0
Nedavno su lekari i naučnici širom sveta, bili šokirani saznanjem da koronavirus utiče na zgrušavanje krvi, što dovodi do amputacije delova tela. Naime, iz dana u dan saznajemo o novim komplikacijama koje izaziva ova zaraza, a vodeći hrvatski naučnici Ivan Đikić i Dragan Primorac, otkrivaju šta smo dosad sve naučili o agresivnoj infekciji.
Da bismo se protiv ove zaraze, koja nam je svima neprijatelj, efikasno borili, moramo je prvo dobro poznavati. Upravo zato naučnici širom sveta već mesecima neumorno sprovode istraživanja o koronavirusu SARS-CoV-2 i bolesti COVID-19, piše Večernji list.
U svetskim medijima objavljeno je da najnovija istraživanja pokazuju kako je još jedna česta komplikacija među bolesnicima na intenzivnoj nezi – stvaranje krvnih ugrušaka. To smrtonosno iznenađenje koje nam je priredila korona opasno je pre svega za udove jer može dovesti do amputacije, a ako ugrušci stignu u pluća, srce ili mozak, to može rezultirati i smrtonosnom plućnom embolijom, ili srčanim i moždanim udarom.
U nedavnoj studiji koju su sproveli holandski naučnici, otkriveno je da je 31 od 184 pacijenta, uključenih u istraživanje, imali komplikacije sa ugrušcima, što je veoma visok procenat. Takođe, međunarodni tim stručnjaka iz Njujorka objavio je u časopisu „Journal of The American College of Cardiology“ da je rizik od pojave ugrušaka toliko visok da bi pacijenti oboleli od virusa COVID-19 “trebalo preventivno da dobijaju lekove za razređivanje krvi”.
Međutim, lekari su dodali i da, iako antikoagulansi kod nekih pacijenata deluju vrlo učinkovito, kod drugih nisu delotvorni jer su ugrušci premali. Reč je, naime, o mikrougrušcima, kojih su neki pacijenti imali toliko u plućima da im respiratori nisu mogli pomoći.
Nova saznanja o bolesti koronavirusa komentarisao je i poznati naučnik prof. dr Ivan Đikić, koji je podsetio da se ova bolest, uzrokovana infekcijom SARS-CoV-2 virusom, u većini slučajeva i dalje prezentuje kao vrlo blaga i gotovo bez simptoma.
„Kada se pojave simptomi, karakteristični su kašalj, visoka temperatura ili otežano disanje. U bolnicama je primećeno još dosta drugih simptoma poput gubitka mirisa i ukusa, pritiska u grudima, problema sa bubrezima, ugrušaka, pojave krvarenja u plućima… Nedavno je zabeleženo i da virus zahvata krvne žile upalnim reakcijama“ nabraja Đikić, moguće komplikacije vezane za koronu.
On napominje i kako je važno da ni jedan od tih simptoma, kao ni svi oni zajedno, nisu dovoljni za dijagnozu virusa COVID-19. Jedina potvrda bolesti je pozitivan test na prisutnost virusa.
„Veruje se zbog toga što virusi napadaju sve ćelije koje imaju ACE-2, protein koji deluje kao receptor za ulazak virusa, a nalazi se često u plućima, srcu, bubrezima i crevima. Stoga i najveći broj simptoma dolazi iz tih organa. Poslednji nalazi ukazuju da virus može ući i u endotelne ćelije krvnih žila gotovo svih organa. Dalje može uzrokovati njihovu smrt i lokalnu upalu, kao i regrutovanje imunoloških ćelija. Kako su krvne žile jako važne za opskrbljenost kiseonikom i metabolitima svih organa, njihova nefunkcionalnost ima za posledicu nekrozu i nefunkcionalnost tih organa“ objašnjava Đikić, i dodaje kako je druga važna funkcija krvnih žila održavanje krvnog pritiska i uticaj na srčane funkcije.
Pročitajte još:
„Osobe koje puše i koje su gojazne su posebno osetljive na upalne procese unutar krvnih žila, a poznato je da pacijenti i osobe sa visokim pritiskom spadaju u najrizičniju grupu“ zaključuje Đikić.
Naučnici koji su radili na istraživanju povezanosti stvaranja krvnih ugrušaka kod pacijentkinja sa koronavirusom, upozorili su upravo na to da pacijenti sa težim oblikom COVID-19 često od ranije pate od neke bolesti, poput bolesti srca ili pluća, pa su sami po sebi povezani sa većim rizikom od razvoja tromboze. Takođe, i sam boravak na Odeljenju intenzivne nege povećava rizik jer pacijenti tamo dugo i nepomično leže, što pogoduje razvoju ugrušaka.
Poznati naučnik prof. dr Dragan Primorac, takođe ističe, kako su prve relevantne studije o bolesti COVID-19 uzrokovane virusom SARS-CoV-2 u svetu, pokazale da je klinička prezentacija pacijenata zaraženih SARS-COV-2 virusom različita.
„Simptomi koji se pojavljuju uključuju temperaturu, slabost, suv kašalj, bol u mišićima, apneju (otežano disanje), dok su nešto ređi dijareja i mučnina, glavobolja, hemoptiza (iskašljavanje krvi), produktivni kašalj i bol u grudima. Iako se najčešće spominjala upala pluća, pokazalo se da taj virus napada i druge organe“ kaže Primorac.
Uz respiratorne simptome, kod pacijenata obolelih od korone, utvrđeno je postojanje višeorganske zahvaćenosti uključujući nedostatak imuniteta.
„Uključuje i aktivaciju koagulacije, oštećenje miokarda, jetre i bubrega. Više pacijenata pokazivalo je znakove oštećenja jetre sa povišenim vrednostima tipičnih jetrenih enzima, a došlo je i do oštećenja funkcije bubrega“ piše profesor Primorac.
Pozivajući se na rad objavljen u poznatom medicinskom časopisu „Lancet“, on dodaje kako je kod prvih analiziranih pacijenata, u najvećem slučaju bila potrebna terapija kiseonikom, a kod obolelih je uvedena i dodatna antibiotska terapija zbog bakterijske superinfekcije, kao i terapija protiv gljivičnih infekcija, antivirusna terapija…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
