Pčelarstvo je u Sloveniji način života.

Magazin Tajm piše o „šaptačima pčelama“ iz Slovenije, zemlje u kojoj se jedan od 200 stanovnika bavi pčelarstvom, četiri puta više nego u Evropskoj uniji. Med je sastavni deo velikog broja slovančkih jela i Slovenci „apiterapiju“, odnosno proizvode na bazi meda koriste i za lečenje hroničnih bolesti i povreda. Ni koronavirus nije zaustavio posvećenost Slovenaca pčelama, a vlada je pčelarima čak i dok je trajao karantin dopuštala da obilaze svoje košnice.

„Jednostavno volimo pčele“

O sve manjem broju pčela na planeti i njihovoj važnosti za ekološki sistem govori se sve intenzivnije poslednjih godinu dana, ali u Sloveniji, za razliku od ostatka sveta, pčele cvetaju – Slovenci čak beleže značajan rast u broju kolonija. U trenutku kada klimatske promene prete da istrebe pčele, slovenački pčelari mogu da odu korak dalje od negovanja voljene tradicije i povedu borbu protiv globalne klimatske krize širenjem svojih metoda i progresivne politike.

U Sloveniji je osnovana prva škola za pčelare, a Svetski dan pčela danas se obeležava na rođendan prvog učitelja Antona Janše, pionira moderne apikulture.

Blaž Ambrozić, jedan od pčelara sa kojima je Tajm razgovarao, istakao je da se slovenački pčelari ne bave ovim poslom samo zbog proizvodnje meda koji će prodavati.

„Jednostavno ih volimo“, rekao je, a Peter Kozmus koji se nalazi na čelu saveta za pčelarstvo pri nadležnom ministarstvu, dodao je da su pčele deo slovenačkog identiteta.

Pčelari su u Sloveniji i važan politički faktor. Pre desetak godina, slovenački pčelari počeli su da primećuju da im pčele umiru. Posumnjali su na pesticide i udruženje se odmah obratilo Ministarstvu poljoprivrede Slovenije koje je, čak bez opipljivih dokaza, svejedno reagovali i zavbranilo upotrebu spornog pesticida.

Bilo je na reč i poverenje, ali su pčelari ubrzo po uvođenju zabrane primetili da pčele više ne umiru u istoj meri.

Na slovenački način

Pristup Slovenaca podrazumeva kombinaciju starih, drevnih tradicija i lokalne prakse, a vlada je čak 2002. godine zaštitila jednu vrstu pčele koja se smatra nacionalnom vrstom. Uvoz drugih vrsta je zabranjen kako bi se izbeglo unošenje novih i nepoznatih boljki, a posebno se finansira i program za uzgoj.

Kranjska pčela je danas jedina zaštićena na području EU, a Slovenija promoviše i svoju jedinstvenu maticu „AŽ“, nazvanu po njenom tvorcu, Antonu Žnideršicu.

Slovenački pčelari ističu da je jedna od glavnih razlika u njihovom pristupu pčelarstvu u odnosu na, recimo, Ameriku, ta što se u Sloveniji praktikuje manji broj košnica i kolonija – od nekoliko desetina ili stotina, za raliku od američkih nekoliko hiljada – kako bi o njima moglo da se pravilno i brižljivo vodi računa.

Globalno razmišljanje

Vremenski uslovi su sve nepredvidiviji i čak se životni ciklusi biljnog sveta menjaju i slovenački pčelari rešenja moraju da traže i mimo predanja i učenja svojih predaka; biti pčelar sada znači nešto sasvim drugo i neophodno je razmišljati šire.

Zato su Slovenci odlučili da potraže i međunarodnu podršku, naročito posle uspeha postignutog zabranom pesticida koji je ubijao pčele. Peter Kozmus je sa delegacijom proputovao svet, od SAD do Južne Koreje, kako bi podržao pokretanje svetskog dana posvećenog pčelama uz pomoć Ujedinjenih nacija.

Posle tri godine lobiranja, UN su proglasile 20. maj Svetskim danom pčela, ali to nije dan za slavlje, kaže Kozmus, već za ozbiljno promišljanje i polemisanje o merama koje je neophodno preduzeti kako bi se podigla svest o važnosti pčela za ekološki sistem čitave planete.

„Želimo da iskoristimo ovaj dan da ljudima objasnimo koliko su pčele važne“, ističe Kozmus. „Svako može da učini nešto za njih.“