0
Nakon izbijanja rata u Gazi, pobunjenički pokret Huti, šiitska vojno-politička organizacija koja kontroliše severozapadni deo Jemena i uživa podršku Islamske Republike Iran, počeo je da napada Izrael i komercijalne brodove koji su plovili Crvenim morem u znak podrške Palestincima. Nasilje je eksaliralo kada su u noći između četvrtka i petka američke i britanske snage bombardovale više od 10 lokacija Huta. Uprkos napadu, Huti najavljuju da neće odustati. Ko su pobunjenici iz Jemena?
Ova militantna grupa je saveznik Teherana, kao i Hamas i Hezbolah, i nastoji da smanji zapadni uticaj na Bliskom istoku. Njihovi slogani su „smrt Americi“, „smrt Izraelu“ i „prokletstvo nad Jevrejima“.
Grupa je nastala 1990-ih, a njene pristalice uglavnom dolaze iz redova Zejdi šiitskih muslimana i plemena Huti. Zejdi čine oko 35 odsto stanovništva Jemena.
Zejdijski imamat je vladao Jemenom 1.000 godina, pre nego što je svrgnut 1962. godine. Od tada, Zejdi, lišeni svoje političke moći, bore se da obnove svoj autoritet i uticaj u Jemenu. Tokom 1980-ih, Huti su započeli pokret za oživljavanje zejdijskih tradicija, jer su smatrali da su ugroženi od strane propovednika koje finansira država. Međutim, nisu svi Zejdiji u skladu sa pokretom Huti.
Pobunjenici Huti sukobljavaju se sa jemenskom vladom više od jedne decenije. Od 2011. godine, pokret se proširio izvan svojih zejdijskih korena i suprotstavio se vladi. Pobunjenici su takođe počeli da sebe nazivaju „Ansarullah“ ili „Božja stranka“.
Politika Huta je nejasna i kontradiktorna. Prvobitna grupa je želela da imitira Hezbolah, da imaju vlast, a da zapravo ne vladaju.
Amblem Huta nudi pogled na stavove grupe. Sastoji se u od sledećih fraza – „Bog je veliki, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevrejima, pobeda islamu“. Zejdijski koreni Huta ne diktiraju nužno njihov pristup politici. Njihovi lideri su tvrdili da ne pokušavaju da ožive zejdijski imamet, već da traže veću političku uključenost.
Huti su se pojavili delimično, kao reakcija na sve veći finansijski i verski uticaj Saudijske Arabije. Tvrdi se da se bivši predsednik Ali Abudlah Saleh previše zbližio sa Saudijskom Arabijom i Izraelom, a tenzije između njih godinama su rasle.
Pobunjenici su zauzeli glavni grad Jemena, Sanu 2014. godine, što je izazvalo građanski rat u kojem se procenjuje da je poginulo skoro 400.000 ljudi.
Oni tvrde da su tokom proteklih devet godina uspešno napali neka energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji, ali međunarodni posmatrači kažu da su neke od tih tvrdnji nerealne te da ih je zapravo izveo Iran, zakleti neprijatelj Saudijske Arabije.
Smrt osnivača grupe, Huseina al Hutija, od strane jemenske vojske dovela je do pobune Huta 2004. godine. Grupa je kasnije učestvovala u jemenskoj revoluciji 2011. godine.
Zauzimanje glavnog grada od strane grupe navelo je Saudijsku Arabiju da interveniše u pokušaju da obnovi međunarodno priznatu vladu, koja ima sunitsku većinu.
Kampanja bombardovanja Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata na ciljeve Huta pokrenuta je 2015. godine i izazvala je kritike zbog pogibije civila, što je dovelo do poziva Ujedinjenom Kraljevstvu da obustavi izvoz oružja u Saudijsku Arabiju.
U međuvremenu, Teheran je optužen za pružanje oružja, obuke i finansijske podrške Hutima.
Tenzije između koalicije predvođene Saudijskom Arabijom i Iranom naglo su eskalirale 4. novembra 2017. godine, kada je balistička raketa ispaljena na međunarodni aerodrom Kralj Kalid u Rijadu. Huti su preuzeli odgovornost za napad.
Pročitajte još...
Kao odgovor na napad, Saudijska Arabija je uvela skoro potpunu blokadu Jemena.
Situacija se dodatno pogoršala kada su Huti ubili bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saleha 4. decembra 2017. Saleh se zvanično pridružio Hutima u maju 2015, kako bi im pomogao da steknu kontrolu nad većim delom severnog Jemena. Ali savez je bio na klimavim nogama. U avgustu je jedan od Salehovih savetnika upucan, a u decembru se Saleh javno odvojio od Huta, tražeći koaliciju predvođenom Saudijskom Arabijom. Nekoliko dana kasnije ubijen je u zasedi kraj puta.
Huti trenutno kontrolišu veći deo zapadnog Jemena sve do moreuza Bab al Mandeb, vodenog dela dužine 25 kilometara koji označava ulaz u Crveno more.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
