Srbija nije ni blizu: Ko je stvarno ekonomski lider Balkana

Posmatrajući podatke o ekonomskom napretku zemalja regiona, pre svega Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, možemo zaključiti da je Slovenija ponovo svojevrsni lider Zapadnog Balkana, sa prosečnom platom od 1.210 evra, dok se na drugoj poziciji nalazi još jedna članica EU - Hrvatska, sa prosečnom platom od 947 evra, dok je Srbija na trećoj poziciji sa prosečnom platom od 562 evra u 2021. godini."Ako se poredimo sa zemljama Zapadnog Balkana poput BiH, Crne Gore i Severne Makedonije, Srbija nije loša. Ako se, pak, poredimo sa malkice razvijenijim zemljama poput Slovenije, Hrvatske i Rumunije, vidimo da Srbija uopšte nije u tako dobroj situaciji kao što vlast to pokušava da predstavi. Takvi uspesi im služe da traže podršku na predstojećim izborima, mislim da je to jasno svima", ocenjuje za "Novu" Mihajlo Gajić, iz "Libeka".

Ne postaje se milioner za godinu dana

Međutim, plata nije jedini parametar po kome se može pratiti ekonomski napredak jedne države, a rast bruto društvenog proizvoda (BDP) pokazuje da je skok u godini za nama zabeležila Crna Gora, čiji BDP je ostvario rast od 10,8 odsto, u poređenju sa ostalim zemljama. Gajić smatra da ta činjenica ne treba da čudi, obzirom na razvoj turističkog sektora u primorskim zemljama."Krizna 2020. godina najviše je pogodila Hrvatsku i Crnu Goru, gde veliki turistički sektor zavisi od stranih turista, a zbog restrikcija su sezone propale, BDP je katastrofalno pao. Kada gledamo statističku osnovu kako se te privrede vraćaju na normalan nivo poslovanja i života, one će imati dvocifrenu stopu rasta. Srbija je imala relativno pristojnu godinu i malu stopu pada 2020. godine, i stope rasta su nešto niže", objašnjava ekonomista.Da bi se stvarni i osetni napredak ostvario, potrebne su godine, čak i decenije stabilnog rasta i razvoja.

"Nećete iz jedne godine da postanete mlioner, već morate dugi niz godina strpljivo da gradite posao i ulažete zaradu u širenje, a isto je sa državnim privredama. Jedna godina rasta ne može da vam zameni decenije loših performansi, nama su to bile devedesete koje su uništile privredu. Nama treba 10 ili više godina sa visokim stopama rasta da bi se nešto osetilo u novčanicima", kaže Gajić.Srbija je u prethodnoj godini zabeležila rast BDP-a od 7,5 odsto, što se, prema rečima programskog direktora "Libeka", ne može smatrati spektakularnim rezultatom."Kada gledamo 2021. godinu, rast BDP- a od 7,5 posto nije preterano dobar rezultat. Imali smo nisku osnovicu, velike programe pomoći privredi, potrošili četiri odsto BDP-a za pomoć privredi i građanima, veliko povećanje u izgradnji infrastrukture, što je dobro, ali se ne vidi u statistici BDP-a. Srbija se nalazi na stopi rasta 3,5-4 posto, slično kao 2018. ili 2019. godine, tako da o 2021. ne možemo pričati kao o spektakularnoj godini na ekonomskom nivou".

Ljudi ne žele da žive u Srbiji

Jedan od faktora koji se sve češće pominje kao problematičan jeste broj stanovnika zemalja Zapadnog Balkana koji gotovo svakodnevno odlaze, i odlučuju da bolji život potraže u zemljama Centralne Evrope. U prethodnih šest godina, Srbiju je napustilo 240.000 ljudi, Hrvatsku 222.145, a Bosnu i Hercegovinu oko 200.000 stanovnika. Ostale zemlje imaju nešto mani broj iseljenika, proporcionalno manjem broju stanovnika."Stopa migracija bila bi veća da imamo otvorene granice i sigurno je veća od zvaninih podataka jer oni nisu redovni i ne uključuju stanovnike Kosova. Veliki broj ljudi radi na crno i ne ulaze u statistiku. Stoga problem deluje manji nego što zapravo jeste, a pokazuje da u Srbiji ne možete da zaradite dovoljno kao u inostranstvu. Stopa nezaposlenosti više nije toliko visoka da možemo da kažemo da ljudi odlaze jer ne mogu da pronađu posao. Ceo sistem u kome funkcionišemo, vrtići, državne usluge, kvalitet škole, zdravstveni sistem, sve to utiče na odluku ljudi da napuste svoju zemlju, a vide društvenu i političku situaciju. Nije sigurno da će ljudi ostati ovde da žive, iako mogu da nađu posao", ocenio je Gajić za naš portal.

U konačnici, statistika pokazuje da Slovenija i Hrvatska imaju najviše prosečne plate i penzije, i relativno stabilan rast BDP-a i stopu nezaposlenosti. Srbija i Crna Gora nalaze se na zlatnoj sredini, sa prosečnim platama od 562 i 530 evra, a penzijama od 249 i 293 evra.

BiH u dugoročnom problemu

Podatak koji Srbiju pozicionira na dno tabele je činjenica da je za kupovinu stana od 60 m2 po prosečnoj ceni u Srbiji potrebno 13,3 godina rada (pod uslovom da se ne potroši ni dinar od prosečne plate), što je za 33 odsto više od prosečnog broja godina potrebnih u zemljama regiona. Broj godina u BiH je devet, Hrvatskoj je 9,5, Severnoj Makedoniji 9,9, Crnoj Gori 11, dok u Sloveniji iznosi manje od šest godina.Kada posmatramo celokupne podatke, lošije se kotiraju Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, gde prosečne plate iznose 501 i 454 evra, dok su prosečne prenzije 215 i 255 evra. Ove dve zemlje zabeležile su sličan rast BDP-a u 2021. godini - BiH četiri, a Severna Makedonija 4,6 odsto. Gajić ocenjuje da je ipak Bosna i Hercegovina trenutno u najtežoj situaciji."Mislim da politički način rešavanja problema u BiH dovodi do toga da se ti problemi neće zapravo rešiti, već da će i u narednim godinama pretiti stabilnosti koja je neophodna za strane i domaće investicije. Mislim da će na duži rok BiH najgore proći i za otprilike 10 godina ćemo videti da pola regiona živi u Centralnoj Evropi", zaključuje Gajić za Novu.BONUS VIDEO Biljana Stepanović o zlatnom dobu, novoj turi državne pomoći i novogodišnjoj ekonomskoj realnosti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=biljanastepanoviozlatnomdobunovojturidravnepomoiinovogodinjojekonomskojrealnosti-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2918769"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram