Sve zemlje koje su lagale o zaraženima i umrlima od korone

Pošto je BIRN utvrdio da je u Srbiji od 19. marta do 1. juna od koronavirusa umrlo 632 pacijenata, a ne 244 kako je zvanično saopšteno za taj period, sličan princip lažnog obaveštavanja o dnevnoj korona statistici koristile su još neke države u svetu, poznate po autoritarnoj vlasti.Na samom startu pandemije utvrđeno je da je Iran, kao država koja je od početka bila teško pogođena infekcijom, lažirao podatke o broju umrlih i novozaraženih. Na takvo izveštavanje najpre su reagovale SAD, tvrdeći da Iran krije veliki broj žrtava koronavirusa, što se ispostavilo tačnim, pa su u jednom trenutku cifre naglo skočile za nekoliko hiljada, pa je u mnogoljudnoj zemlji koja se na početku nije pridržavala nikakvih mera bilo potpuno razumno.Međutim, brojke o žrtvama korone, bilo da je reč o zaraženim i preminulim osobama, krile su i SAD.Svakako najdrastičniji primeri flagrantnog lažiranja informacija o žrtvama koronavirusa bile su Kina, Rusija i Brazil.

Ćutnja o Vuhanu

Kina je na samom početku prikrivala informacije o novom tipu koronavirusa, jer je izbegavala da preuzme odgovornost u kontekstu porekla virusa i neuspeha u povoju velike borbe.Prema saznanjima stranih medija, najviši kineski zvaničnici nisu upozorili javnost punih šest dana otkako su utvrdili da se najverovatnije suočavaju s pandemijom sasvim novog virusa.Tokom tih šest dana od saznanja, u gradu Vuhanu, odakle je zaraza potekla, održana je proslava na kojoj su bile desetine hiljada ljudi, a milioni ljudi krenuli su na putovanja uoči kineske nove godine.

Predsednik Kine Si Đinping upozorio je građane tek sedmog dana, 20. januara, ali do tada je već bilo zaraženo više od 3.000 ljudi, pokazuju interni dokumenti procene stručnjaka u koje je Asošiejted pres imao uvid.Odlaganje objave od 14. do 20. januara nije bila prva greška u borbi protiv koronavirusa, niti najduže čekanje s primenom mera, pošto su vlade širom sveta nedeljama oklevale s uvođenjem oštrih mera.

Zanemarljive brojke

U Rusiji je tek desetog maja zabeležen najveći broj zaraženih koronavirusom na dnevnom nivou (11.012), čime je ukupan broj u toj zemlji tada prešao 200.000 pozitivnih slučajeva.U to vreme, država koja ima skoro 150 miliona stanovnika, stidljivo je izlazila sa brojem žrtava, minimizujući broj svojih građana koji su pogođeni ovim virusom, gde su cifre prema zdravstenim zvaničnicima na početku bile skoro pa zanemarljive.Ono što je brinulo sav razuman svet jeste to što je od posledica kovid-19 tada umrlo tek 1.915 osoba na tako veliki broj stanovnika.

Kao i svugde u svetu, korona u Rusiji i dalje ne posustaje, pa u ovom trenutku ima skoro 600.000 ljudi obolelih od ove infekcije, dok broj žrtava sa današnjim danom iznosi 8.206.Sumnjiva je i brojka koju ruski epidemiološki štab saopštava već danima da je od korone ozdravilo više od 300.000 osoba, što opet predstavlja podatak da se Rusija sa ovim virusom bori duže nego što je prijavljivala.

Eksplozija virusa u Brazilu

Brazil se početkom juna rapidno popeo na treće mesto u svetu po broju aktivnih slučajeva koronavirusa, ali i po broju smrti od ove infekcije.U ovom trenutku, brojka zaraženih premašila je milion, dok je više od 50.000 ljudi umrlo, što ovu državu svrstava na visoko drugo mestu po broju preminulih, odmah posle SAD.

Kada se pogleda kriva u slučaju Brazila primetno je naglo penjanje, dok su tek sporadični slučajevi bili prijavljivani sve do kraja marta.Brazilski predsednik Žair Bolsonaro, pritisnut unutrašnjim političkim trvenjima, dugo je ćutao o ozbiljnosti pandemije koronavirusa i nije obelodanjivao istinite podatke.Tek se pod pritiskom međunarodnih organizacija za ljudska prava Brazil sada pominje kao veliko žarište korone, koje se sigurno neće ni brzo ni lako ugasiti.