Ulf Kristerson, vođa Stranke umerenih, u ponedeljak će postati 35. švedski premijer. U manjinskoj vladi sedeće ministri demohrišćana i liberala, ali ključne glasove za opstanak ove desničarske koalicije u parlamentu daju švedske demokrati, populistička, nacionalistička i islamofobna stranka s kojom do pre samo koju godinu niko nije želeo da sarađuje.
Švedska ne samo da je skrenula udesno nego je pod ručnom kočnicom u punoj brzini zaokretom pod 90 stepeni napustila višegodišnji uglavnom socijaldemokratski smer i krenula u potpuno neistražene političke vode. Ostvare li se najavljene temeljne i dalekosežne promene koje je u petak predstavilo četvoro stranačkih lidera – Kristerson, Eba Buš, Johan Person i Jimi Akeson – Švedska će kroz četiri godine postati bitno drugačija zemlja.
„Dobili smo mandat švedskog naroda na izborima i to shvatamo vrlo ozbiljno. Zbog toga smatramo da je promena ne samo neophodna nego i moguća. Možemo ponuditi promenu. Naša vlada bit će trostranačka i blisko će sarađivati sa švedskim demokratima u parlamentu“, rekao je 59-godišnji Kristerson novinarima u petak ujutro, prenosi Index.hr.
Uprkos njegovoj središnjoj poziciji pred mikrofonom, nema nikakve sumnje ko je zapravo novi gazda švedske politike i najveći dobitnik izbora. Samouverenim nastupom pred medijima i govorom tela, lider Švedskih demokrata Jimi Akeson jasno je stavio do znanja da se bez njegovog blagoslova u Švedskoj od sledeće nedelje neće biti moguće doneti bilo kakvu odluku.
Akeson je sa svojih 20.5% glasova na izborima osigurao snažan uticaj na koalicijsku politiku i odlučivanje, kako u parlamentarnim odborima tako i u ministarstvima. Švedski demokrati tako će imati posebnu ulogu u vladi sa svojim stranačkim predstavnicima, koje neki sarkastično nazivaju Jimijevim komesarima.
Da je Akeson od Kristersona i ostalih partnera zapravo tražio i očekivao još više nego što je na kraju dobio, govori i to što je predstavljanje koalicijskog sporazuma novinarima otvorio ovim rečima: „Radije bismo videli većinsku vladu u kojoj bismo i sami učestvovali.“
S druge strane, ozbiljno lice vođe liberala Johana Persona i dvosmislene izjave njegovih stranačkih saradnika svedoče o mukotrpnim pregovorima i još težim ustupcima koje su morali prihvatiti kako bi pronašli zajednički jezik s ekstremnom desnicom.
„Ovo je težak dan. Ne može se reći da će ovo biti liberalna politika, ali to je cena koju plaćamo da bismo vladali u koaliciji s velikom nacionalističkom strankom. Nema mesta zabrinutosti da će doći do ukidanja demokratije, ali mnoge vladine odluke mogle bi biti puno dalekosežnije nego što sam očekivao“, rekao je Jan Jonson, vođa liberala u Štokholmu.
U petak su tako predstavljene reforme u sedam oblasti, a to su: zdravstveni sektor, klima i energija, kriminal, migracije i integracija, školstvo, razvoj i finansije. Liberalne reforme svode se na zaštitu prava na pobačaj ustavnim zakonom, više sati švedskog jezika i matematike u školama te veću pomoć učenicima s teškoćama u učenju. U svemu ostalom, naročito u poglavljima kriminala, te migracija i integracija, vidljiv je snažan uticaj švedskih demokrata.
Švedska, dakle, više neće biti zemlja otvorena pridošlicama, kako izbeglicama tako ni ekonomskim migrantima. Prema željama Švedskih demokrata, broj azilanata koje će Švedska primiti u okviru raspodele unutar Europske unije biće smanjen na 900 godišnje, a njihova će prava biti spuštena na minimum koji propisuje EU.
Moguće je čak da će Švedska, po uzoru na Dansku, azilante prvo slati u posebne centre unajmljene u trećim zemljama, poput Kosova ili Moldavije, a tek po pozitivnom rešavanju njihovih zahteva puštati u zemlju.
Azilantima i ostalim imigrantima preti deportacija već i zbog „neprihvatljivog ponašanja“, što god to značilo. Osim batine, azilantima se nudi i pomoć kroz finansijski podsticaj da se dobrovoljno vrate u rodnu zemlju.
Otežaće se i dolazak ekonomskih emigranata, naročito onih slabije obrazovanih, a biće pooštreni i zahtevi za sticanje švedskog državljanstva, koje je trenutno prilično jednostavno dobiti – praktično jedini zahtev je pet godina legalnog boravka. Svim imigrantima takođe će biti ograničene socijalne beneficije, poput naknade za porodiljsko, dečjeg dodatka…
Treba imati na umu da je 20 posto švedskih građana rođeno u inostranstvu, a još najmanje pet posto ima roditelje koji su rođeni u inozemstvu.
Velike promene desiće se u pravosudnom i policijskom sistemu, što nije nimalo čudno s obzirom na drastičan porast broja smrtno stradalih u oružanim obračunima kriminalnog podzemlja poslednjih godina.
Biće uvedena i zabrana dolaska u određena gradska područja za osuđene prestupnike, koja može potrajati i do 10 godina.
Policiji će biti omogućeno sprovođene racije mimo sumnje u počinjenje krivičnog dela. Između ostalog, planirano je intenzivno širenje kazneno-popravnih ustanova te zabrana prosjačenja.
Uticaj Stranke umerenih i demohrišćana vidljiv je u najavi smanjenja poreza, ponovnom puštanju u pogon dvaju zatvorenih nuklearnih reaktora, izgradnji novih nuklearki te promeni klimatskih ciljeva sa „100% obnovljivo“ na „100% nefosilno“.
Švedska je godinama, uglavnom tokom socijaldemokratskih vlada, gasila nuklearne reaktore i njihov broj s 12 smanjila na šest. Uprkos tome, Švedska je tokom 2022. godine postala najveći izvoznik električne energije u Evropi. Njena je visoka cena rezultat stanja na evropskom tržištu energenata, a ne manjkave proizvodnje.
U sporazumu je prilično šturo i maglovito predstavljena i fraza „novog medijskog okruženja“. Neki analitičari smatraju da se iza toga možda krije udar na javni medijski servis, koji su Švedski demokrati najavili još pre izbora. Naime, njihov cilj je normalizacija vlastite protivmigrantske i islamofobne politike i retorike, kako bi onemogućili da ih bilo ko više u javnom prostoru naziva rasistima i fašistima.
O svim spomenutim točkama četiri koaliciona partnera potpisala su sporazum na 62 stranice, za koji tvrde da je najdetaljniji i najsveobuhvatniji u švedskoj političkoj istoriji Iz napisanog je, lako zaključiti da su za najveće švedske probleme uglavnom krivi stranci, ponajprije oni s Bliskog istoka i roga Afrike. Sporazum je dobio naziv Ugovor iz Tidoa, prema dvorcu iz 17. veka u kojem je utanačen.
Četvorka je za potpuno ispunjavanje ciljeva predstavljenog programa zatražila 12 godina ili tri mandata. Kad bi Kristersonu uspelo da ostane na dužnosti 12 godina, postao bi švedski premijer s drugim najdužim neprekinutim mandatom nakon Tagea Erlandera (od 1946. do 1969.). Međutim, izborna prednost desne koalicije od samo 40-ak tisuća glasova (na 7.5 milijuna birača) i samo tri glasa više u parlamentu (176 prema 173) ukazuje na to da će jedno od njenih glavnih obeležja biti nestabilnost.
Već u petak poslepodne nekoliko liberalnih parlamentarnih zastupnika najavilo kako ne želi da podrži neke izrazito restriktivne delove sporazuma poput zabrane prosjačenja ili ograničavanja usluga tumača strancima.
Stoga nema sumnje da je pred Kristersonom grčevita i neizvesna borba za očuvanje koalicije gotovo dijametralno suprotnih stranaka.
O njemu i eventualno neposlušnim Liberalima ovisi u kojoj će mjeri Akeson uspeti da Švedsku približiti svom političkom idealu – Orbanovoj Mađarskoj.
Bonus video: Finska i Švedska pred vratima NATO – Rusija preti odgovorom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare