Gradovi od nekoliko desetina miliona stanovnika su u lokdaunu, radnici u zaštitnim odelima dezinfikuju gradske ulice, fasade zgrada, klupe u parkovima, pa čak i travnate površina, testiranja su masovna - ovako trenutno izgleda život u Kini, zemlji iz koje je potekao koronavirus. Iako se ostatak sveta otvara i ukida mere, situacija u Kini je drastično drugačija zbog čega se postavlja pitanje - zna li Kina nešto što ostali ne znaju.
U Šangaju, epicentru najveće epidemije u zemlji, državni mediji izveštavaju da je hiljade radnika organizovano u timove za dezinfekciju područja, sa fokusom na one za koje se zna da su tu bili ljudi oboleli od koronavirusa. To je potez koji kineska vlada smatra ključnim za obuzdavanje širenje omikron varijante koronavirusa.
Kako kineska strategija biva sve oštrija, čini se da je bilo koji otvoreni prostor može da bude podvrgnut dezinfekciji.
U Šangaju, vatrogasci su premešteni sa svojih dužnosti kako bi preuzeli uloge onih koji dezinfikuju ulice i fasade. Lokalna omladinska liga je regrutovala dobrovoljce za dezinfekcione odrede, a timovi hitne pomoći iz udaljenih delova Kine su takođe uključeni u akciju.
U nekim naseljima Šangaja postavljene su specijalne stanice za proizvodnju hemikalija, dok su u drugim vozilima dopremljeni rezervoari za hemikalije i uređaji za dezinfekciju ulica, prenose lokalni mediji. Roboti za dezinfekciju su stacionirani na železničkim stanicama i postavljeni su da patroliraju u nekim karantinskim centrima.
Ali ovi napori – kao i drugi – poput insistiranja da radnici nose zaštitna odela – mogu biti gubljenje vremena, truda i resursa. Kako stručnjaci tvrde, prenos virusa preko kontaminiranih površina je izuzetno nizak. Zbog toga, kako piše CNN, dezinfekcija otvorenih površina, poput parkova i gradskih ulica je u velikoj meri besmislena, i što je još gore, može predstavljati opasnost po javno zdravlje.
„Roboti i dezinfikovanje ulica su performansi osmišljeni da ojačaju poverenje javnosti u vladine akcije“, rekao je Nikolas Tomas, vanredni profesor na Gradskom univerzitetu u Hong Hongu, koji je ukazao na to kako kineske vlasti dugo navode zagađenje životne sredine kao deo svoje retorike da virus možda nije nastao u Kini.
„Problem je kada politika dominira i odstupa od nauke pri odgovoru na pandemiju – sve više i više napora se mora ulagati u jačanje politike kroz akte koji ne moraju nužno povećati biosigurnost pogođene populacije u istom stepenu“, rekao je on.
Hazmat suit-clad workers spraying clouds of disinfectant over city streets, building fronts, park benches and even parcels have become a common sight in pandemic-era China. https://t.co/yt45qWy4ig
— CNN (@CNN) May 3, 2022
Masovna dezinfekcija je deo dugogodišnje kampanje Kine za borbu protiv rizika od prenosa koronavirusa.
U naučnom izveštaju od prošle godine, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti rekli su da naučne studije sugerišu da svaki kontakt sa površinom koja je kontaminirana kovidom ima manje od 1 na 10.000 šanse da izazove infekciju.
Takvo istraživanje je navelo mnoge da na dezinfekciju gledaju kao na „higijensko pozorište“ za razliku od bilo kakve značajne mere prevencije bolesti.
Masovna dezinfekcija nije bila deo mera kontrole bolesti u zapadnim zemljama, jer su organi javnog zdravlja pratili nauku, kaže Emanuel Goldman, profesor mikrobiologije na Medicinskoj školi Rutgers – Nju Džerzi.
„Malo je verovatno da je bilo koji slučaj posledica dodirivanja kontamiranih površina. Virus brzo umire izvan zaražene osobe i veoma se neefikasno prenosi prstima“, rekao je on. „Pranje ruku sapunom ili alkoholnim maramicama za ruke je sve što nam je potrebno da se učestalost smanji na nulu“, dodao je.
U Kini, gde su stroge prakse usresređene na eliminisanje bilo kakvog širenja virusa, zabrinutost zbog kontaminiranih površina datira još od ranih meseci pandemije, posebno nakon što su kineski zvaničnici rekli da je epidemija na pijaci u Pekingu verovanto počela od radnika koji je rukovao uvezenim smrznutim zaraženim lososom, prenosi CNN.
Iako Svetska zdravstvena organizacija kaže da je malo verovatno da se ljudi mogu zaraziti kovidom putem hrane ili pakovanja hrane, kineske vlasti su u brojnim prilikama ukazivale na to da je uvezena hrana, pa čak i međunarodna pošta prenosilac bolesti.
Ovo je dovelo do niza mera koje su postale jedinstvene za Kinu, poput testiranja uvoznih proizvoda na tragove virusa i masovne dezinfekcije smrznute robe iz inostranstva, dok su neki gradovi izdali različite naredbe za dezinfekciju međunarodne pošte i paketa – iako su zdravstveni stručnjaci rekli da nema dovoljno dokaza da takva roba iz inostranstva mogu da prenose virus.
I dok je Peking nastojao da preoblikuje narativ o poreklu koronavirusa, koji je prvi put otkriven u Kini, zvaničnici su izneli teoriju da je virus uopšte mogao da bude uvezen na smrznutoj robi, što je hipoteza koju su međunarodni stručnjaci uglavnom odbacili.
Iako postoje neki dokazi da virus može biti zarazan na smrznutom pakovanju, način na koji bi zemlje želele da se izbore sa ovim rizikom varira, kaže Leo Pun, profesor u Školi javnog zdravlja Univerziteta u Hong Kongu.
Na mestima kao što je Šangaj, gde su resursi već iscrpljeni dok se grad bori sa višenedeljenim zatvaranjem, raspoređivanje volontera i radnika u svrhe dezinfikacije može staviti fokus na pogrešan rizik.
„Zaista nema nikakve potrebe za masovnom dezinfekcijom spoljašnjih površina, trotoara i zidova. Malo je verovatno da će biti kontaminirani ili izazvati preons preko površine sluzokože“, rekao je Dejl Fišer, profesor na Nacionalnom univerzitetu na medicinskom fakultetu Singapuru.
Takvo postupanje može imati štetnih strana, prema Goldmanu sa Medicinske škole iz Nju Džersija, koji kaže da ljudi mogu zadobiti razna oštećenja zbog izlaganja dezinfekciji, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok SZO podržava dezinfekciju kao što je brisanje kvake na vreatima na promentim javnim mestima, smernice SZO kažu da „prskanje sredstva za dezinfekciju, čak i na otvorenom može biti štetno po zdralje ljudi i izazvati iritaciju kože i oštećenje očiju i respiratornih organa“.
Ranije tokom pandemije, grupa kineskih naučnika u pismu časopisu Sajens je upozorila da je prekomerna upotreba sredstva za dezinfekciju sa hlorom u opasnosti da zagadi vodu, pa čak i da dovede u opasnost ekosisteme u obližnjim jezerima i rekama.
Postoje slični znaci zabrinutosti i u Šangaju, ali vlasti nastavljaju sa dezinfekcijom.
BONUS VIDEO: Vlasti u Šangaju preuređuju Sajam u bolnicu sa 40.000 kreveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
