Na ovom dalekom škotskom ostrvu Božić i Novu godinu slave kad i u Srbiji

Na ovom malom ostrvu, gde živi manje od 40 ljudi, tradicija je deo svakodnevice. „Tako je oduvek bilo“, kaže Robert Smit, 27-godišnji meštanin, koji, poput većine svojih komšija, obavlja više poslova – od rada na trajektu i hidrocentrali do turističkog vođenja i dostavljanja pošte.

Jedinstveni običaji i proslave

Proslave na Fuli nose intiman i porodični karakter. Na Novu godinu, meštani posećuju kuće svojih komšija, dele piće, pevaju i druže se.

„Naša proslava podseća na božićnu tradiciju položajnika – idemo od kuće do kuće, ostajemo malo kod svakoga i uživamo u društvu. Veče obično završimo zajedničkom muzikom i pesmom. To je deo onoga po čemu smo poznati“, objašnjava Robert, koji je tokom godina naučio da svira gitaru, mandolinu i gusle, sve iz ljubavi prema muzici.

Božić na Fuli je sličan proslavama na drugim mestima, sa poklonima i porodičnim okupljanjem. Ipak, nekadašnji običaji, poput lova na ptice koje bi se pripremale za božićni obrok, vremenom su nestali.

Ostrvo koje neguje tradiciju

Fula je jedno od poslednjih mesta gde se još može čuti nornski jezik, zaostavština Vikinga. Iako stanovnici u svakodnevnom životu prate moderni kalendar zbog praktičnih razloga, poput rasporeda trajekta i avionskih letova, njihova posvećenost očuvanju tradicionalnih praznika ostaje nepromenjena.

„Naša Nova godina nije Hogmani (tradicionalna škotska novogodišnja proslava), već je sve usmereno na zajedništvo i očuvanje običaja. Važno nam je da sačuvamo ono što su nam ostavili preci“, kaže jedan od stanovnika.

Život na ostrvu

Iako malo i udaljeno, ostrvo ima sve što je potrebno za život. Struju dobijaju iz vetroturbina, hidrocentrala i solarnih panela, dok trajekt i avionska linija povezuju Fulu s ostatkom Šetlanda. Život na ostrvu pruža osećaj nezavisnosti i opuštenosti, piše BBC.

„Odrastanje ovde je jedinstveno iskustvo. Svi pomažu jedni drugima i svi su uključeni u zajednicu“, kaže Smit.

Na dan dočeka, mnogi meštani slede običaj da rade ono što bi želeli da im donese sreću u narednoj godini. „Možda ću uređivati baštu, pecati ili prikupljati drva koje je more donelo na obalu. Naši običaji su skromni, ali puni simbolike“, dodaje Robert.

Dok veći deo sveta slavi Novu godinu 1. januara, Fula ostaje primer kako tradicija može da opstane čak i u modernom vremenu, podsećajući da je zajedništvo ono što praznike čini posebnim.