"Detektovano je lansiranje. Manevar!" Naredba ukrajinskog kopnenog tima je jasna – ruski borbeni avion Su-35 ispalio je projektil na letelicu. On zna da mora da prekine misiju da bi preživeo.
„Silk“ (svila), što označava pilotov pozivni znak, brzo zaroni svoj MiG-29 tako nisko da može da vidi krošnje drveća. Stara letelica iz sovjetskog doba počinje da drhti dok je gurnuta do krajnjih granica. Silk se kreće kroz kule i brda koja je pomno proučavao na mapi dok se pripremao za ovu misiju.
„Takvi letovi blizu površine su najteži“, kaže Silk. „Morate da se koncentrišete veoma teško. A zbog male visine nemate ni vremena ni prostora za bezbedno izbacivanje“.
Borbeni avioni poput onog kojim leti Silk prate ukrajinske jurišne avione tokom njihovih borbenih misija na liniji fronta. Silkov posao je da obezbedi zaštitu od ruskih raketa vazduh-vazduh. Ali ukrajinski avioni ne mogu mnogo da urade da ih zaustave, prenosi BBC.
„Naš najveći neprijatelj su ruski borbeni avioni Su-35“, kaže drugi pilot MiG-29 sa pozivnim znakom „Đus“.
„Znamo položaje ruske protivvazdušne odbrane, znamo njihove domete. To je prilično predvidljivo, tako da možemo da izračunamo koliko dugo možemo da ostanemo u njihovoj zoni. Ali u slučaju borbenih aviona, oni su mobilni. Dobra slika iz vazduha i znaju kada letimo na prve linije fronta“.
Ruske vazdušne patrole mogu da otkriju poletanje aviona duboko unutar teritorije Ukrajine. Njihove rakete R-37M mogu pogoditi vazdušnu metu na udaljenosti od 150-200 km, dok ukrajinske rakete mogu da putuju samo do 50 km.
Dakle, ruski avioni mogu da vide ukrajinske avione i da ih obore mnogo pre nego što predstavljaju bilo kakvu pretnju.
Od početka ruske invazije, ukrajinsko vazduhoplovstvo je pretrpelo ozbiljne gubitke – iako ne otkrivaju konkretne brojke.
Tvrdnja Rusije da su uništili više od 400 ukrajinskih aviona ne izgleda verodostojno, s obzirom da su nezavisne procene veličine ukrajinske flote najmanje polovina tog broja.
Izveštaj IISS Militari Balance 2022 navodi da je ukrajinsko vazduhoplovstvo imalo 124 borbeno sposobna aviona pre ruske invazije u punom obimu. Da bi okončala rusku superiornost u vazduhu, Ukrajina želi da njeni zapadni partneri obezbede modernije avione poput F-16 američke proizvodnje.
„Naši piloti lete na ivici noža“, kaže pukovnik Vladimir Lohačov, načelnik odeljenja za razvoj avijacije ukrajinskog vazduhoplovstva. „Ali avioni F-16 bi nam omogućili da delujemo izvan neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane“.
A njihove rakete mogu biti efikasne do 150 km, što će im omogućiti da napadnu i ruske avione.
„Naravno, mi ćemo i dalje biti na meti“, kaže Đus. „Ali biće to ravnopravna borba. Trenutno nemamo nikakav odgovor na njih.“
F-16 imaju bolje radare koji mogu da otkriju rakete ispaljene na njih. Trenutno, tim koji nadgleda zemaljske radare mora verbalno da komunicira sa pilotima o pretnjama sa kojima se suočavaju.
„Naši avioni nemaju sistem upozorenja na lansiranje ruskih raketa“, kaže pilot jurišnog aviona Su-25 sa pozivnim znakom „Pumba“. „Sve je vizuelno zasnovano. Ako ih vidite, onda samo pokušavate da pobegnete ispaljivanjem toplotnih zamki i manevrisanjem.“
Ruska nadmoć u vazduhu znači da Ukrajina može sebi priuštiti samo ograničeno raspoređivanje svoje vojne avijacije blizu linije fronta, što može imati veliki uticaj na uspeh bilo koje buduće kontraofanzivne operacije. Prema Đusu, oni izvode i do 20 puta manje letova od ruskih vazduhoplovnih snaga.
A naoružanje ukrajinskih jurišnih aviona je iz zaliha starih bombi iz sovjetskog doba i nevođenih raketa, koje se brzo iscrpljuju zbog ograničenih zaliha.
Ali to nije samo vazdušna podrška kopnenim trupama. Zapadni avioni takođe mogu da poboljšaju sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine, kažu avijatičari.
„Naši avioni imaju stare radare koji ne vide ruske krstareće rakete. Mi smo kao slepe mačke kada pokušavamo da ih oborimo“, objašnjava pukovnik Lohačov.
Domet zapadnog naoružanja na F-16 će im omogućiti da presreću krstareće rakete „na velikim udaljenostima tačno na našim granicama, umesto da pokušavaju da ih uhvate negde u centralnim delovima Ukrajine“, kaže Đus.
Mlaznjaci MiG-29 koje su Poljska i Slovačka nedavno prebacile Ukrajini ne rešavaju njihove glavne probleme, kažu ukrajinski piloti. Ti avioni imaju isto staro naoružanje i ograničen kapacitet kao ukrajinska flota.
Ali američka administracija je isključila slanje aviona F-16 u Ukrajinu. Mnogi su zabrinuti da obezbeđivanje Ukrajini zapadnih aviona može samo da eskalira sukob, uvlačeći SAD i Evropu direktno u rat.
Čak ni obuka ukrajinskih pilota za upravljanje ovim avionima nije odobrena. U stvari, Kolin Kal, Pentagonov podsekretar za odbranu za politiku, rekao je da bi čak i „najekspeditivniji rok“ za isporuku F-16 bio 18 meseci, pa stoga nema smisla rano obučavati pilote.
Međutim, ukrajinski zvaničnici se nadaju da će ove avione dobiti iz evropskih zemalja, za koje bi i dalje bila potrebna saglasnost SAD, ali bi se isporučilo mnogo brže.
Što se tiče obuke pilota, „možemo sebi priuštiti da pošaljemo samo određeni broj ljudi na ograničeni period u bilo kom trenutku. Moramo da izbegnemo smanjenje naših vojnih sposobnosti ovde“, kaže pukovnik Lohačov.
Tako da je najbolja opcija, dodaje, da se sada počnu slati male grupe kako bi imali dovoljno obučenih pilota kada avioni stignu.
Jasno je, međutim, da ovi avioni neće biti isporučeni na vreme za očekivanu kontraofanzivu Ukrajine. Predsednik Vladimir Zelenski je već najavio da će se ova operacija odvijati bez čekanja na zapadne avione.
Neki stručnjaci dovode u pitanje uticaj F-16 u ovom ratu.
Profesor Džastin Bronk, viši naučni saradnik na Roial United Service Institute (RUSI), kaže da bi ovi avioni pružili dodatni sloj odbrane, ali „ne bi sami preokrenuli rat“.
Čak i sa avionima F-16, „ukrajinski piloti bi i dalje morali da lete veoma nisko bilo gde u blizini linija fronta zbog ruske pretnje sa kopna, a to bi ograničilo efektivni domet projektila“, objašnjava profesor Bronk. „A to takođe znači da upotreba vazdušnih snaga na način na koji je Zapad radio u ratovima kao što su Irak, Libija, Avganistan, nije moguća u Ukrajini“.
Logistički izazovi postavljaju pitanja o tome da li je vredno truda da se F-16 pošalje u Ukrajinu. Ne radi se samo o obuci pilota i mehaničara – mora se unaprediti i infrastruktura.
F-16 su dizajnirani za veoma glatke i dugačke piste. Ukrajina će morati da prilagodi svoje sadašnje aerodrome kako bi ispunila te zahteve – obnoviti ih, očistiti i proširiti.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ali to će biti vidljivo Rusima iz svemira i putem ljudskih obaveštajnih izvora“, tvrdi profesor Bronk. „A ako napravite samo jednu ili dve baze, a zatim pokušate da postavite kopnenu podršku za upravljanje F-15 ili F-16, onda će Rusi to videti i udariti“.
„Dakle, morali biste da uradite mnogo toga. Onda se postavljate pitanje – da li je to vredno broja kvalifikovanog osoblja i količine političkog napora i logističke podrške koja bi se inače mogla koristiti za druge stvari poput tenkova i artiljerije, ili zemaljski sistemi protivvazdušne odbrane?“
Za sada, ukrajinski piloti kao što su Pumba, Silk i Đus moraće da se oslone na svoje stare lovce iz sovjetskog doba i jurišne avione.
Kada alarm signalizira novu borbenu misiju, oni jure ka svojim avionima. Daju palčeve mehaničarima da potvrde da svi sistemi rade.
Neki od njih su preleteli više od 100 borbenih misija. Ali znaju da svaki let može biti njihov poslednji.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar