Srpski fotoreporter u srcu migrantske krize

Hiljade migranata nalazi se u kampu na graničnom prelazu koji spaja Tursku i grčki Kastanjes. Atmosfera je, kaže Đurica, uobičajena za izbegličke kampove – svi se nadaju da će Evropa otvoriti svoje granice. Ipak, najveći problem u kampu je nedostatak hrane i vode.

„Turske vlasti im svakodnevno dostavljaju hranu ali redovi koje migranti i izbeglice čekaju su dugački stotinama metara i čeka se satima”, ispričao je za Nova.rs Đurica i dodao da je čitava grčko-turska granica vojna zona u koju je ulaz zabranjen, ali je migrantima dopušteno da borave oko graničnog prelaza.

Nadomak kampa u Pazarkule graničnom prelazu se nalazi romsko selo Karaagac.

“Lokalni Romi, za 5 turskih lira po osobi, prevoze migrante zaprežnim kolima do prodavnice gde kupuju namirnice. Isti Romi su otvorili i neku vrstu pijace gde migrantima po znatno većim cenama prodaju polovnu odeću, jorgane, čaj i kafu pa čak i kofte i šiš na roštilju. Velika plastična mušema kojom se migranti štite od kiše košta oko 50 turskih lira.”

Među izbeglicama ima čitavih porodica koje pokušavaju da uđu u Evropu i one sa sobom nose sve što mogu; porodice sa decom generalno su baš zato sporije, mada se uspešnije drže po strani kako bi prošle neprimećene, uz što manje problema.

Oni koji su put Evrope krenuli sami, kaže Đurica, nose uglavnom samo male rančeve sa sobom i često se kreću u grupama. Svako od njih ima svoju priču.

„Upoznao sam jednog mladića koji izgleda kao dečak, nema više od 20 godina, iz Libana. Njegovi roditelji su se razveli pre mnogo godina i otac mu godinama nije dopuštao da bude u kontaktu sa majkom. Sada želi da pređe granicu kako bi je pronašao u Atini“, ispričao je Đurica.

Dok se tenzije na grčko-turskoj granici pojačavaju, svet obilaze snimci i fotografije nehumanog tretiranja izbeglica. Pre samo nekoliko dana na društvenim mrežama objavljen je snimak ubistva migranta za koje je Turska optužila Grčku, a Atina potom demantovala ove navode.

„Koliko ja znam, migranti se nisu sukobili sa turskom, već sa grčkom policijom – preko ograde se bacaju kamenice, suzavac i vodeni topovi“, dodao je Đurica.

Migrantsku krizu na grčko-turskoj granici inicirao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je odlučio da otvori tursku granicu i propusti milione migranata na putu ka Evropi.

Grčka je u nekoliko navrata saopštila da se suočava sa ozbiljnom pretnjom po nacionalnu bezbednost, a da stvar dodatno komplikuje činjenica da Turska ohrabruje takvo kretanje migranata.

Strani mediji su odluku turskog predsednika da propusti migrante nazivali „Erdoganovom osvetom“; Evropa se pouzdala u Tursku da će čuvati evropsku kapiju pošto je sporazum sa Briselom potpisan 2016. godine predviđao da Turska zaustavi polazak migranata u Evropu u zamenu za pomoć od šest milijardi evra.

Erdogan je geostrateški položaj Turske, ipak, iskoristio da uceni Evropu, pošto mu je to već jednom pošlo za rukom – 2015. pred izbore u Nemačkoj, kada mu je Angela Merkel naposletku i dala novac i javnu podršku. U jeku aktuelne krize, pre samo nekoliko dana, jasno je rekao da se migrantska kriza rešava evropskom podrškom Turskoj u Siriji. U sve je umešan i Fronteks, Agencija za zaštitu spoljnih granica EU; snage evropske agencije sarađuju sa pograničnim patrolama u pokušaju da odbiju izbeglice sa granice Evrope. Prema tajnom izveštaju Fronteksa do kojeg su nedavno došli mediji, iz Turske se očekuju masovne migracije, a situacija je, kako se navodi, toliko izmakla kontroli da se predviđa da izbeglice neće zaustaviti ni intervencija turskih vlasti ako odluče da ponovno zatvore granicu prema Grčkoj.

Fronteks je, sa druge strane, u više navrata optuživan da ne samo da je okretao glavu od nezakonitih ponašanja graničnih službi prema izbeglicama – izveštaji Fronteksa, prema navodima Report Minhen, dokumentuju između ostalog zlostavljanje izbeglica, hajku sa psima i napade biber sprejem na granicama EU – već je i sama agencija kršila ljudska prava migranata prilikom prisilnih deportacija.

U dokumentima u koje su mediji imali uvid navedeni su primeri deportacije avionima maloletnika bez pratnje roditelja, kao i slučajevi u kojima su izbeglicama tokom deportacije davali lekovi za smirenje. Interni izveštaji u kojima se opisuju „prekomerna upotreba sile“ i „zlostavljanje izbeglica“ uglavnom nose oznaku „slučaj zatvoren“.

Koalicija zemalja Evropske unije ponudila je u međuvremenu da prihvati 1.500 dece-migranata koja se nalaze u izbeglištvu bez pratnje u kampovima na grčkim ostrvima.