Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit stigao je u posetu Beogradu tokom koje se sastao sa srpskim zvaničnicima. On je u intervjuu za Euronews Srbija rekao da postoji velika odgovornost Srbije za ceo region. Upitan da li bi isključio upotrebu bonskih ovlašćenja u slučaju smene MIlorada Dodika, Šmit je rekao da ne treba isključivati ništa, ali da je namera da se vode konstruktivni razgovori sa onima koji predstavljaju svoj narod.
Šmit je komentarisao i svoje nedavno obraćanje pred Komitetom za spoljne poslove britanskog parlamenta, i izjavu da bi ponekad voleo da bi ponekad voleo da bude više kao Pedi Ešdaun. Govorio je i o tome kako vidi smer u kojem ide Bosna i Hercegovina.
Šmit je rekao da je nakon susreta sa Anom Brnabić i s Vladimirom Orlićem, za poziciju Srbije prema Bosni i Hercegovini u ovom trenutku smatra da postoji veliko interesovanje u pogledu razvoja, sa novim Savetom ministara, sa novim Predsedništvom i da oseća da postoji velika posvećenost u nastavku toga da Zapadni Balkan bude pozitivan u pristupu Evropskoj uniji.
„Mislim da status kandidata za Evropsku uniju jeste korak napred, ali da je neophodna podrška ne samo iz BiH, nego i od suseda. Čini mi se da postoji razumevanje da Srbija ima, s jedne strane, priliku i zajedničku mogućnost za razvoj, a s druge strane tu je velika odgovornost Srbije za ceo region.“, kazao je Šmit.
Komenetarišući izlaganje pred Komitetom za spoljne poslove britanskog parlamenta koje je izazvalo oštre reakcije u Banjaluci, rekao je da su ponekad u Banjaluci stvari su pomalo uzavrele.
„Rekao bih da smo imali veoma pragmatičan pristup i razgovor oko toga šta treba biti urađeno i kako treba da se nastavi dalje“. kazao je.
Upitan da prokomentariše finansijsko uslovljavanje entiteta Republika Srpska koje je pominjao, Šmit je rekao:
„Znate da je Evropska unija do sada već blokirala 600 miliona evra za Republiku Srpsku. Druge zemlje, poput Nemačke 120 miliona evra. I ovde nije reč o uskraćivanju novca za investicije u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini. Ovo je način da se zahteva poštovanje pravila. I da primetim, ako se stvari poprave u smislu evropskih integracija, neće biti potrebe da se govori o ovakvim stvarima“.
Na pitanje kako odgovara na primedbe iz Banjaluke, na primer, Jelene Trivić koja kaže da će to učiniti građane tog entiteta siromašnijim, a već žive teško i tna tvrdi da te sankcije i finansijska ograničenja neće naškoditi vođstvu Republike Srpske, Šmit je rekao da mislim da je Jelena Trivić pogodila poentu.
„Treba praviti razliku u tome ko dobija novac, tako da namera mora da bude u Bosni i Hercegovini, u bilo kom delu, da ljudi imaju mogućnost i da rade na sopstvenom životnom standardu s novcem koji mogu da zarade, a ne da novac ide onima koji samo uzimaju. Tako da sam negde saglasan sa gospođom Trivić“.
Upitan kako komentariše što su mediji u Bosni i Hercegovini citirali njegovu izjavu da bi voleo da je više kao Pedi Ešdaun, te da je rekao da upotreba „bonskih ovlašćenja“ nije isključena. Šmit je rekao da je u regionu shvaćeno da njegov pristup poboljšanju Bosne i Hercegovine nije kao onaj Pedija Ešdauna, jer je to bilo pre dvadeset godina i vremena se menjaju.
„Rekao sam da danas ne želim da budem Pedi Ešdaun sa štapom i šargarepom, ali ne mogu da isključim, i to sam dokazao, da u slučaju potrebe, kao krajnja mera, može da se donese odluka u okvirima „bonskih ovlašćenja“ i Dejtonskog sporazuma. Radije bih radio stvari na konstruktivan način i zato ne bih, zaista, odgovarao na svaku glasnu izjavu bilo gde u regionu. Pozivam da sednemo i razmislimo šta može da se uradi za dobrobit ljudi. Mislim da ima dosta ideja“.
Na pitanje da li razmatra smenu Milorada Dodika, Šmit je rekao:
„Naučio sam da postoji izreka koja kaže da čovek ne treba da isključuje ništa, ali moramo da dodamo da je namera da imamo konstruktivne razgovore sa onima koji predstavljaju svoj narod i to je najvažnija pozicija. Druge stvari u ovom trenutku nisu na vidiku“.
Upitan da li bi razmotrio posledice koje bi mogle da nastanu u slučaju bilo kakve upotrebe „bonskih ovlašćenja“, Šmit je rekao:
„Rekao bih da treba da uradimo sve, a sada imamo status kandidata za Evropsku uniju. To nas je dovelo do konstruktivnije saradnje. Moram da vidim da su vlasti Republike Srpske ponovo u državnim institucijama. Prošle godine nije bilo doprinosa razvoju zemlje, sada imamo novu vladu, uključujući i predstavnike SNSD-a, Predsedništvo funkcioniše, imamo novu vladu i hajde da ih pustimo da rade i pokažu šta mogu da urade, tako da mislim da neka pitanja ostaju teoretska.
Šmit je rekao da je sa svoje strane radio da doprinese funkcionalnosti BiH, te da danas možemo donekle biti sigurni da stvari idu u pravom smeru.
„Nisu svi problemi rešeni, mnogo ih je ostalo, ali prvi koraci su načinjeni i to je dobra vest“, kazao je Šmit.
***
BONUS VIDEO: Šmit o izmenama izbornog zakon u BiH
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar