Francuzi danas biraju novog predsednika. Na glasačkom listiću su dva imena - Marin le Pen i Emanuel Makron - dva kandidta sa različitim vizijama Francuske, ali i EU. Pobeda Le Penova bila bi veliko iznenađenje, sudeći prema anketama uoči glasanja, ali i pravi mali politički zemljotres za EU. Makron, sa druge strane, pobedom bi se pozicionirao kao lider EU, obzirom da Angela Merkel više ne gospodari Evropom. Šta bi pobeda Makrona, odnosno Le Pen značila za Srbiju i da li će se odnosi Beograda i Pariza promeniti?
Gledano iz Beograda, predsednički izbori u Francuskoj važni su prvenstveno zbog budućnosti proširenja EU, kojoj naša zemlja teži, obzirom da će pobednik biti jedan od ključnih, ako ne i ključan čovek u Briselu narednih pet godina. Oba kandidata imaju želju da reformišu EU blok, ali potpuno drugačije vide put i način te reforme. Takođe, čini se da ne gledaju isto na pitanje proširenja.
„Makron ima svoju viziju reforme EU, ali je imao i velike probleme da te ideje sprovede u delo. Nordijski blok država, Višegradska grupa i francusko-nemačka osovina imaju različite vizije budućnosti EU. Proširenje EU je za deo evropskih država kontroverzno pitanje, ali Makronovo jako proevropsko raspoloženje podrazumeva i jak fokus na naš region. To naravno ne garantuje samo članstvo, ali garantuje dosta beneficija“, kaže za Novu Dimtrije Milić, programski direktor organizacija „Novi treći put“.
Ipak, pobeda liderke desnice mogla bi da napravi probleme po pitanju pristupanja Srbije EU.
“Što se tiče pristupanja, problem je to što Le Pen želi da iznutra reformiše EU, mnogo radikalnije nego što bi to radio Makron, u smislu jačanja međudržavnih elemenata unutar EU. Dakle, Le Pen se zalaže za Evropu suverenih država i nacija, što bi prilično poremetilo institucionalni sistem EU. To remećenje sklada unutar Evropske unije, moglo bi da uspori naš tempo pristupanja”, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Kada je reč o odnosima Francuske i Srbije, sagovornici „Nove“ smatraju da bi Francuska pod Makronom nastavila da gaji dobre odnose sa Srbijom, koji su tokom poslednjih pet godina mandata aktuelnog predsednika dostigli relativno visok nivo, posebno kada je reč o vojnoj i ekonomskoj saradnji. Međutim, pobeda Makronove protivkandidatkinja donela bi više neizvesnosti u odnose Beograda i Pariza.
„Pobeda Marin Le Pen, koja je manje izgledna, stvorila bi privremenu nestabilnost unutar EU, tako da bi Le Pen izvesno bila manje fokusirana na Zapadni Balkan, a više na evropska pitanja. Takođe, Le Pen je mnoge svoje stavove iz prethodnih kampanja promenila i pomerila se vrednosno bliže Makronu. Zbog toga je teško predviđati kakav bi joj bio odnos i prema Srbiji“, kaže Milić.
Sa druge strane, Zečević smatra da, iako bi Le Pen na čelu Francuske mogla da uspori Srbiju na putu ka EU, odnosi dve zemlje ne bi se mnogo promenili.
“Ni Marin Le Pen istorijski gledano nikada nije ništa loše rekla o Srbiji, bila je vrlo korektna prema nama i u najtežim periodima. Ne verujem da bi Le Pen pokvarila trenutne dobre odnose između naše dve zemlje”, ističe.
Promene bi bile vidljivije iz Brisela, posebno u odnosu prema Rusiji.
„Marin Le Pen je poznata kao liderka koja je imala odlične političke odnose sa Rusijom, a po tvrdnjama Emanuela Makrona iz predsedničke debate i finansijske. Iako danas Le Pen osuđuje Putina zbog rata u Ukrajini i udajila se politički od njega, njena pobeda bi sigurno podrazumevala blaži pristup prema Rusiji. Ukoliko dođe do promene vlasti, Francuska će postati jedna od država koja će insistirati da se režim sankcija ublaži. Najveća prepreka za efikasnost takve politike je što Le Penova nema puno saveznika unutar zapadnog bloka, a ima mnogo protivnika. Pobeda Makrona bi značila kontinutiet i pojačavanje režima sankcija prema Rusiji“, zaključuje Milić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: