U čemu je tajna uspeha Španije: Od najteže pogođene zemlje do motora rasta EU

Makroekonomski pokazatelji danas ukazuju na odlučan oporavak i dinamičan ekonomski rast. BDP Španije porastao je za 3,2% u 2024. godini, znatno brže od jedva 1% rasta u Francuskoj i Italiji, dok je nemačka privreda čak zabeležila blag pad. Time je Španija bila najbrže rastuća velika ekonomija razvijenog sveta u 2024, a ostvarila je i oko polovine ukupnog privrednog rasta Evrozone iako čini tek jednu desetinu njenog BDP-a. Ovaj trend se nastavio i u 2025, te prognoze pokazuju da će Španija ponovo nadmašiti većinu EU sa oko 2,7% rasta, naspram recimo nemačkih 0,2%.

Oporavak tržišta rada

Takođe, mediteranska ekonomija beleži značajan oporavak tržišta rada i spoljnotrgovinski uspeh. Stopa nezaposlenosti, iako i dalje među najvišima u EU, pala je sa rekordnih nivoa tokom prošle decenije na oko 11% krajem 2024, najniže za Španiju od globalne krize. Otvorene su stotine hiljada novih radnih mesta, a investicije i izvoz snažno rastu.

Posle dugog perioda deficita tekućeg računa pre 2010, Španija sada beleži suficit, a poslednjih godina ostvaren je rekordni spoljnotrgovinski suficit od oko 4% BDP-a zahvaljujući rastu konkurentnog izvoza i oporavku turizma. U 2023. zemlju je posetilo rekordnih 84 miliona stranih turista, ali prihodi od modernih usluga nedavno su prvi put prestigli zaradu od turizma, te izvoz finansijskih, IT i profesionalnih usluga premašio je 100 milijardi evra te godine.

Diversifikacija ekonomije

Malo je poznato i da je Španija jedan od deset najvećih izvoznika automobila na svetu i u prethodnim godinama popela se na čak drugo mesto unutar EU, odmah posle Nemačke. To sve svedoči o diversifikaciji španske ekonomije i jačanju konkurentnosti njenih kompanija u odnosu na period pre finansijske krize. 

Ključ uspeha španskog oporavka leži u sprovedenim strukturnim reformama tokom protekle decenije. Pre svega, reforme tržišta rada odigrale su centralnu ulogu. Španija je 2012. i 2021. izmenila radno zakonodavstvo kako bi podstakla zapošljavanje i smanjila hroničnu segmentaciju tržišta rada. Reforma iz 2021. koja je olakšala stalno zapošljavanje dovela je do rekordnog porasta zaposlenosti, te je otvoreno više novih radnih mesta nego u Francuskoj i Nemačkoj zajedno tokom prošle godine. Udeo privremenih ugovora, decenijama hroničan problem španske privrede, naglo je opao i približio se proseku EU.

Povećanje minimalne zarade

Istovremeno, minimalna zarada je znatno povećana, odnosno za ukupno 61% od 2018, što je podiglo primanja najniže plaćenih radnika i podstaklo domaću potrošnju. Imigracija je takođe doprinela popunjavanju radne snage, oko dve trećine novozaposlenih od 2019. činili su stranci, što pomaže da se ublaži ubrzano starenje populacije i obezbede doprinosi za penzioni sistem, ali je to i ojačalo populističku desnicu u državi, gde ona pre 10-ak godina skoro da nije postojala.

Sprovedene su i obimne reforme penzionog i poreskog sistema, ključne za dugoročnu stabilnost. Još 2011. odlučeno je da se postepeno podigne starosna granica za penzionisanje sa 65 na 67 godina do 2027. U poslednje vreme uvedeni su i dodatni doprinosi na najviše plate radi jačanja penzionog fonda solidarnosti, što je bio uslov da Španija dobije sredstva iz evropskog fonda oporavka. Istovremeno, zemlja je povećala neke poreze i sprovodila fiskalnu konsolidaciju kako bi smanjila deficit sa dvocifrenih nivoa posle krize na ispod 3% BDP-a u godinama pred pandemiju. Disciplina se isplatila, jer i pred COVID-19 obnovljen je fiskalni prostor, pa je zemlja u krizu 2020. ušla otpornija nego 2010. Bankarski sektor je takođe temeljno saniran.

Banke otpornije

Uz podršku EU, od 2012. do 2014. restrukturirane su posrnule banke, zatvorene ili spojene one najugroženije, a problematični plasmani prebačeni na tzv. „lošu banku“. Do 2014. banke su dokapitalizovane i stabilizovane, čime je uklonjena pretnja kolapsa finansijskog sistema.

Danas su španske banke znatno otpornije i pod strožim nadzorom, što jača poverenje u finansije, a od 2008. nisu bile pogođene ozbiljnijim izazovima.

U poređenju sa drugim članicama EU, španski napredak deluje impresivno. Italija se godinama bori sa stagnacijom i nije sprovela tako duboke reforme, te je njen rast 2024. jedva prešao 1%, a hronično visok javni dug i neefikasna administracija koče razvoj. Iako Rim raspolaže najvećim iznosom evropskog fonda za oporavak, do kraja 2025. uspeo je iskoristiti tek oko polovinu tih sredstava, što ukazuje na slabosti u apsorpciji investicija.

Grčka je pretrpela najdublji pad, te i uz tri međunarodna paketa pomoći izgubila je oko četvrtinu BDP-a. Danas njena privreda raste oko 2–3% godišnje i tek dostiže nivo iz 2009, dok nezaposlenost ostaje preko 10%, druga najviša u EU posle Španije. Francuska, koja nije imala dužničku krizu, suočava se sa sporijim rastom i politički teškim reformama.

Tek 2023. je, uz masovne proteste, podigla starosnu granicu za penziju sa 62 na 64 godine, dok je Španija takav korak preduzela ranije i odlučnije. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj niža je od španske, ali Francuska ne beleži španski tempo rasta zaposlenosti niti izvoza, a javne finansije su joj sve ugroženije zbog neodržive potrošnje.

Investicije

Ukupno gledano, može se ustanoviti da većinski najnoviji pokazatelji potvrđuju vitalnost španske privrede. I u 2024. i u 2025. Španija ostvaruje natprosečan rast i prednjači među većim ekonomijama EU, dok mnoge druge beleže stagnaciju. Oporavak prati snažna domaća tražnja i investicije, potpomognute evropskim fondom za oporavak.

Španija je već investirala desetine milijardi evra u zelenu tranziciju i digitalne projekte, što će dugoročno povećati produktivnost. Pored turizma, zemlja privlači velike strane investicije i gradi nove industrijske kapacitete, od obnovljive energije do električnih vozila, čime širi bazu izvoza.

Zahvaljujući ulaganju u obnovljive izvore, više od polovine električne energije danas dobija iz vetra i sunca, što je smanjilo troškove i povećalo konkurentnost industrije.

Naravno, pojedini izazovi ostaju: nezaposlenost je i dalje dvocifrena, a cene stanova su znatno porasle usled velike tražnje u gradovima i turističkim žarištima. Ipak, španski model uravnoteženog i održivog rasta, zasnovan na kombinaciji konkurentnosti, fiskalne odgovornosti i socijalne uključenosti, pokazao se uspešnim u poređenju sa drugim pogođenim ekonomijama.

Od zemlje koja je pre petnaest godina bila sinonim za krizu Evrozone, Španija se transformisala u pokretača rasta EU, čime je pokazala kako odlučne reforme i investicije mogu da vrate ekonomiju na put prosperiteta.