SAD su objavile da u Ukrajinu šalju protivtenkovsku municiju s osiromašenim uranijumom, sledeći vođstvo Velike Britanije u slanju kontroverzne municije kako bi pomogle Kijevu da probije ruske linije u svojoj iscrpljujućoj kontraofanzivi.
Kako navodi Gardijan municija od 120 mm će se koristiti za naoružanje 31 tenka M1A1 Abrams koje SAD planiraju da isporuče Ukrajini u narednim mesecima.
Oklopne metke su razvile SAD tokom hladnog rata kako bi uništile sovjetske tenkove, uključujući iste tenkove T-72 sa kojima se Ukrajina suočava u svojoj kontraofanzivi, prenosi N1 BiH.
Šta je osiromašeni uranijum?
Osiromašeni uranijum je nusprodukt procesa stvaranja ređeg, obogaćenog uranijuma koji se koristi u nuklearnom gorivu i oružju. Iako je daleko manje moćan od obogaćenog uranijuma i nesposoban za generiranje nuklearne reakcije, osiromašeni uranijum je izuzetno gust – gušći od olova – kvalitet koji ga čini vrlo privlačnim kao projektil.
“Toliko je gust i ima toliko inercije da samo nastavlja da prolazi kroz oklop – i toliko ga zagrevava da se zapali“, kaže Edvard Geist, nuklearni stručnjak i istraživač politike u američkoj istraživačkoj organizaciji Rand.
Kada se ispali, municija sa osiromašenim uranijumom postaje “u suštini metalna strelica ispaljena izuzetno velikom brzinom“, dodao je analitičar odbrane u Randu Skot Boston.
To znači da kada udari u oklop tenka, proseče ga u tren oka pre nego što eksplodira u zapaljenom oblaku prašine i metala, dok visoke temperature eksplodiraju gorivo i municiju tenka.
Da li municija sa osiromašenim uranijumom predstavlja zdravstveni rizik?
Dok se municija sa osiromašenim uranijumom ne smatra nuklearnim oružjem, njihova emisija niskog nivoa radijacije navela je nuklearni nadzor UN-a da apeluje na oprez pri rukovanju i upozori na moguće opasnosti izlaganja.
Rukovanje takvom municijom “treba biti svedeno na minimum i nositi zaštitnu odeću (rukavice),” upozorava Međunarodna agencija za atomsku energiju, dodajući da će “možda biti potrebna kampanja javnog informisanja kako bi se osiguralo da ljudi izbegavaju rukovanje projektilima”.
“Ovo bi trebalo da bude deo svake procene rizika i takve mere predostrožnosti treba da zavise od obima i broja municije koja se koristi u nekom području”, naveli su.
IAEA napominje da je osiromašeni uranijum uglavnom toksična hemikalija, za razliku od opasnosti od zračenja. Čestice u aerosolima mogu se udahnuti ili progutati, i dok bi se većina ponovo izlučila, neke mogu ući u krvotok i uzrokovati oštećenje bubrega.
“Visoke koncentracije u bubrezima mogu uzrokovati oštećenje i u ekstremnim slučajevima prestanak rada bubrega“, kaže IAEA.
Municiju sa osiromašenim uranijumom, kao i oklop sa osiromašenim uranijumom, koristili su američki tenkovi u Zalivskom ratu 1991. protiv iračkih tenkova T-72 i ponovo u invaziji na Irak 2003. godine, kao i u Srbiji i na Kosovu.
Nedavni pregled studija u BMJ Global Health-u istaknuo je “moguće povezanosti” dugoročnih zdravstvenih problema među Iračanima povezanim s upotrebom osiromašenog uranijuma na bojnom polju.
Analiza Svjetske zdravstvene organizacije zaključila je da bi “u nekim slučajevima nivoi kontaminacije u hrani i podzemnoj vodi mogli porasti nakon nekoliko godina” i da ih treba pratiti, te preporučuje da se preduzmu akcije čišćenja kada se “nivoi kontaminacije osiromašenim uranijumom smatraju neprihvatljivim od strane kvalifikovanih stručnjaka”.
PROČITAJTE JOŠ:
Reakcija Rusije
Ruska ambasada u Vašingtonu osudila je tu odluku kao “pokazatelj nečovečnosti”, dodajući da se “Sjedinjene Države zavaravaju odbijanjem da prihvate neuspeh takozvane kontraofanzive ukrajinske vojske“.
U objavi na društvenim mrežama na Telegramu, porparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova takođe je osudila odluku SAD-a, napisavši: “Šta je ovo: laž ili glupost?” Tvrdila je da je zabeležen porast raka na mestima gde se koristila municija sa osiromašenim uranijumom.
U martu, kada je Britanija rekla da će isporučiti granate, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će Moskva “odgovarati u skladu s tim” s obzirom na to da zapad počinje da koristi oružje sa, kako je rekao, “nuklearnom komponentom”.
Putin je nastavio nekoliko dana kasnije rekavši da će Rusija odgovoriti postavljanjem taktičkog nuklearnog oružja u susednoj Belorusiji. Putin i beloruski predsednik su u julu rekli da je Rusija već isporučila deo oružja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar