0
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je jučerašnji napad na centralni ukrajinski grad Dnjipro (Dnjepar) izveden „novom konvencionalnom raketom srednjeg dometa“. Dodao je da je reč o hipersoničnoj balističkoj raketi pod nazivom "orešnik" i da su njome ruske snage izvele kombinovani udar na jedan od objekata vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine.
Hipersonično oružje predstavlja novu i revolucionarnu tehnologiju koja omogućava projektilima da putuju brzinama od pet do čak 25 puta većim od brzine zvuka, što znači da se kreću brzinama od oko 1,6 do 8 kilometara u sekundi. Takva brzina omogućava da projektili prelete ogromne udaljenosti u rekordnom vremenu, čineći ih izuzetno teškim za presretanje postojećim protivraketnim sistemima. Domet takvih projektila može varirati, ali obično se kreće između 500 i više hiljada kilometara, zavisno o vrsti, tehnologiji i nameni. Na primer, ruski hipersonični projektil Avangard ima domet veći od 6000 kilometara, dok Kinžal može doseći 2000 kilometara. Ovi projektili se mogu ispaliti iz velike udaljenosti, što znači da mogu izazvati ogromnu štetu pre nego što protivnik stigne da reaguje.
PROČITAJTE JOŠ:
Hipersonično oružje dolazi u dve glavne kategorije. Prva su hipersonični krstareći projektili koji koriste napredne motore kako bi održali izuzetno visoku brzinu tokom leta. Druga kategorija su hipersonična klizna vozila (HGV), koja se lansiraju raketama, a zatim klize prema cilju velikim brzinama, manevrirajući kako bi izbegla presretanje od strane protivraketnih sistema. Zbog svojih karakteristika, hipersonično oružje predstavlja ozbiljan izazov za postojeće sisteme odbrane, jer može brzo, precizno i gotovo nepresretnivo napasti ključne ciljeve.
Hipersonični projektili imaju sposobnost da prouzrokuju ogromnu štetu. Na primer, oni mogu uništiti podzemne bunkere, potopiti čitave brodske flote, uništiti zgrade i mostove, te devastirati kritičnu infrastrukturu. „Avangard“, jedan od najpoznatijih hipersoničnih projektila, može nositi nuklearnu bojevu glavu od dve megatone, što je oko 133 puta jače od bombe bačene na Hirošimu. Takva destruktivna moć čini hipersonično oružje izuzetno opasnim i nepredvidivim.
Jedan od ključnih aspekata hipersoničnog oružja je njegov psihološki uticaj. Njegova brzina i sposobnost manevriranja izazivaju strah, jer čine neprijateljske sisteme odbrane gotovo beskorisnim. Za razliku od balističkih raketa, koje prate predvidljive putanje, hipersonični projektili mogu da menjaju pravac tokom leta, čime dodatno otežavaju presretanje. To čini takvo oružje gotovo nezaustavljivim, povećavajući osećaj nesigurnosti među potencijalnim ciljevima.
Zemlje koje poseduju hipersonično oružje stiču značajnu stratešku prednost. Brzina, manevriranje i sposobnost da izbegnu presretanje čine ih gotovo nemogućim za zaustavljanje, čak i s najmodernijim protivraketnim sistemima. Ovi projektili mogu nositi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave, čineći ih izuzetno razornim oružjem za napade na vojne objekte, ključne infrastrukturne tačke, pa čak i urbane centre.
Rusija, Kina i Sjedinjene Američke Države trenutno prednjače u razvoju hipersoničnog oružja. Geopolitičke napetosti, naročito u svetlu ovog tehnološkog takmičenja, dodatno su podstaknute najavama poput one ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je naglasio upotrebu hipersoničnog projektila „orešnik“. Ova tehnologija izaziva zabrinutost na globalnom nivou jer jasno pokazuje da vojne sile razvijaju napredne tehnologije koje mogu dramatično promeniti ravnotežu moći u svetu.
Za Ukrajinu, upotreba hipersoničnog oružja znači eskalaciju sukoba s Rusijom, sa mogućim dalekosežnim posledicama. Ovaj razvoj tehnologije ne samo da demonstrira tehnološke sposobnosti Rusije, već postavlja i pitanje budućnosti međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja. Hipersonična tehnologija već sada menja način na koji se razmišlja o globalnoj sigurnosti i obrani, jer ovakvi projektili mogu brže doći do ciljeva, a njihovo presretanje postaje sve teže.
Iako Ukrajina može imati neku strategiju u pogledu reagovanja na ove tehnologije, jedan od faktora koji ide u njen korist je i cena hipersoničnih projektila. Na primer, cena jednog „kinžala“ se procenjuje na oko 10 miliona dolara, dok „avangard“ može biti dvostruko ili čak trostruko skuplji. Uzimajući u obzir i složenost proizvodnje, hipersoničnih projektila nije lako proizvesti u velikim količinama, pa se procenjuje da Rusija godišnje može proizvesti samo nekoliko desetina ovih projektila, što stvara određene limita za njihovu upotrebu.
Međutim, nepoznato je da li su ove kalkulacije deo šireg plana koji se još uvek razvija, a koji uključuje i upotrebu projektila dugog dometa u Ukrajini. Time bi se mogla otvoriti vrata za dalju eskalaciju i potencijalnu promenu strategije u globalnim vojnim sukobima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
