Foto: EPA-EFE/DMITRY ASTAKHOV / SPUTNIK / GOVERNMENT PRESS SERVICE POOL MANDATORY CREDIT, Tanjug/Ilya Pitalev, Sputnik, Tanjug/AP Photo/Libkos, Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, Profimedia, EPA-EFE

Kineski predsednik Si Đinping došao je u istorijsku trodnevnu posetu Rusiji, i to samo nekoliko dana nakon što je međunarodni sud u Hagu proglasio lidera te države Vladimira Putina ratnim zločincem. Dolazak kineskog lidera izazvao je niz negativnih reakcija međunarodne zajednice, koja sada strahuje od ishoda koji bi mogao da usledi. Ono što još više zabrinjava je činjenica da dvojica lidera potpisuju dva sporazuma koja će dodatno produbiti njihove odnose, istovremeno ih udaljiti od Zapada.

Reč je o sporazumima o „sveobuhvatnom partnerstvu“ i „strateškoj saradnji“. Dakle, ove dve svetske sile odlučile su da ojačaju svoju saradnju, što je potez koji u ovom trenutku „bode oči“ predstavnicima međunarodne zajednice, naročito zapadnih zemalja.

Foto: EPA-EFE/MIKHAIL TERESCHENKO / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Upravo zbog toga je ova poseta trenutno Putinu mnogo važnija čak i od pomeranja granica na frontu.

Naime, u petak je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje Putina, optuživši ga da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini. To podrazumeva da su sve države koje priznaju jurisdikciju suda u Hagu, njih 123, obavezne da ga uhapse ukoliko dođe na njihovu teritoriju. Shodno tome, „status zločinca“ sa sobom povlači i gnev ljudi, kao i izuzetno lošu reputaciju. Može se pretpostaviti da nijedna od zemalja sa pozamašnog spiska ne bi rizikovala svoj ugled i status organizovanjem Putinove posete.

Foto: Jonathan Raa/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Takođe, logično je pretpostaviti da lideri zemalja neće želeti da putuju kod lidera sa međunarodne poternice.

Ipak, Si Đinping je to uradio i time jasno stavio do znanja da Kina podržava Rusiju. Zapravo, u pitanju je velka usluga za njegovog ruskog kolegu – pokazao je svetu da bez obzira na sve ne stoji sam.

Zašto Siju treba Putin?

Ipak, značaj ove posete ne kreće se samo u jednom smeru. Od nje koristi ima i kineski lider. Naime, posetom je za svoju zemlju obezbedio ono od čega zavisi čitava Evropa – ruski gas, i to po dosta povoljnijoj ceni.

Foto: EPA-EFE/MIKHAIL TERESCHENKO / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Kina i Rusija uveliko sarađuju po pitanju gasa, a krajem januara ove godine pripremile su nacrt međuvladinog sporazuma o njegovoj isporuci rutom „Daleki istok“.

Sporazum podrazumeva izgradnju prekograničnog dela preko reke Usuri na području ruskog grada Daljnjerečensk do kineskog grada Hulin. Napominje se da se ovim dokumentom definišu uslovi saradnje dve zemlje po pitanju snabdevanja gasom, a pomoći će i jačanju koordinacije u energetskom sektoru.

Chinese President Xi Jinping and Russian President Vladimir Putin

Takođe, početkom februara prošle godine Gasprom je potpisao dugoročni ugovor sa Kineskom nacionalnom kompanijom za naftu i gas o izvozu deset milijardi kubnih metara gasa godišnje preko dalekoistočne rute.

Drugi razlog je obezbeđivanje podrške oko Tajvana, imajući u vidu da Kina poslednjih meseci sve češće upada u sukobe sa Amerikom upravo zbog Tajvana, jer ga smatra svojom teritorijom. Međunarodna zajednica se sa tim ne slaže, ali Putinu odgovara da u toj situaciji pruži podršku Siju, jer je njemu istovetna podrka potrebna kada je reč o Ukrajini.

Foto: Eastern Theatre Command; Mcs Leon Vonguyen/U.S. Navy; ALY SONG; Reuters;

Kada je reč o pitanju Tajvana, na ovom ostrvu tenzije iz dana u dan postaju sve veće. Poslednji u nizu događaja koji ukazuje na to da bi nešto moglo da pođe po zlu jeste najava putovanja portparolke kancelarije predsednice Tajvana koja je saopštila je ranije da će predsednica Cai Ing-ven 29. marta krenuti u posetu Gvatemali i Belizeu, preko Njujorka i Los Anđelesa.

Najava je, očekivano, izazvala oštru reakciju Kine. Peking je saopštio da je „ozbiljno zabrinut“.

Foto: EPA-EFE/DMITRY ASTAKHOV / SPUTNIK / GOVERNMENT PRESS SERVICE POOL MANDATORY CREDIT, Tanjug/Ilya Pitalev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, EPA-EFE/DANIEL CENG SHOU YI, EPA-EFE/JIM LO SCALZO, Shutterstock

Na dnevnom redu i pitanje Ukrajine

Inače, pojedini zapadni mediji objavili su da će nakon posete Moskvi, kineski lider Si Đinping pozvati svog ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog, kako bi razgovarali o potencijalnim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine. Ipak, iako je Kijev od utorka ujutru iščekivao potvrdu ovog razgovora, to se do zaključenja ovog broja nije dogodilo.

Pročitajte još:

Ovakav rasplet nije iznenađujući, s obzirom na to da je Kina više puta isticala da Peking „igra konstruktivnu ulogu“ u rešavanju rata u Ukrajini, a kinesko ministarstvo spoljnih poslova je 24. februara objavilo dokument od 12 tačaka o političkom rešavanju sukoba, među kojima su glavne tačke potreba da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, obnavljanje direktnog dijaloga Moskve i Kijeva, kao i poziv da se spreči dalja eskalacija.

Takođe, portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da će plan koji je Kina predložila za rešavanje sukoba u Ukrajini i teme koje su u njemu formulisane, na ovaj ili onaj način biti deo sastanka ruskog lidera i Đinpinga.

„Nesumnjivo, Ukrajina će se naći na dnevnom redu“, rekao je Peskov i dodao da će predsednik Ruske Federacije dati iscrpna objašnjenja, kako bi Si Đinping iz prve ruke dobio uvid u to kako ruska strana vidi aktuelnu situaciju.

BONUS VIDEO Sastanak Putin – Si Đinping

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar