Šta je ICE u SAD i kakva ovlašćenja imaju njeni agenti

Šta je ICE i čime se bavi

ICE je ključni instrument Trampove politike masovnih deportacija, jednog od centralnih obećanja njegove predizborne kampanje. Agencija je zadužena za sprovođenje imigracionih zakona, istrage o osobama bez regulisanog boravka i za njihovo pritvaranje i deportaciju iz SAD.

Formirana je 2002. godine, posle terorističkih napada 11. septembra, u okviru Zakona o unutrašnjoj bezbednosti. Tada je osnovano Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS), a ICE je postala jedna od njegovih glavnih službi.

Ovlašćenja za hapšenja

ICE svoju misiju vidi kao spoj javne i nacionalne bezbednosti, ali njena ovlašćenja se razlikuju od ovlašćenja lokalne policije. Agenti mogu da zaustave, privedu i uhapse osobe za koje sumnjaju da ilegalno borave u SAD.

Formalno, ICE nema pravo da hapsi američke državljane, osim u posebnim situacijama – ako neko ometa hapšenje ili napadne agenta. Ipak, prema podacima ProPublike, tokom prvih meseci Trampovog mandata zabeleženo je više od 170 slučajeva u kojima su federalni agenti privremeno zadržavali američke građane, često zbog pogrešne sumnje da su imigranti bez dokumenata.

Upotreba sile i smrtonosna sila

Ovlašćenja ICE-a za upotrebu sile zasnivaju se na Ustavu SAD, saveznim zakonima i smernicama DHS-a. Prema ustavnom tumačenju, organi reda smeju da koriste smrtonosnu silu samo ako osoba predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju po njihov ili tuđi život, ili ako je počinila nasilan zločin.

Smernice DHS-a iz 2023. preciziraju da se smrtonosna sila može upotrebiti samo kada je „neophodna“ i kada postoji opravdana sumnja da osoba predstavlja neposrednu pretnju smrću ili teškim telesnim povredama. Ipak, američki Vrhovni sud je kroz istoriju često davao široku slobodu policiji i federalnim agentima, uzimajući u obzir da odluke donose u deliću sekunde.

Gde ICE deluje

ICE uglavnom deluje unutar SAD, ali ima i agente u inostranstvu. Njena sestrinska agencija, Zaštita carine i granica (CBP), formalno je zadužena za granice, ali su se te uloge poslednjih godina znatno preklopile.

Trampova administracija je povukla službenike iz različitih federalnih agencija kako bi učestvovali u imigracionim operacijama. Tako sve češće i granični policajci deluju duboko u unutrašnjosti zemlje, zajedno sa ICE-om. U gradove poput Los Anđelesa, Čikaga i Mineapolisa poslati su stotine federalnih agenata, a u Mineapolis je, prema AP-u, upućeno i do 2.000 službenika.

Šta se dešava sa privedenima

Od Trampovog povratka na vlast deportovane su stotine hiljada ljudi. Administracija navodi da je između januara i decembra 2025. deportovano više od 600.000 osoba, dok je oko 1,9 miliona ljudi „dobrovoljno“ napustilo zemlju, pod pritiskom agresivne kampanje.

Ishod susreta sa ICE-om varira: neki su kratko zadržani i pušteni, dok drugi završavaju u pritvorskim centrima širom SAD. Ako ne uspeju da regulišu status, na kraju mogu biti deportovani. Krajem novembra 2025. u ICE pritvoru se nalazilo oko 65.000 ljudi. Advokati upozoravaju da porodice i pravni zastupnici često danima ne znaju gde se pritvorena osoba nalazi.

Kritike i otpor

ICE se suočava sa sve većim otporom u lokalnim zajednicama. Građani često snimaju hapšenja, a pojedini susreti agenata i demonstranata postali su nasilni. Medijske organizacije i aktivisti optužuju imigracione službe za prekomernu silu, uključujući i incidente u kojima su pogođeni novinari i verski lideri.

Pucnjava u Mineapolisu nije usamljen slučaj – u Los Anđelesu su tokom jeseni zabeleženi slični incidenti u kojima su agenti pucali na vozače, uz obrazloženje da su vozila korišćena kao oružje. Dodatne kritike izaziva praksa nošenja maski tokom operacija, koju DHS pravda zaštitom agenata od uznemiravanja i „doksinga“.

Kako Amerikanci gledaju na ICE

Stavovi javnosti su podeljeni. Nešto više od polovine Amerikanaca smatra da je određeni nivo deportacija neophodan, ali istovremeno većina – oko 53 odsto – veruje da Trampova administracija ide predaleko u sprovođenju imigracione politike. Podrška oštrom pristupu postoji, ali je manjinska, što pokazuje koliko je pitanje ICE-a postalo jedno od najspornijih političkih tema u savremenoj Americi.