Republikanci su i zvanično preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom, donjim domom američkog Kongresa. Ovim je okončana četvorogodišnja vladavina demokrata u Kongresu, ali su predstavnici stranke koju predvodi predsednik Džozef Bajden ipak zadržali kontrolu nad Senatom. Ovo znači da će dve dijametralno suprotne partije rukovoditi gornjim i donjim domom, što će dovesti do sukoba po mnogim ključnim pitanjima.
Republikanci su se nadali da će im „crveni talas“ na međuizborima omogućiti da osvoje desetine poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, što im daje mnogo ubedljiviju većinu. Umesto toga, oni su jedva osvojili Kongres, a demokrate bi možda čak mogle da povećaju svoju većinu u Senatu u zavisnosti od rezultata drugog kruga u Džordžiji sledećeg meseca.
Ovo su odgovori na pet ključnih pitanja o tome kako će izgledati saradnja demokrata i republikanaca u narednom periodu.
Hoće li Kongres moći da usvoji bilo koji zakon?
Demokratama će biti izuzetno teško da unaprede svoju zakonodavnu agendu. Republikanci mogu da iskoriste svoju većinu da blokiraju sve zakone koje usvoji demokratski Senat da čak i ne dobiju glasanje u Predstavničkom domu.
Otkako je Džo Bajden preuzeo dužnost, neki značajni nacrti su prošli Predstavnički dom uz podršku dve stranke, uključujući zakon o infrastrukturi koji je predsednik potpisao krajem prošle godine. Ali novi republikanski predsednik verovatno će oklevati da Bajdenu i njegovoj stranci dodeli još neke političke pobede pre predsedničke trke 2024, što bi moglo da dovede do zastoja u zakonodavstvu.
Kako će republikanci iskoristiti većinu u Predstavničkom domu?
S obzirom na veoma tesnu većinu, republikanci u Predstavničkom domu mogu imati problema da promovišu glavne zakone kroz Veće. Čak i ako budu u stanju da nešto donesu, zakon bi skoro sigurno propao u demokratskom Senatu, tako da se čini da će republikanci u Predstavničkom domu većinu svoje pažnje usmeriti na istrage i nadzor izvršne vlasti.
Čak i pre zatvaranja birališta prošlog utorka, republikanci u Predstavničkom domu izneli su planove za pokretanje serije istraga protiv Bajdenove administracije i članova predsednikove porodice. Republikanski članovi su izrazili veliko interesovanje za istragu o postupanju administracije u vezi sa povlačenjem američkih trupa iz Avganistana, Bajdenovog nadzora američko-meksičke granice i prekomorskih poslova njegovog sina Hantera.
Neki od krajnje desničarskih članova republikanskog poslaničkog kluba Predstavničkog doma takođe su zapretili da će iskoristiti svoju novu većinu kako bi odložili zakone koji se moraju usvojiti, uključujući povećanje gornje granice duga. Ako gornja granica duga – u suštini, maksimalni iznos koji američka vlada može da pozajmi – ne bude podignuta, to bi moglo da ugrozi celu američku ekonomiju. Neki republikanci u Predstavničkom domu su signalizirali da žele da uskrate podršku za povećanje gornje granice duga dok ne obezbede ustupke na vladinu potrošnju i programe prava.
Nova republikanska većina u Predstavničkom domu takođe bi mogla da zapreti predlozima za slanje dodatne vojne pomoći Ukrajini. Kongresmenka krajnje desnice Mardžori Tejlor Grin rekla je da „ni jedan peni neće otići Ukrajini“ kada republikanci preuzmu kontrolu, uznemirujući ukrajinske saveznike na Kapitol Hilu i u inostranstvu. Sa tako tesnom većinom, potrebno je samo nekoliko glasova da se računi blokiraju.
Ko će zameniti Nensi Pelosi na mestu predsednika Predstavničkog doma?
U utorak je republikanski klub Predstavničkog doma nominovao Kevina Makartija za svog kandidata za predsednika, ali je 31 član glasao za krajnje desničarskog poslanika iz Arizone Endija Bigsa. Taj broj bi mogao predstavljati katastrofu za Makartija kada se u januaru održi kompletno glasanje.
Makarti se suočio sa nekim neslaganjem unutar svog poslaničkog kluba, i ostaje nejasno da li može da dobije 218 glasova potrebnih da postane predsednik.
„Moj stav ostaje isti do daljnjeg – niko nema 218 (ili blizu, po potrebi)“, rekao je u utorak za Tekas Tribune Čip Roj, član krajnje desničarskog Kluba za slobodu koji je nominovao Bigsa.
Kako će Bajden raditi sa novim republikanskim predsednikom Predstavničkog doma?
Pre nego što je postao predsednik, Bajden je izgradio reputaciju u Senatu zbog svoje sposobnosti da dopre do druge strane i postigne kompromis sa republikanskim kolegama. Tokom predizbora demokrata 2020., Bajden se hvalio kako je čak mogao da radi sa tvrdokornim segregacionistima kao što su Džejms Istlend i Strom Turmond.
Međutim, Bajden je postao sve glasniji u kritici moderne republikanske stranke, za koju kaže da je dužna Donaldu Trampu i neprijateljska je prema demokratskim principima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Šta demokrate mogu da urade bez kontrole nad Kongresom?
Kontinuirana kontrola demokrata nad Senatom osigurava da će oni i dalje biti u mogućnosti da odobre Bajdenov kabinet i nominacije sudija. Njihova većina u Senatu omogućiće demokratama da postave liberalnije sudije na ključna mesta, a to bi moglo da im da mogućnost da popune još jedno mesto u Vrhovnom sudu ako se ono otvori u naredne dve godine.
Bajden je koristio izvršne naredbe da poništi neke od Trampovih najkontroverznijih politika, kao što je zaustavljanje finansiranja izgradnje zida na američko-meksičkoj granici, i da unapredi progresivne predloge koji bi inače zastali u Kongresu. Predsednikovi progresivni saveznici proslavili su Bajdenovu naredbu da se studentima otplati dug do 20.000 dolara za milione zajmoprimaca, iako se ta politika sada suočava sa pravnim izazovima .
Pošto republikanci sada imaju kontrolu nad Predstavničkim domom, Bajden bi uskoro mogao češće posezati za svojim izvršnim perom.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar