Sve više ljudi ostaje bez posla zbog veštačke inteligencije – najviše stradaju mladi

Prema analizi urednice FT-a Anjli Raval, uloga AI-ja u korporativnim restrukturiranjima postaje sve direktnija. Kompanije više ne žele samo da „rade više sa manje ljudi“ – već se pripremaju za svet u kojem mnogi poslovi jednostavno više neće postojati.

AI je sveprisutna – poslovi nestaju

I dok poslovni lideri govore da veštačka inteligencija „redizajnira“ radna mesta, brojke govore drugačije. Financial Times navodi da su kompanije poput Intela i BT-a objavile hiljade otkaza direktno povezanih sa AI tehnologijama. Microsoft, iako to nije direktno saopštio, u isto vreme beleži rekordne profite i otpušta hiljade zaposlenih. Nekada su se otkazi pravdali kao „neophodno zlo“, a danas ih direktori predstavljaju kao znak tehnološkog i poslovnog napretka.

U tehnološkom sektoru, prihod po zaposlenom postao je prestižno merilo. Poznati američki startap akcelerator Y Combinator, kroz koji su prošli servisi poput Airbnb-a i Dropbox-a, promoviše ideju da uspešna kompanija može da funkcioniše sa minimalnim brojem ljudi. Njihovi startapi se često hvale milionskim prihodima, iako imaju samo nekoliko zaposlenih.

Sam Altman: Firma od milijardu dolara sa jednim zaposlenim

Suosnivač OpenAI-ja Sem Altman predviđa da bi uskoro mogla da se pojavi kompanija vredna milijardu dolara, koju bi vodila samo jedna osoba. Iako ovo za sada zvuči kao naučna fantastika, veliki jezički modeli poput ChatGPT-ja, Gemini-ja i Groka već menjaju tržište rada – naročito u kancelarijskom sektoru. Mnoge pozicije se gase jer, kako firme tvrde, „više nema potrebe za tim poslovima“.

Financial Times navodi primer velike revizorske kuće koja je zahvaljujući AI-ju skratila vreme izrade izveštaja za 75% i oslobodila 3.600 sati analitičkog rada. Zapošljavanje programera takođe naglo opada.

Mladi najviše pogođeni

Raval upozorava da čitavi slojevi nižih pozicija nestaju, zajedno sa tradicionalnim karijernim putevima. Prakse, pripravničke pozicije i ulazni poslovi prvi su na udaru, ali nestaje i sve više mesta u srednjem menadžmentu.

„Rast AI-ja bi mogao ograničiti oporavak zapošljavanja u nižim administrativnim ulogama“, kaže Dirk Han, izvršni direktor međunarodne agencije za zapošljavanje Hays, za Financial Times.

Vrednost univerzitetskih diploma postaje sve upitnija, a karijerni putevi sve više iskrivljeni i nepredvidivi. Freelance poslovi i kratkoročni angažmani dodatno fragmentiraju tržište rada, a veštačka inteligencija taj trend ubrzava.

Da li je minimalna radna snaga zaista otpornija?

Manje zaposlenih znači niže troškove i bržu realizaciju poslova, ali može značiti i manju otpornost na šokove – od prekida u lancima snabdevanja do odljeva stručnog kadra. Raval navodi primer švedske firme Klarna, koja je otpustila hiljade zaposlenih, ali sada testira povratak ljudi u korisničku podršku, jer su AI sistemi zakazali u direktnoj interakciji sa klijentima.

Tehnološki preduzetnici koji promovišu „kompanije sa minimalnim brojem zaposlenih“ često potcenjuju koliko su poslovni procesi i organizaciona kultura utemeljeni na ljudskim odnosima i interakciji. AI može da preuzme rutinske zadatke, ali ono ljudsko – kreativnost, emocionalna inteligencija i složeno rasuđivanje – ostaje nezamenjivo, zaključuje se u analizi.

Međutim, to će biti moguće samo ako ulažemo u ljude koji te veštine poseduju i ako edukujemo nove generacije radnika. Za sada, mnoga vrata se zatvaraju – pre nego što su uopšte imala šansu da se otvore, zaključuje Financial Times.