Suština vojnog napada na Venecuelu Monroova doktrina, SAD apsolutni vladar na zapadnoj hemisferi

Nekadašnji diplomata Nebojša Vujović navodi da je suština vojnog udara SAD na Venecuelu Monroova doktrina, odnosno to da je SAD apsolutni vladar na zapadnoj hemisferi, kao i da je reč o utvrđivanju "vlastitog dvorišta".

"Ovo nije presedan. Ovakve su se stvari događale i ranije. Neke neuspešno, kao akcije u Zalivu svinja na Kubi, a neke uspešno poput hapšenja generala Norijege u Panami ili invazije na Granadu, a evo sada u Venecueli. Znači, osnovni cilj je da SAD utvrde svoje pozicije u svom zadnjem dvorištu, a zatim da se obračunaju i sa eventualnim narko-tokovima kokaina, droge koja ulazi u SAD i naravno, da se dočepaju nafte koju je Venecuela još 2007. godine nacionalizovala", objašnjava.

Politikolog Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put kaže da Tramp ne pridaje mnogo značaja pravnoj formi, odnosno tome što su SAD napale Venecuelu bez znanja Kongresa, piše N1.

"Ako se setimo, Tramp je u prvom mandatu ubio drugog čoveka Irana, Soleimanija, na teritoriji treće države, na aerodromu Iraka, iz drona. Tada je poslata poruka iranskom režimu da niko nije bezbedan u tom režimu. Sada imamo poruku drugim latinoameričkim liderima da i oni nisu bezbedni", navodi.

Venecuela "disfunkcionalna" država

S jedne strane, kaže Milić, Venecuela je disfunkcionalna država.

"Država koja je faktor nestabilnosti u celom regionu Latinske Amerike, nema monopol sile na sopstvenoj teritoriji i delove njene teritorije kontrolišu kriminalne organizacije. Iz nje je između 7 i 8 miliona ljudi otišlo kao izbeglice što je izazvalo pritisak na druge države regiona kao što je Kolumbija. To je država koja je 2023. raspisala referendum da zauzme dve trećine susedne Gvajane. To se nije realizovalo, ali je vlada tražila legitimitet za takvu vojnu akciju. Režim u Venecueli je nepopularan, ekonomski je država slaba i to je stvorilo unikatne uslove da Tramp reaguje", naglašava.

S druge, objašnjava, ovo je jedna iznuđena opcija s obzirom da su sve unutrašnje moguće opcije koje su postojale bile iscrpljene, uključujući pregovore koje je administracija Džoa Bajdena podržavala na Barbadosu između vlasti i opozicije gde su uspeli da dođu do dogovora i već iste godine Maduro ponovo hapsi opoziciju i ponovo je zabranjeno ljudima da se kandiduju na izborima.

Vujović, govoreći o glavnim motivima Trampa za ovakvu interveciju, navodi suzbijanje narko-trafikinga i naftnu industriju koja je nacionalizovana 2007. godina.

Ono što je važno, kaže, kada se radi o presedanima, to je nešto što ukazuje da ovo može da bude opasno za geopolitički poredak jer ove Trampove poteze gledaju i Putin i Si i neki drugi lideri moćnih država na planeti, koji mogu da izazovu slične akcije u svojim dvorištima.

"Tako da umesto jednog generalnog političkog bloka, na primer, Ujedinjenih nacija koje održavaju geopolitički mir i poredak po svetu, mogu da izrastu dva, tri regionalna bloka koji će izazivati nestabilnosti u regionima", napominje.

Milić ocenjue da je ova vojna intervencija na Venecuelu bila ograničena na jednog lidera, i ne može da se meri sa agresijom na Ukrajinu gde imamo ne samo napad na suverenu državu, nego i otimanje njene teritorije i proglašavanje svojom.

"Svet je već u nestabilnom stanju", navodi.

Evropi teško da se pozicionira

Milić navodi da je teško pozicioniranje Evropske unije, u ovom slučaju, iz nekoliko razloga.

"S jedne strane, postoji svest Evropske unije vezana za režim Madura i kakav je to režim. I već preko deset godina postoje problemi od lidera opozicije Lopeza kog su bili uhapsili, pa osudili na 14 godina zatvora, maltretirali i njega i njegovu porodicu i držali ga u samici preko 100 dana, jasno je da taj režim niti ima legitimitet, niti je neki režim iza kojeg je EU mogla da stane na bilo koji način. Ako su, da kažemo, blok država koji s jedne strane pokušava da komunicira jednu mirnodopsku agendu i odbranu međunarodnog prava, onda ne mogu da podržavaju ovakvu akciju SAD. Ne mogu ni da osude SAD jer onda će na neki način dati legitimitet vlasti Madura koja nema legitimitet. Tako da je vrlo nezgodna pozicija", objašnjava.

Madurovi lojalisti

Milić kaže da je Maduro imao svoje podržavalce koji su radikalno stajali uz njega i komunicirali tu politiku. Slično je imao i Januković u periodu Majdana.

"To je jedan metod gde lideri pokušavaju da u nekoj javnoj percepciji naprave balans da i oni imaju neke svoje podržavaoce i oni se uglavnom oslanjaju na stariju glasačku populaciju", dodaje.

Vujović kaže da lojalisti ni u Kijevu nisu spasili Janukovića, nisu spasili ni Madura.

"To je više desperatni akt utopljenika koji se za slamku hvata i organizuju takve neke kampove i takve neke lojalne ili narko družbe oko sebe. U tome su jako kratke noge. Prva ozbiljnija sila to rastera kao najobičnije lutkarsko pozorište", naglašava.