Srbija među najkorumpiranijim zemljama u Evropi: Situacija je iz godine u godinu sve gora, podaci su poražavajući

CPI rangira 180 zemalja i teritorija prema nivou korupcije u javnom sektoru na skali od 0 (veoma korumpirano) do 100 (veoma čisto). Iako su 32 zemlje značajno smanjile nivo korupcije od 2012. godine, još mnogo toga treba da se uradi – 148 zemalja stagnira ili beleži pogoršanje u istom periodu. Globalni prosek od 43 poena ostaje nepromenjen godinama, dok preko dve trećine zemalja ima skor niži od 50. Milijarde ljudi žive u državama gde korupcija uništava živote i potkopava ljudska prava.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Srbija je na ovoj listi na 105. mestu od ukupno 180 rangiranih zemalja.

Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. godinu, Srbija je ostvarila rezultat od 35 poena na skali od 0 (najveća korupcija) do 100 (najmanja korupcija). Ova stopa korupcije svrstava Srbiju među zemlje s ozbiljnim problemima u javnom sektoru.

U Evropi, samo nekoliko zemalja ima niže rezultate: Bosna i Hercegovina (32), Rusija (22), Belorusija (33), Turska (34) i Azerbejdžan (22).

U poređenju sa susedima, Srbija je iza Hrvatske (47), Crne Gore (46), Severne Makedonije (40) i Slovenije, koja beleži značajno bolji rezultat od 60 poena. Ovi podaci jasno ukazuju na to da Srbija zaostaje za većinom regiona kada je u pitanju borba protiv korupcije.

Što se tiče situacije u odnosu na ranije godine, situacija u našoj zemlji se pogoršala. Tako je Srbija prošle godine imala stopu 36, dok je 2020. godine imala stopu 38.

Klimatska kriza, neprimeren uticaj i "prljav" novac

Korupcija je usko povezana sa jednim od najvećih izazova čovečanstva – klimatskim promenama.

Ogroman broj ljudi širom sveta trpi teške posledice globalnog zagrevanja, dok se sredstva namenjena za smanjenje emisija i zaštitu ugroženih populacija kradu ili zloupotrebljavaju. Istovremeno, korupcija u vidu neprimerenog uticaja koči politike koje imaju za cilj rešavanje klimatske krize i nanosi štetu životnoj sredini.

Zaštita klimatskih aktivnosti usmerenih na ublažavanje i prilagođavanje od korupcije čini ove vitalne akcije efikasnijima, donoseći korist najugroženijima.

Mnoge države s visokim CPI skorom imaju resurse i moć da podrže antikorupcijske klimatske akcije širom sveta, ali često umesto toga služe interesima kompanija iz industrije fosilnih goriva. Neke od ovih zemalja takođe su dom finansijskih centara koji privlače nelegalna sredstva proizašla iz korupcije, uništavanja životne sredine i drugih kriminalnih aktivnosti. Iako CPI ne meri ovaj aspekt, "prljav novac" predstavlja ozbiljan problem čija šteta daleko premašuje granice ovih država.

Šta se dešava u svetu?

Dok postoje inspirativni pomaci, svaka regija na svetu suočava se sa ozbiljnim problemima. Ove godine, tri regiona su zabeležila pad u nivou korupcije, dok je samo jedan region ostvario poboljšanje.

Bliski Istok i Severna Afrika beleže blagi rast prosečnog skora. Međutim, ovo je prvo povećanje u poslednjih deset godina i iznosi samo jedan poen (na 39 od 100). Da bi postigao značajan napredak, region mora rešiti velike probleme poput sukoba i autoritarizma.

U Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, ovi izazovi se kombinuju sa slabim pravosudnim sistemima, što ovaj region svrstava na drugo mesto po najnižem prosečnom skoru na svetu.

Podsaharska Afrika ima najniži skor globalno. Teški izazovi poput klimatskih promena i sukoba često ometaju napredak u ovom regionu. Ipak, nekoliko zemalja pokazuje značajna poboljšanja i pruža nadu.

Najviši skor beleži Zapadna Evropa i Evropska unija, ali njihov ukupni skor opada već drugu godinu zaredom. Mnogi lideri stavljaju interese poslovnog sektora ispred javnog dobra, dok su zakoni često loše sprovedeni.

S druge strane Atlantika, Amerike moraju hitno rešiti problem nekažnjivosti, zaštititi građanski prostor i ograničiti uticaj organizovanog kriminala i elita na politiku.

U regionu Azije i Pacifika, iako postoje zemlje koje napreduju, prosečan skor pada zbog začaranog kruga korupcije i posledica klimatskih promena.