1
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u svom autorskom članku za Fajnenšel tajms navodi da je 2022. godina bila najizazovnija za evropsku bezbednostjoš od Drugog svetskog rata. Dodaje da je ova godina bila izuzetno bolna za građane Ukrajine, ali da je i za ruskog predsednika bila "godina turobnog neuspeha". Navodi dve velike strateške greške koje je ruski lider napravio kad je pokrenuo svoju invaziju.
„Prvo, Putin je podcenio Ukrajinu. Mislio je da može zauzeti Kijev i obezglaviti vladu za nekoliko dana. Deset meseci kasnije ukrajinski narod, oružane snage i vođstvo nastavljaju braniti svoju domovinu veštinom, hrabrošću i odlučnošću koji su nadahnuli svet“, piše Stoltenberg.
„Mislio je da nas može podeliti“
„Desetine hiljada ruskih vojnika su povređeni ili ubijeni. Otprilike milion ljudi napustilo je Rusiju od početka godine, mnogi kako bi izbegli mobilizaciju za rat u koji ne veruju. Ovaj rat učinio je Rusiju siromašnijom i izolovanijom nego decenijama pre“, naglašava generalni sekretar NATO-a u članku, prenosi Index.hr.
„Druga Putinova greška bila je podcenjivanje jedinstva NATO-a. Mislio je da nas može podeliti i odvratiti od podrške Ukrajini. Iako NATO nije strana u ovom sukobu, saveznici su ujedinjeniji nego ikad u pružanju vojne pomoći bez presedana kako bi poduprli pravo Ukrajine na samoobranu, koje je sadržano u Povelji UN-a, i pomogli joj da ostane slobodna i demokratska zemlja“, ističe Stoltenberg.
„Ovo se temelji na NATO-ovoj dugogodišnjoj podršci Ukrajini. Od 2014. SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i drugi NATO-ovi saveznici obučili su desetine hiljada ukrajinskih vojnika i podržali reformu oružanih snaga. Dakle, kada je Rusija pokrenula svoju invaziju punog opsega u februaru, ukrajinske oružane snage bile su bolje vođene, bolje obučene i bolje opremljene da se odupru ponovnoj agresiji Rusije“, uvjeren je.
„Finska i Švedska će se uskoro pridružiti NATO-u“
Podseća da su zapadne zemlje od februara opskrbljivale Ukrajinu naprednim sistemimma protivvazdušne odbrane, oružjem, municijom, gorivom, zimskim uniformama i generatorima. Dodaje da je NATO takođe uspostavio saradnju s odbrambenom industrijom kako bi obnovio iscrpljene zalihe oružja i municije i masovno povećao proizvodnju za Ukrajinu, ali i za vlastitu odbranu.
„Putin je tvrdio da želi manje NATO-a na ruskim granicama. On dobija suprotno – jači, veći NATO. Nakon što je Rusija nezakonito zauzela Krim 2014., NATO je sproveo najveću reviziju naše kolektivne odbrane u generaciji. Sada dodatno jačamo našu prisutnost na istočnom krilu i spremnost naših snaga širom saveza. Finska i Švedska će se uskoro pridružiti NATO-u kao punopravne članice, korak koji je bilo teško zamisliti pre ruske invazije“, tvrdi Stoltenberg.
Optužuje Putina da svoju godinu neuspeha završava činjenjem okrutnosti protiv ukrajinskih civila, gradova, infrastrukture i zdravstvenih ustanova.
„Rusija se nada da će zamrznuti rat“
„Milioni Ukrajinaca pobegli su u inostranstvo. Mnogi, uključujući i decu, prisilno su deportovani u Rusiju. Uprkos ruskim poricanjima, ukrajinske vlasti i međunarodni stručnjaci istražuju mnoga izveštaje da su pripadnici ruskih snaga počinili silovanja, mučenja i pogubljenja po kratkom postupku“, piše Stoltenberg.
„Posljednjih meseci ruski su zvaničici mobilisali više od 200.000 dodatnih vojnika i pokazali spremnost na velik broj žrtava. Oni traže više oružja i municija od drugih autoritarnih režima, poput Irana. Rusija se nada da će zamrznuti rat kako bi omogućila svojim snagama da se pregrupišu, naoružaju i pokušaju pokrenuti novu ofanzivu“, navodi on.
Navodi da je ukrajinski predsednik Zelenski predložio Rusiji da počne da povlači trupe do Božića kao korak za okončanje sukoba, no Moskva je to oštro odbila.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
2
„Moramo podržavati Ukrajinu koliko god je potrebno“
Ponavlja da većina ratova završava pregovorima te da je Zelenski već izneo svoj mirovni plan. Ipak, poziva ljude da ne zaborave da je ono što se događa za pregovaračkim stolom neraskidivo povezano s onim što se događa na bojnom polju. Poručuje da moramo nastaviti podržavati Ukrajinu kako bi mogla opstati kao suverena i nezavisna država u Evropi.
„Ako Putin prevlada u Ukrajini, poruka Rusiji i drugim autoritarnim režimima biće da će im sila dati ono što žele. To bi bila katastrofa za Ukrajinu. Ali to bi takođe učinilo ceo svet opasnijim, a sve nas ranjivijima. Dakle, u našem je bezbednosnom interesu da zadržimo podršku Ukrajini ove zime i koliko god je potrebno“, poručuje.
„NATO-ovi saveznici su jaki i ujedinjeni. Branićemo svaki pedalj savezničke teritorije. I mi ćemo biti uz Ukrajinu, za njenu i našu budućnost“, zaključak je generalnog sekratara NATO-a.
BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu