Si i dalje ne shvata šta Kini fali da bude glavna

Pretvoriti krizu u šansu je svojevrsna paradigma Sijevog vladanja; tako je i hrabrio građane nedavno tokom obilaska provincije na severu, a već je sebi i Komunističkoj partiji osigurao sistem centralizovane vlasti koji se temelji na apsolutnoj kontroli nad ekonomijom i građanima, ne pridajući mnogo važnosti vrednostima demokratskog sveta.Kina je užasno teško pogođena epidemijom koja je iz ove zemlje i krenula, ali se već naziru nagoveštaji oporavka, i to u strateški važnom trenutku - SAD, najveći kineski konkurent, još uvek trpe snažne udare epidemije i uprkos Trampovom instiranju na pokretanju ekonomije, male su šanse da će Amerika poskočiti na noge kad predsednik klimne glavom.Kineska ekonomija izgrađena je na proizvodnji, a u aprilu, u jeku pandemije, izvoz je čak rastao zbog medicinske opreme koju je Kina distribuirala čitavom svetu. Tajm piše da ekonomija svakako neće biti onakva kakva je bila pre pandemije jer se krize ponašaju kao centrifugalne sile - snažne i dobro pozicionirane institucije mogu da je prežive, ali će one marginalne ili slabe biti iskidane na komade. Kina, doduše, već preduzima određene mere da spase što se spasti da, premda je nerealno očekivati injekciju keša koju je posle 2008. ubrizgala u državne projekte.

Velika prednost Kine je što je spremna na promene i sposobna da se prilagođava. Šangaj je, recimo, već najavio izgradnju stotinu fabrika do 2025. godine kako bi se sprečio potencijalni rast nezaposlenosti. Sa druge strane, zemlja se pozicionira i kao lider u zelenim tehnologijama - već je podržano ulaganje od 1,4 biliona dolara u tzv. novu infrastrukturu koja podrazumeva nisku emisiju ugljenika i tranziciju sa fosilnih goriva na održive izvore energije.Očekivano i potpuno u svom maniru, Kina koristi i ekonomski haos izazvan pandemijom da na globalnom nivou iskoristi prilike za nove poslove i investicije. Amerikanci se žale da Peking eksploatiše ekonomsku ranjivost Sjedinjenih Država da se zapljune tamo gde su SAD tradicionalno dominantne i neki stručnjaci imaju pravo kada kineski stil poslovanja i investiranja opisuju kao - predatorski.Pandemija će nesumnjivo naškoditi proizvodnji i ukoliko na strano tržište ne plasira proizvode i za njih nema kupce - to je druga strana kineske korona-medalje - Kina će biti u problemu, ali bi za duboku recesiju bilo neophodno da se veze sa SAD potpuno raskinu.Cena takve ekonomske polarizacije možda bi bila previsoka s obzirom na međusobnu povezanost i isprepletanost dveju ekonomija: Kina proizvodi - i to je samo jedan od primera - 97 odsto američkih antibiotika. Epl je najvrednija američka kompanija, a ogroman deo proizvodnje izmestila je u Kinu.

U prvim danima pandemije, Kina je agresivno pokušavala da se repozicionira kao provajder preko potrebne pomoći i ekspertize, umesto da bude obeležena kao izvbor smrtonosne zaraze; slala je timove lekara i avione pune opreme Italiji, Iranu i Iraku, a na kraju je ispala i čitava zavrzlama kada je odlučila da uskoči upomoć i Americi.Ipak, koliko god prepredeni bili predsednik Si i njegov režim, čitavom svetu brzo je postalo jasno o čemu se radi - pokušaju da se zauzme mesto koje su Sjedinjene Države privremeno ostavile praznim, mesto supersile i globalnog lidera. Politički analitičari i stručnjaci takođe neprestano upozoravaju da se Kina prvenstveno i isključivo bavi svojim interesima i da je ne zanimaju preterano globalne vrednosti.Ono što kineskim liderima često izmiče naročito u vezi sa Amerikom čije mesto Kina nastoji da zauzme je da američki uticaj više potiče od kulture koledža, Holivuda i NBA lige nego bilo kakvog ekonomskog plana. Sa druge strane, glavna odlika Sijevog "kineskog sna" je nemogućnost da se kultiviše ona vrsta meke moći koja druge zemlje čini prisutnijim na svetskoj sceni. Južna Koreja ima K-pop, Velika Britanija Premijer ligu, a Kina - parališuću kontrolu.Prošle godine su cenzori blurovali izbušene uši momaka koji su pop zvezde sa obrazloženjem da njihova "ženstvenost" kvari kineske dečake. Kineska verzija kultne serije "Downtown Abbey" koja je srušila rekorde gledanosti uklonjena je sa programa državne televizije jer "negativno utiče na društvo".

Sijevi umetnici moraju da budu apsurdno pasivni ili fanatične patriote i u takvim uslovima jednostavno nema dovoljno kreativnog prostora da se izgradi valuta kulture koja je za postizanje globalnog uticaja jednako važna kao i svi milioni dolara i jena.Sa druge strane, iako SZO i dalje ostaje pri stavu da je strategija Kine protiv koronavirusa "možda najambiciozniji i najagresivniji napor za suzbijanje zaraze u istoriji", i najnoviji cilj Pekinga da testira čitavu populaciju Vuhana za samo deset dana izazvao je sumnje.Ovakav ambiciozni zadatak, barem u teoriji, znači da bi Vuhan trebalo da testira najmanje milion stanovnika dnevno - što je ogroman skok u odnosu na trenutni dnevni kapacitet od 40.000 do 60.000 uzoraka. Optimisti tvrde da ukoliko su kineske vlasti ozbiljne povodom ovog cilja, moguće je to postići teoretski. Ipak, oni više kritički nastrojeni prema Kini upozoravaju da testiranje čitave populacije Vuhana nosi sa sobom „visoku cenu".I to verovatno i jeste tako. Način na koji su pokrenuli karantin, drakonske mere izolacije, sve to ima svoju cenu, a ako Kina želi da prevaziđe krizu i zaista iz pandemije izađe jača, možda će morati da razmotri i druge načine da demonstrira svoju moć i disciplinuje građane. Otkada je pandemija izbila, Kina je tek polovično uspevala da ućutka one koji su upozoravali na virus, na zataškavanja i na maltretman koji kineski građani trpe i ako je predsednik Si spreman da mesto globalnog lidera plati životima i pravima i slobodama - makar onima koje su dosad preživele - svojih građana, možda na kraju neće imati ni građane ni zemlju kojima će komandovati.