Tramp i Epstinovi dosijei: Zašto je predsednik SAD odlučio da objavi sve dokumente i šta sad sledi

Zašto je Tramp iznenada promenio stav?

Tramp je tokom 2024. godine uporno odbijao da dozvoli objavljivanje kompletnog dosijea, nazivajući dokumenta „nebitnim“, „dosadnim“ i „prevarom“. Međutim, preokret se dogodio u trenutku kada su demokrate objavile tri mejla iz Epstinove ostavštine u kojima se predsednik pominje, a deo republikanaca nagovestio spremnost da se prikloni demokratskom predlogu da Ministarstvo pravde bude primorano da objavi sve datoteke.

Kako su pritisci rasli — i od žrtava Epstinovog zlostavljanja i iz Trampove sopstvene stranke — predsednik je odlučio da „preuzme narativ“, pa je javno poručio:

„Nemamo šta da krijemo“.

Upravo taj zaokret otvorio je put donošenju zakona, koji je zatim i potpisao.

Šta otkrivaju već objavljeni mejlovi?

U dokumentima iz arhive Epstinove saradnice Gilejn Maksvel pojavila su se dva sporna mejla:

U jednom iz 2011. godine Epstin tvrdi da je Tramp bio prisutan dok je jedna od žrtava boravila u njegovoj kući, ali i dodaje da predsednik „nikada nije pomenut“ pred organima gonjenja. U drugom, iz 2019, Epstin sebi šalje belešku u kojoj stoji da Tramp „nikada nije dobio masažu“, iako je više puta posećivao njegovu kuću.

Bela kuća je optužila demokrate da su „selektivno prosledile“ dokumenta medijima kako bi stvorile „lažnu naraciju“.

Tramp potpisao zakon: Šta sada mora da uradi Ministarstvo pravde?

Najnoviji razvoj dogodio se nakon što je zakon o objavljivanju dosijea Epstina izglasan ogromnom većinom u oba doma Kongresa — u Predstavničkom domu sa 427 glasova „za“ i samo jednim „protiv“, dok je Senat odluku doneo jednoglasno. Time je dokument prosleđen predsedniku, koji ga je odmah potpisao.

Zakonom se zahteva da Ministarstvo pravde objavi sve materijale iz svoje istrage u formatu koji je pretraživ i može se preuzeti u roku od 30 dana.

Iako je Tramp mogao da izda nalog i bez donošenja zakona, politički momentum ga je primorao da podrži inicijativu.

U objavi na mreži Truth Social, Tramp je optužio demokrate da koriste Epstina kako bi prikrili uspehe Bele kuće:

„Možda će istina o ovim demokratama i njihovim vezama sa Džefrijem Epstinom uskoro biti otkrivena. Ova najnovija prevara obijeće im se o glavu“.

Šta tačno sadrže Epstinovi dosijei?

Dosijei koji će sada morati da budu objavljeni obuhvataju: transkripte razgovora sa žrtvama i svedocima, interne dokumente istražilaca, dnevnike letova, kontakt liste, predmete zaplenjene tokom pretresa, dokumentaciju iz prethodnih krivičnih postupaka.

Ovi dosijei nisu isto što i 20.000 strana dokumenata iz Epstinove ostavštine koje je Kongres objavio prošle nedelje, ali postoji značajno preklapanje.

Tramp tvrdi da republikanci „nemaju nikakve veze sa Epstinom“ i da su „demokrate bili njegovi prijatelji“, iako dostupni podaci pokazuju da su Epstinovi kontakti obuhvatali ljude iz oba politička tabora, kao i čitav spektar biznismena, finansijera i javnih ličnosti.

Kakva je priroda odnosa Trampa i Epstina?

Tramp i Epstin kretali su se u istim elitnim krugovima Njujorka i Floride tokom 1980-ih i 1990-ih. Zabeleženo je da je Tramp čak sedam puta leteo Epstinovim privatnim avionom. Takođe je dokumentovano da je Gilejn Maksvel regrutovala Virdžiniju Đufre iz Trampovog kluba Mar-a-Lago, iako je ona istakla da Tramp nije bio umešan u nedela.

Pre pucanja odnosa između njih dvojice došlo je 2004. godine zbog spora oko nekretnina, posle čega se Tramp distancirao od Epstina.

Nakon hapšenja 2019, Tramp je tvrdio da sa Epstinom nije razgovarao „oko 15 godina“.

Kongres i političke posledice: šta sledi?

Trampova promena pozicije izazvala je napetosti unutar Republikanske stranke. Deo konzervativnih poslanika bio je spreman da glasa protiv njega, otvarajući jednu od najdubljih pukotina u stranačkoj disciplini od početka njegovog mandata.

Istovremeno, anketa Rojtersa/Ipsosa pokazuje pad njegovog rejtinga - negativan utisak o Trampu skočio je sa 52% na 58%, podrška ostaje stabilna na 40%.

Objavljivanje spisa moglo bi da postane i političko oružje — protiv predsednika, ali i protiv njegovih protivnika, zavisno od sadržaja.