Politički zemljotres u Francuskoj: Premijer odlazi posle samo tri meseca, budžet na čekanju, Makrona čeka problem za problemom

Šta se desilo?

Barnije i njegova vlada bili su na meti uspešne inicijative za smenu koju je podnela koalicija levičarskih stranaka, nakon što je premijer progurao zakon o socijalnom osiguranju kroz Donji dom parlamenta bez finalnog glasanja.

Ovu inicijativu za smenu pokrenuo je savez levičarskih stranaka pod nazivom Novi popularni front, uz podršku nacionalističke, antiimigrantske stranke Marin Le Pen, Nacionalnog okupljanja, kao i njenih saveznika. Sa 331 glasom za, inicijativa je lako prešla prag od 288 glasova, što je više od polovine ukupnog broja poslanika u Donjem domu parlamenta, što je bilo dovoljno za uspeh.

Barnije i njegov kabinet sada moraju da podnesu ostavku, dok Makron nije obuhvaćen ovim procesom. Kao posledica toga, zakon o potrošnji je odbijen, a Barnijeovi drugi budžetski zakoni, poput opšteg državnog budžeta za 2025. godinu, sada su u limbu.

Francuski ustav pruža nekoliko scenarija koji bi mogli omogućiti da zemlja funkcioniše, barem u narednom periodu, i zakoni zemlje osiguravaju kontinuitet čak i u odsustvu vlade i budžeta.

Međutim, politička nestabilnost koja je zahvatila Francusku otkako je Makron pozvao na prevremene izbore prošlog leta, sada se pogoršava, a zemlja bi mogla platiti visoku cenu zbog pada Barnijeove vlade. Barnije je u sredu upozorio da Francuska „neće magijom rešiti svoj ogroman dug i deficit“, govoreći o rastućim kamatnim stopama, opadajućoj kupovnoj moći i smanjenju investicija.

Pad njegove vlade, dodao je, „sve će učiniti ozbiljnijim i težim“.

Kako je Francuska došla do ovoga?

Rezultati izbora koje je Makron sazvao prošlog leta bili su katastrofalni za njegovu stranku i saveznike. Međutim, umesto da imenuje političara iz levičarske koalicije koja je osvojila najviše mesta na izborima, Makron je pozvao Barnijea, političara iz tradicionalne centrističke desnice. Koalicija levice bila je besna.

„Znali smo od prvog dana da će on pasti“, izjavila je Matild Panot, visoka predstavnica levičarske stranke Francuska nepokorna, novinarima u sredu. Njegovo imenovanje, dodala je, „bila je provokacija prema volji francuskih birača“.

Od tada je Barnije bio suočen sa „paklom Matinjona“, frazom koju politički komentatori koriste kako bi opisali teškoće vladanja iz Matinjon palate, sedišta vlade, gde premijer ima određenu moć, ali ne i potpunu kontrolu. To je bilo posebno tačno za Barnijea, koji je morao da sarađuje sa duboko podeljenim Donjim domom parlamenta, gde nijedna stranka ili blok nije imao većinu, a mnogi poslanici nisu bili spremni da rade zajedno. Barnije je bio podržan od strane krhke koalicije konzervativaca iz njegove stranke i centrista koji podržavaju Makrona. Međutim, nije mogao da se odbrani od napada levice i ekstremne desnice na njegov budžet, koji je bio nepopularna kombinacija smanjenja troškova i povećanja poreza u iznosu od 60 milijardi dolara.

Šta sledi?

Kada Barnije podnese ostavku, njegova vlada će preći u stanje privremene vlade dok se ne imenuje nova.

Makronova prethodna vlada bila je u režimu privremene vlade od jula do septembra. Prema Ustavu, ta vlada je imala ovlašćenje da se bavi „trenutnim poslovima“, ali je bila ograničena u svojim moćima.

Iako ne postoje precizna zakonska uputstva koja definišu ova ograničenja, francuski pravnici se slažu da privremena vlada ne može da predloži nove zakone ili izda nove dekrete. Može da se bavi osnovnim vladinim poslovima, poput isplate plata i distribucije penzija. Kabinet više ne zaseda.

Ponovo je na Makronu da imenuje novog premijera. On ima vremena i može da izabere bilo koga — ne mora nužno biti iz stranke koja ima većinu u parlamentu. Međutim, ekonomska situacija u zemlji mogla bi ga naterati da deluje brzo, a pronalaženje nekog ko će uspeti da izbegne Barnijevu sudbinu biće izazovno.

Šta je sa budžetom?

Bez funkcionalne vlade, budžet koji je Barnije predložio praktično je mrtav. Ako Makron brzo deluje i imenuje novog premijera pre kraja godine, novi vladin budžet mogao bi biti predložen, a parlament bi imao 70 dana da ga razmotri. Međutim, to bi i dalje značilo da Francuska neće imati zakon o potrošnji do Nove godine. Prema francuskom zakonu, vlada bi mogla predložiti „posebnu meru“ kojom bi se ponovo primenio budžet iz 2024. godine. Civilnim službenicima bi bile isplaćene plate, a porezi bi ostali na trenutnom nivou.

Ako Parlament odbije da usvoji budžet ili ne održi glasanje, Makron bi mogao da iskoristi svoja vanredna ustavna ovlašćenja i jednostavno nametne budžet. Međutim, pravnici se slažu da bi političke posledice ovog neproverenog poteza mogle biti ozbiljne, naročito u trenutku kada je francuski predsednik suočen sa sve većim kritikama zbog nepoštovanja volje francuskih birača.

Šta se dešava sa Makronom?

Prema francuskom Ustavu, Makron će ostati predsednik do isteka svog mandata 2027. godine, ali gotovo je izvesno da će mu ugled biti značajno smanjen. Neki političari, kako s leva, tako i s desna, pozivaju ga da podnese ostavku. Analitičari smatraju da je Le Pen posebno zainteresovana za pokretanje prevremenih predsedničkih izbora.

„Ne zahtevam Makronovu ostavku“, izjavila je Le Pen za TF1 televiziju u sredu. Ali, kako je dodala, „pritisak na predsednika Republike biće sve jači.“

„Konačna odluka je njegova“, dodala je.

Međutim, do sada je Makron odbijao pozive na ostavku, smatrajući ih nerealnim. Njegov mandat je ograničen, i on ne može tražiti drugi uzastopni mandat.