Ponovo je Vladimir Putin zapretio eskalacijom rata u Ukrajini u slučaju da zapadne zemlje nastave da šalju oružje Kijevu. Neposredno nakon toga Velika Britanija je odlučila da isporuči Ukrajini višestruke raketne sisteme koji mogu da pogode ciljeve udaljene do 80 kilometara, a čitava akcija koordinisana je sa Sjedinjenim Američkim Državama. U slučaju da zaista dođe do eskalacije, šta bi mogle da budu nove mete kojima Putin preti?
Jug Ukrajine
I ranije su ruske snage pokušale da zauzmu jug Ukrajine, ali im je luka Odesa ostala van dometa u prvim danima rata. Kasnije su vojnici usmereni na Marijupolj, koji je nedavno pao po kontrolu Rusije, čime je ostvaren jedan veliki cilj.
Iako je Putin sada rekao da bi ruske rakete mogle da stignu do meta koje su do sada bile izbegavane, po kretanju ruske vojske može se zaključiti da bi jedna od njih mogla da bude upravo Odesa, koja je bombardovana i ranije.
Zauzimanjem Marijupolja, Rusija može da oformi kopneni koridor do regiona Donbasa, koji čine samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR), koje su pod kontrolom ruskih separatista.
Ovim Rusija kontroliše i Azovsko more, kao i brodove koji isplovljavaju iz luka.
Sada bi vojska mogla da se pregrupiše na crnomorske luke, preko kojih se odvija i trgovina Ukrajine sa ostatkom sveta, a pre svega izvoz žitarica koje su sada zarobljene u lukama.
Putin je već nekoliko puta ponudio „pomoć“ u rešavanju prehrambene krize koju je izazvala blokada luka u Ukrajini, iako je Rusija sama i dovela do nastanka krize.
Novi udarac za ukrajinsku ekonomiju, ali i svetski prehrambeni lanac, moglo bi da bude zauzimanje Odese – ključne luke na Crnom moru.
Oružje u Kijevu
Obzirom da je Putin istakao da će Rusija iskoristiti svoje, naprednije oružje, ukoliko zapad nastavi da naoružava Ukrajinu, jedna od potencijalnih meta mogao bi da bude Kijev – mesto gde stiže pomoć zapadnih zemalja.
Slična situacija dogodila se i juče, kada su ruske rakete pogodile glavni grad Ukrajine. Glavna meta bila je infrastruktura, rekao je tamošnji gradonačelnik Vitalij Kličko, što je označilo prvi napad na ukrajinsku prestonicu od 28. aprila.
Iako Rusiji glavni grad nije potreban u strateškom smislu, on bi mogao da bude meta upravo zbog oružja koje u Ukrajinu stiže preko Poljske.
Skladišta oružja i municije nalaze se u okolini Kijeva, ali i Lavova koji se nalazi u blizini granice sa Poljskom. Vojna baza Javoriv kod Lavova granatirana je prilikom posete američkog predsednika Džozefa Bajdena, a slična situacija mogla bi da se ponovi i sada, u slučaju da Putin odluči da presretne oružje sa zapada pre nego što stigne na frontove na istoku i jugu zemlje.
POGLEDAJTE JOŠ:
Harkov
Treća i finalna potencijalna meta je Harkov, grad koji su Rusi više puta bezuspešno pokušavali da osvoje. Drugi po veličini grad u Ukrajini nalazi se u blizini granice sa Rusijom, što znači da bi eventualnim padom Harkova Rusi mogli da oforme još jedan kopneni koridor do svoje teritorije.
Ipak, ovo zasad deluje kao najmanje izvesna opcija, obzirom da je ruska vojska nedavno doživela veliki poraz u Harkovu.
Napadi na ovaj grad traju gotovo od početka rata 24. februara, a u maju su ruske snage bile blizu osvajanja Harkova.
Međutim, Ukrajinci su uspeli da potisnu neprijateljske vojnike i ponovo preuzmu potpunu kontrolu nad gradom. Iz tog razloga, malo je verovatno da će Putin ponovo izdati naređenje za zauzimanje grada kog će Ukrajina braniti po svaku cenu.
BONUS VIDEO Svi pokušaji atentata na Vladimira Putina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar