Građani Venecuele su nedavno glasali za preuzimanje i pripajanje naftom bogatog regiona u susednoj Gvajani, što predstavlja najnoviju eskalaciju u dugotrajnom teritorijalnom sporu između dve zemlje. Ovaj sukob je podstaknut nedavnim otkrićem ogromnih energetskih resursa na moru. Ovo je sve što treba da znate o sukobu koji preti da preraste u rat u Južnoj Americi.
Područje o kome je reč, gusto pošumljeni region Esekibo, čini oko dve trećine nacionalne teritorije Gvajane.
Na uglavnom simboličnom referendumu građani Venecuele su upitani da li se slažu sa stvaranjem venecuelanske države u regionu Esekibo, obezbeđivanjem venecuelanskog državljanstva njenom stanovništvu i „ugradnjom te države u mapu venecuelanske teritorije“.
Na konferenciji za novinare na kojoj su objavljeni preliminarni rezultati iz prve tranše prebrojanih glasova, nacionalno izborno veće je saopštilo da su birači izabrali „da“ u više od 95 odsto na svako od pet pitanja na glasačkom listiću.
Međutim, nejasno je koje bi korake vlada Venecuele preduzela da sprovede ideju o pripajanju ovog regiona u delo.
Venecuela je dugo polagala pravo na tu zemlju, za koju tvrdi da je bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda.
Zvanični Karakas tvrdi da je sporni region deo Venecuele od sticanja nezavisnosti od Španije pre 200 godina, ali Gvajana uzvraća da je ta teritorija, krajem 19. veka dodeljena tadašnjoj Britanskoj Gvajani.
Ovim referendumom se odbacuje odluka međunarodnih arbitara iz 1899. godine koja je postavila trenutne granice kada je Gvajana još bila britanska kolonija.
Spor oko teritorije Eskibo se ponovo razbuktao 2015. godine nakon velikog otkrića nafte u moru nadomak obala ove teritorije.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozdravio je rezultate referenduma kao „ubedljivu pobedu pristalica pripajanja Eskiboa Venecueli“.
Ova oblast površine 159.500 kvadratnih kilometara čini dve trećine teritorije koju kontroliše Gvajana i u njoj živi oko šestina stanovništva Gvajane.
Godine 1966. kada je Gvajana stekla nezavisnost, Velika Britanija i Venecuela su se složile da se formira komisija sastavljena od predstavnika Gvajane i Venecuele koja će ponovo razmotriti ova tegritorijalni spor, ali šest decenija kasnije rešenje nije postignuto.
Referendum je usledio nakon što je američki naftni gigant Ekson Mobil 2015. godiner otkrio naftu u vodama kod obale Esekiboa.
Gvajana je taj potez nazvala korakom ka aneksiji i „egzistencijalnom pretnjom“.
Prošle nedelje, gvajanski predsednik Irfaan Ali posetio je trupe u Esekibu i dramatično je zakačio gvajansku zastavu na planinu koja gleda na granicu sa Venecuelom.
Međunarodni sud pravde, sa sedištem u Hagu, presudio je pre glasanja da će se „Venecuela uzdržati od preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi promenile situaciju koja trenutno preovladava na spornoj teritoriji“.
Planira da na proleće održi suđenje po tom pitanju, nakon godina razmatranja i decenija neuspešnih pregovora. Međutim, Venecuela ne priznaje jurisdikciju suda po ovom pitanju.
Brazilsko ministarstvo odbrane je još ranije saopštilo da „prati situaciju. Odbrambene operacije su intenzivirane u severnom pograničnom regionu zemlje, što je dovelo do većeg vojnog prisustva“, navodi se u saopštenju poslatom AFP-u.
„Ministarstvo odbrane prati situaciju. Intenzivirane su odbrambene akcije u severnom pograničnom regionu zemlje, promovišući veće vojno prisustvo“, navodi se u saopštenju.
Napor Brazila da premesti više vojnih resursa na sever dolazi usred rastućih tenzija između Venecuele i Gvajane zbog regiona bogatog naftom poznatog kao Esekiba.
Granični spor je stvorio diplomatsku nelagodu za južnoameričkog giganta Brazil, koji se graniči sa obe zemlje.
Glavni brazilski diplomata za latinoamerička pitanja, Žizela Marija Figueiredo, rekla je u četvrtak da administracija predsednika Luiza Inasija Lule da Silve prati situaciju sa „zabrinutošću“.
Rezultat glasanja se nadaleko očekivao u Venecueli, iako će njegove praktične implikacije verovatno biti minimalne, kažu analitičari, a stvaranje venecuelanske države u okviru Esekiba je mala mogućnost.
Nejasno je koje korake bi venecuelanska vlada preduzela da bi postigla rezultat, a svaki pokušaj da se potvrdi neka tvrdnja sigurno bi naišao na međunarodni otpor.
PROČITAJTE JOŠ:
Ipak, eskalirajuća retorika podstakla je kretanje trupa u regionu i zveckanje oružjem u obe zemlje, što je dovelo do poređenja sa ruskom invazijom na Ukrajinu. Mnogi stanovnici u pretežno autohtonom regionu su navodno na ivici.
„Dugotrajni spor oko granice između Gvajane i Venecuele porastao je na nivo napetosti bez presedana u odnosima između naših zemalja“, napisao je gvajanski ministar spoljnih poslova Robert Persaud za Americas Kuarterli.
Čak i bez sprovođenja referenduma, koji bi zahtevao dalje ustavne korake i verovatnu upotrebu sile, Maduro bi mogao da ima političku dobit od glasanja usred izazovne kampanje za reizbor.
U oktobru je venecuelanska opozicija pokazala zube nakon što se okupila oko Marije Korine Mačado, bivše poslanice desnog centra koja je napala Madura zbog nadgledanja rastuće inflacije i nestašice hrane, na prvim predizborima u zemlji u poslednjih 11 godina.
„Autoritarna vlada koja se suočava sa teškom političkom situacijom uvek je u iskušenju da traži patriotsko pitanje kako bi se umotala u zastavu i okupila podršku, i mislim da je to veliki deo onoga što Maduro radi“, rekao je Fil Gunson, Analitičar iz Međunarodne krizne grupe iz Karakasa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar