raspravi renomiranog debatnog društva Cambridge o različitim modelima zaštite građana od koronavirusa, prenosi sajt Večernji.hr.
Broj preminulih u toj državi prešao je 2.000, ali uprkos toj brojci, Tegnel, koji je u Švedskoj stekao kultni status, istrajava u tome da je njihov način sprovođenja socijalne distance, što je ključ kod kontrole zaraze, uspešan.
„Stopa smrtnosti se ne povećava, broj slučajeva je poslednjih nekoliko nedelja stabilan. Zdravstveni sistem funkcioniše, do sada je u jedinice intenzivne nege primljeno više od hiljadu bolesnika, neki su i otpušteni, a slobodno je još najmanje 20 odsto kapaciteta“, nabrajao je glavni epidemiolog ističući kako je im osnovni reprodukcijski broj (R0), prosečan broj zdravih koje će bolesnik zaraziti, nešto iznad jedan.
U Hrvatskoj je, poređenja radi, prema računici Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, taj broj 0,8. Tegnel ostaje pri svojim brojkama i predviđanjima kretanja epidemije uprkos tome što je ove nedelje njegov tim i institucija koju vodi, Agencija za javno zdravlje, zabeležila ozbiljan gaf. Ne samo da su pogrešili u proračunima već su i takve, potpuno nelogične brojke, izneli u javnost.
U utorak je na redovitoj dnevnoj konferenciji za medije Tegnelov zamenik Anders Valensen predstavio nov „kućni“ model procene razvoja epidemije. Govoreći o Stokholmu i okolini, delu zemlje koji je s više od 6.000 slučajeva najgore pogođen, „mali Anders“ objavio je da je vrhunac epidemije bio 15. aprila, da se veruje da će do 1. maja trećina stanovnika Stokholma biti zaražena, te da na svaki potvrđeni slučaj dolazi hiljadu nedetektovanih. Dok su prve dve informacije još i mogle proći, ova treća izazvala je brojna pitanja. Kako je moguće da Stokholm, grad od milion stanovnika, trenutno ima šest milouna zaraženih? Nekoliko sati nakon toga Agencija za javno zdravlje izdala je saopštenje da podaci nisu precizni i na kraju povukla prezentaciju. Nova je objavljena juče i sada podaci kažu da će do 1. maja biti zaražena četvrtina, a ne trećina stanovnika Stokholma, a na jednog potvrđenog zaraženog dolazi 75 nedetektovanih, a ne hiljadu, kako su prvobitno tvrdili.
Pročitajte još:
Međutim, taj gaf – ili diletantizam – nije narušio poverenje dela javnosti u autoritete koji ih vode kroz ovu epidemiju, kao ni u vladu. Štaviše, poslednje istraživanje javnog mnjenja na 1.013 ispitanika koje je sprovela agencija Demoskop pokazuje da je poverenje i u vladajuću garnituru i medicinske stručnjake poraslo. U martu je 50 odsto ispitanika verovalo zdravstvenim stručnjacima, dok njihov rad sada podržava čak 71 odsto. Vladi koju vodi socijaldemokrata Stefan Lofven prošlog meseca poverenje je dalo 32 odsto ispitanika, a sada njih 53 odsto.
„Povremeno postoji kritika, ali uživaju ogromnu podršku, što nije čudno u vremenu krize. Jedno od objašnjenja bi moglo da bude da su ljudi očekivali mnogo gori scenario od onoga koji sada imamo“, objasnio je Peter Santeson iz agencije Demoskop.
Ako je tako, onda ispitanici ne mare, na primer, na izveštaje da se kapaciteti mrtvačnica u Stokholmu, 2.147 mesta, brzo pune i da se traži rezervni plan za to gde staviti tela, pa tako izvršni direktor Društva za groblja i krematorijume Jan Olov Andersson govori i o masovnom sahranjivanju u kontejnere ili u neke vrste ledenih jama. Uprkos tim informacijama, Tegnel je i sinoć svojim kolegama s mnogo entuzijazma predstavio „švedski model“ delimičnog zatvaranja društva i oslanjanje na dobrovoljne mere, što je postalo tamošnji brend i nulta tačka nacionalnog ponosa.
„Naša strategija nije sprečavanje svih prenosa, već održavanje širenja na meru koju naš nacionalni zdravstveni sistem može da podnese. To je, uostalom, metoda svih država. I nama je glavni alat socijalna distanca, ali tu postoje razlike kako se primenjuju“, objašnjava Tegnel i ističe i individualnu odgovornost građana.
„Naši zakoni u sferi zaraznih bolesti stavljaju mnogo toga na individualnu odgovornost, a zaraženi ne smu da šire bolest“, kaže on, ali ostalo je pitanje u čemu se to, na primer, zakonodavno razlikuje od Hrvatske.
Ipak, švedski epidemiolog ističe jednu posebnost: poverenje stanovništva u vlast i medicinske stručnjake, što se najbolje može videti u vakcinisanju.
„Vakcinacija je dobrovoljna, bez prisile. Uprkos tome što ih zakon ne obavezuje, između 96 i 98 odsto roditelja vakciniše decu“, kaže glavni epidemiolog.
Međutim, da je zaista sve to kako pretpostavljaju, onda im ne bi trebale „snažne preporuke“, kako ih zove na švedskom, ili „zabrane“, kako će ipak reći na engleskom.
„Analizirali smo razne segmente i identifikovali one najrizičnije. Rekli smo srednjim školama i univerzitetima da uvedu nastavu na daljinu, osobama starijim od 72 godine da ne izlaze i da im kupovinu obavlja neko iz porodice ili zajednice u kojoj žive. Ograničili smo okupljanja prvo na 500, a onda na 50 ljudi s preporukama kako se ponašati i zabranili smo posete domovima za stare“, nabraja + Tegnel, izostavljajući da su, recimo, mere za staračke domove došle nakon što je talas zaraze pokosio njihove korisnike.
Ipak, n u drugim oblastima, koja se prikazuju kao dokaz otvorenog društva, ne teče sve glatko. Prošlog vikenda 14 inspektora pregledalo je 138 restorana u Geteborgu kako bi pregledali koliko se drže preporuka Agencije za javno zdravlje. Kod njih 20 pronašli su nedostatke u vezi sa merama bezbednosti oko zaraze kovidom 19, pa će oni ponovo biti pregledani, a četiri će verojatno morati da se zatvore.
„Utisak nije dobar. Očekivali smo mnogo više od vlasnika“, kazala je inspektorka Amanda Vestfal.
I dok se ostatak Evrope otvara, Švedska smatra da je za to prerano. Ne prestaju da upozoravaju stanovnike da se pridržavaju mera socijalne distance i da ih ne prevari lepo vreme. Kazni nema, ali neko će pitati da li bi Švedska uopšte mogla, s obzirom na relativno mali broj policajaca, da sprovede strože mere zatvaranja. Jedno je sigurno: oni će svoje mere zadržati do daljnjeg.
„Mnogo toga još ne znamo o toj bolesti, a moramo da balansiramo i da vodimo računa i o javnim potrebama i o ekonomskim. Ovo je bolest koja će ostati i neće nestati kao SARS. Ne možemo da je odgurnemo ili odložimo potpunim zatvaranjem“, kaže Tegnel i poručuje:
„Moramo da naučimo da živimo s kovidom“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
