0
Novinar Jutarnjeg lista Vlado Vurušić u svom autorkom tekstu je napravio poređenje između ozloglašenog srpskog kriminalca Željka Ražnatovića Arkana i predvodnika ruskih paravojnih formacija - lidera Čečena Ramazana Kadirova i vođe Vagner grupe Jevgenija Prigožina.
Kako navodi u tekstu Ukrajina nije pala „za tri dana“ kako se u Moskvi nadmeno očekivalo. Rat se odužio i traje već osam meseci i kraja mu, za sada, ne vidi, a situacija na bojištu nije za Rusiju baš povoljna – taktika spaljene zemlje koju sprovodi više je znak slabosti i nesposobnosti nego smišljene pobedničke vojne taktike.
Takvo stanje na frontu poremetilo je unutarkremaljske odnose i evidentno je da se u se u senci Putinove političke moći nešto događa. Sve veće je nezadovoljstvo, pritisci i sukobi klanova koji se stvaraju oko Putina, smatra Vurušić.
O tome je nedavno pisao i američki institut za proučavanje rata, koji je naveo da u Rusiji postoje dva tabora – jedan koji želi rusku pobedu i drugi, koji želi pregovore sa Zapadom.
Prema podacima koji cure iz Putinova podmoskovskog bunkera, više se ne može sakriti sve izraženiji sukob između Armije i paravojnih formacija, koji jedni na druge svaljuju krivicu za neuspehe te prenaglašavaju
vlastiti „teret“ koji podnose. Iz ukrajinskog blata u kojem su zapele ruske trupe izdigla su se dvojica novih Putinovih miljenika koji ojačavaju svoju poziciju unutar kremaljske elite – u prvom redu Jevgeniji Prigožin,
nova zvezda u Putinovoj ratno avanturističkoj političkoj orbiti, osnivač i vlasnik privatne plaćeničke vojske Vagner, ali i čečenski lider Ramzan Kadirov, opskurna ličnost i vlastodržac, koji praktički upravlja Putinovom pretorijanskom gardom.
Prigožin se uistinu uzdigao na hijerarhijskoj lestvici poslednjih meseci. Zbog rata je došao Putinu bliže nego ikad.
Osobe poput Prigožina i Kadirova, imenovanog od Kremlja, javno kritikuju generale, a time „aspekt ruske države u seni postaje sve vidljiviji“ – rekla je Marlin Laruli, direktorka Instituta za evropske, ruske i evroazijske studije na Džordž Vašington.
Analitičar Jurij Butusov kaže kako Kadirov i Prigožin koriste loše stanje na bojištu kako bi zabetonirali svoju poziciju kod Putina i postavili svoje ljude u vrh vojske i ministarstva obrane, te da bi pod svoju kontrolu preuzeli ne samo rat nego i njegovo finansiranje, smatra Vurušić.
Njih su dvojica praktički vođe paralelnih represivnih državnih struktura i odani i podređeni direktno Putinu – kaže Butusov. Putin stoga sve više sliči na Slobodana Miloševića, koji je stvarao paralelni paradržavni, paraobaveštajni i paravojni sustav kao protutežu „legalnim državnim organima“.
Naime, Prigožin je neka vrsta Putinovog Arkana, slično kao Kadirov. Od paralelnog zapovedanja (znamo da je toga bilo i u vreme Domovinskog rata) – vagnerovci i kadirovci naspram regularne vojske, do paralelnih institucija u seni koje Putin izgrađuje radi vlastite sigurnosti.
Zapravo se sistem, ako se to za Putinov režim može reći, urušava, a na površinu izbijaju samo dvorske intrige i borbe za naklonost „cara“.
Birokratsko-klijentelistički dvorski aparat sve više podseća na Miloševićevu Srbiju ili čak Severnu Koreju. U strukture vlasti tako su mu ušli ljudi iz kriminalnog i polukriminalnog miljea poput Željka Ražnatovića Arkana i Milorada Ulemeka Legije ili drugih kriminalnih „ratnika“ i profitera te raznih patetičnih ideoloških velikodržavnih profašističkih „gurua“ Bokanovskog tipa poput Aleksandra Dugina, koji dobiva prednost i prelazi iz paralelnog u realni sistem kriminalizirajući državne sigurnosno-obaveštajne i poslovne organe. Očekivao je da oni budu njegova garda koja će ga spašavati u slučaju nepovoljnih okolnosti po njega samog.
Sve je očitije da se slično ponaša i Putin, koji je sumnjičav prema „legalnim“ organima, koji bi možda odbili poslušnost (recimo upotrebiti nuklearno naoružanje ili pokušati „kompletirati“ sa Zapadom kad naslute ratni poraz) ili bi mu bili spremni „da okrenu leđa“ u slučaju ratnog ili ekonomskog kolapsa.
Stoga se Putin sve više uzda u ljude poput Prigožina i Kadirova, istinskih „gospodara rata“ koji imaju političke ambicije, a žele da iskoriste svoju sadašnju poziciju i radi ostvarenja ekonomskih „ciljeva“.
Prigožin i Kadirov kao Putinovi ljudi od poverenja sve više ulaze u sukob s Armijom, čiji je imidž u ruskoj javnosti sve lošiji, a ministra obrane Sergeja Šojgua i šefa Generalštaba Valerija Gerasimova „na životu“ održava još samo Putin, a neki izvori navode da bi Putin Prigožina čak mogao postaviti za šefa ministarstva obrane.
On otvoreno kritikuje delovanje vojske, a prema izvorima Vašington Posta, Prigožin je nedavno pred Putinom lično na „pasja kola“ napao Armiju i ministarstvo obrane zbog neefikasnosti.
Prema nekim drugim informacijama, Prigožin je na sastanku užeg vojnog vrha, na kojem je bio i Putin, vređao i psovao ministra obrane Sergeja Šojgua. Osim toga, Prigožin i Kadirov zaslužni su za smenjivanje generala Aleksandra Lapina, na kojeg su prebacili krivicu za gubitak Limana i područja oko Harkova.
General Lapin inače se smatra čovekom ministra Šojgua i šefa Generalštaba Gerasimova. No, Putin ovaj put nije uvažio njihova moljakanja za svog čoveka.
Putin je stao na stranu Kadirova i Prigožina, te smenio generala koji ima titulu Heroja Rusije. „Generala Lapina srušili su „tiktoker“ i bivši robijaš“, kaže politikolog Borislav Berjoza.
Prema Butusovu, Lapin je zapravo tek uvertira za veći zalogaj – odstranjivanje Šojgua i Gerasimova. Putin je tom dijaboličnom dvojcu ambicioznih ratnih profitera, čini se, sve skloniji ili smatra da je dobro imati balans između dve sukobljenih strana koje se bore za njegovu milost.
Vurušić smatra da Kadirov ima trupe koje i ruski mediji nazivaju kadirovcima ili naprosto Kadirovljevom vojskom, kojom on rukovodi drugom linijom zapovedanja, često bez usklađivanja s Armijom.
Doduše, čak i u nekim ruskim medijima kadirovcebposprdno nazivaju TikTok vojskom, jer se zapravo samo snimaju za društvene mreže, a u pravim borbama ne učestvuju ili su tu da „počine ratni zločin“ ili „pokupe ratni plijen“, odnosno bave se pljačkom.
S druge strane, neki izvještaji govore da se ni vagnerovci nisu baš proslavili na bojištu te da su se, pišu pak ukrajinski mediji, u ovih osam meseci rata „pomakli samo 30-40 kilometara“ i da pokrivaju uski deo ratišta oko Lugansska .
Kadirov figurira kao čovek koji brine za „zadnju liniju“ Putinove (fizičke) obrane – uz prave telohranitelje tu su upravo Kadirovljevi Čečeni kao Putinov štit u slučaju po njega najnepoželjnijeg scenarija. Osim
toga, oni su umešani u mnoge, nikada dokraja rasvetljene, politički motivisane likvidacije, poput ubistva nezavisne novinarke Ane Politkovskaje, demokratskog građanskog političara Borisa Njemcova ili
Nataše Estemirove, borkinje za građanska i ljudska prava.
Kadirov je radikalni jastreb, koji zagovara „totalni rat“, uništenje Ukrajine, pa i upotrebu nuklearnog oružja ako bude potrebno. Prigožin je pak poznat po nadimku Putinov kuvar , jer je bio zadužen za organizaciju raznih kremaljskih svečanosti i banketa. U ISW-u tvrde kako mu politička popularnost raste, pa čak da bi mogao da osnuje vlastitu stranku kojom bi urušio sadašnju okoštalu političku elitu. Pogotovo je opasan jer bi od vagnerovaca, a i uz Kadirovljevu pomoć, mogao da napravi stranačku vojsku. Prigožin je napao oligarhe da nisu dovoljno domoljubi, da su im važnije njihove milijarde od Rusije.
Rekao je da neće biti ratne pobede dok i „deca političke elite na odu na frontu“, a on sam poručio je visokim oficirima, koji nikako da ostvare uspeh, kako bi „sve te gadove bose trebalo naterati u proboj u prvim redovima s mitraljezima“, a Ramzan Kadirov nadovezao se da bion 50 odsto FSB-ovaca, dakle „elitnih Putinovih obaveštajaca“ poslao na frontu.
Njih dvojica Putinu služe da „deru“ po odgovornima, kako bi time zaštitili njega od bilo kakve kritike i odgovornosti za ovakav rasplet na bojištu, ali i unutar države gde sankcije sve više daju rezultate i dalekosežno potkopavaju rusku ekonomiju i standard stanovništva. Takvi istupi melem su za one čiji su sinovi ili očevi morali na front.
Ipak, postavlja se pitanje – gde je u tome Putin. Trenutno je on naravno izvan dometa. Doduše, teško je reći dokle sežu Prigožinove ambicije (verojatno nisu male), ali definitivno je u Rusiji isplivao na površinu kao sve značajnija, doduše moguće i potrošna, politička figura.
Pročitajte još:
0
3
2
Ramzan Kadirov, koji takođe nema vojnu naobrazbu, dobio je nedavno od Putina čin general-pukovnika, nazvao je Prigožina „rođenim vojnikom“, a njegove plaćenike „pravim profesionalcima i rodoljubima“, premda ratuju za novac ili za oslobođenje od zatvorske kazne!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare