U zajedničkoj istrazi evropskih medija otkriveno je da je Danska učestvovala u špijunskom skandalu Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA). Da SAD špijunira svoje saveznike javnost je saznala 2013., ali su novinari tek sada dobili pristup izveštajima u kojima se detaljno vidi da je vojna obaveštajna služba Danske (FE) pružala podršku NSA u špijuniranju evropskih lidera, između ostalog i nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Frank-Valter Štajnmajera.
Pročitajte još:
Izveštaj medija je pokazao da je sused i bliski saveznik sarađivao u američkim špijunskim operacijama koje su za cilj imale kancelarku i predsednika. Tadašnji kandidat za kancelara Socijaldemokrata (SPD), Per Štajnbrik, takođe je bio meta.
Izvori iz tajne službe prosledili su informacije timu novinara: javnih servisa Danske DR, Švedske SVT, Norveške NRK i Nemačke NDR i WDR, kao i novinarima francuskog Lemonda i nemačkog Zidojče cajtunga.
Koja je bila uloga Danske?
Danska vlada je najkasnije 2015. znala za umešanost svoje tajne službe u skandal sa NSA.
Ona je još u tajnom Dunhamerovom izveštaju počela da skuplja informacije o saradnji danske FE sa NSA između 2012. i 2014. godine, nakon otkrića bivšeg službenika NSA i zviždača Edvarda Snoudena.
Podaci koje su prikupili jasno su pokazali da je FE pomogao NSA da špijunira vodeće političare u Švedskoj, Norveškoj, Holandiji i Francuskoj, kao i Nemačkoj.
Danska obaveštajna služba takođe je pomogla američkoj agenciji da špijunira danska ministarstva spoljnih poslova i finansija, kao i danskog proizvođača oružja.
FE je takođe sarađivao sa NSA na špijunskim operacijama protiv same vlade SAD.
Otkrivši tačno dokle je išla saradnja između obaveštajnih službi dve zemlje, danska vlada primorala je celo rukovodstvo FE da podnese ostavku 2020. godine.
Kako su se upleli?
Danski stručnjak za operacije tajnih službi Tomas Vegener Fris veruje da je FE morao da bira između svojih globalnih partnera.
Doneli su jasnu odluku da rade sa Amerikancima i protiv svojih evropskih partnera“, rekao je on.
Kako su reagovali Štajnbrik i Angela?
Kada je saznao za špijunske operacije protiv njega, Štajnbrik je razgovarao sa nemačkim članovima istraživačkog tima.
Ni Merkel ni Štajnmajer nisu „ništa znali“ o špijunskim operacijama koje su izvodili vodeći danski vladini zvaničnici. Portparol je rekao da je kancelarka obaveštena o ovim otkrićima medija.
„Politički to smatram skandalom“, rekao je tada.
„Činjenica da su danske vlasti špijunirale svoje partnere pokazala je „da rade na svoju ruku“, dodao je Štajnbrik.
Nemački mediji o tome pisali još 2014.
Informacija o prisluškivanju nemačke kancelarke dospeli su u javnost u oktobru 2014. godine. Te su nemačke vlasti odmah pozvale američkog ambasadora na razgovor, što je podgrejalo glasine da je ova priča istinita, piše BBC.
Merkel je tada tražila objašnjenje i upozorila da bi poverenje između saveznika narušeno. O tome je razgovarala telefonom sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Država Barakom Obamom. Uverio ju je da se njeni pozivi trenutno ne prate i da se to neće događati u budućnosti. Ipak,Bela kuća nije poricala da je prethodnih godina prisluškivala njen telefon.
Duga istorija prisluškivanja, nacističkih i komunističkih uticalo je na to da su Nemci vrlo osetljivi po pitanju privatnosti. I sama Merkelova odrasla je u Istočnoj Nemačkoj, u kojoj je Štazi špijunirao milione građana.
Tada je izašlo na videlo i da je NSA nadgledala telefone 35 svetskih lidera, nakon što im je anonimni zvaničnik dao brojeve.
Ubrzo je otkriveno je da iza ovih prisluškivanja stoji bivši analitičar CIA-e Edvard Snovden, koji je prvi je 2013. godine objavio informaciju da je NSA pratila razgovore Angele Merkel.
Optužen je za krađu vladine imovine, neovlašćeni pristup podacima nacionalne odbrane i namerno saopštavanje poverljivih obaveštajnih podataka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar