Šest sukoba iz kojih može da izbije Treći svetski rat

Pitanja mogućeg pokretanja Trećeg svetskog rata aktivirana su širom sveta posle pogibije iranskog generala majora Kasema Solejmanija u vazdušnom napadu SAD u januaru. Međutim, pandemija koronavirusa i nemiri zbog policijske brutalnosti koji su se raširili po kontinentima, ponovo je dovelo svetsku populaciju u brigu za mogući novi planetarni rat.S obzirom na zategnute odnose između nekoliko zemalja širom sveta, mogu se izdvojiti najmanje šest žarišta odakle će "ratna epidemija" krenuti do kraja ove godine.

SAD-Iran

Bio je petak 3. januar kada su SAD izvele vazdušni napad bespilotne letelice posle niza orkestriranih napada na koalicione baze u Iraku i napada na američku ambasadu u Bagdadu, a sve je to učinjeno po nalogu pokojnog generala Solejmanija.

Američki predsednik Donald Tramp aminovao je napad na ove ciljeve, tvrdeći da je preduzeta akcija kako bi se svet učini bezbednijim mestom.U zvaničnoj izjavi Pentagon je rekao:"Po nalogu predsednika, američka vojska je preduzela odlučujuće odbrambene akcije kako bi zaštitila američko osoblje u inostranstvu ubivši Kasema Solejmanija."U saopštenju je dodato da je ovaj napad imao za cilj da odvrati buduće iranske planove napada."SAD će nastaviti da preduzimaju sve neophodne mere kako bi zaštitile naš narod i naše interese, gde god da se nalaze širom sveta", zaključeno je iz Pentagona.Iran nije časio časa da reaguje, zaklevši se na oštru osvetu uz obećanje da će "dan pretvoriti u noć". Mnogi visoki zvaničnici Irana su ovo ubistvo nazvali objavom rata.Donald Tramp je onda upozorio da bi SAD mogle da se ponašaju "nesrazmerno" ako Iran cilja bilo koju američku osobu ili metu u znak osvete za ubistvo Solejmanija.

Od tada je Iran "nenamerno" oborio ukrajinski putnički avion u kome je poginulo 176 ljudi.Krajem juna Iran je izdao nalog za hapšenje Trampa, zatraživši podršku Interpola za raspisivanjem crvene poternice, ali je međunarodno policijsko telo odbilo da podrži Iran u ovim namerama.

Iran-Izrael

Tenzije između Irana i Izraela već određeno vreme frustriraju planetu, jer je decenijama na snazi rat slabog intenziteta širom Bliskog Istoka.Iranska država podržava antiizraelske trupe, posebno one u Gazi, Siriji i Libanu, dok Izrael često napada iranske snage u čitavom regionu.Sve u svemu, Izrael se trudio da stvori antiiransku koaliciju na diplomatskom nivou, dok je Iran ulagao u negovanje veza sa vojnim i nedržavnim političkim akterima.

Iako je možda teško tvrditi da će ove dve države krenuti u širi rat, to se ipak može desiti ukoliko Iran bude sve odlučniji u ponovnom pokretanju svog nuklearnog programa.Postoji mogućnost da se Izrael uključi u šire udare koji direktno pogađaju iransku državu. Ovakva vrsta napada mogla bi da ima šire implikacije, jer bi moglo da se pokaže kako predstavlja pretnju globalnim zalihama nafte što bi neminovno moglo da izazove posredovanje više nacija i uključivanje u svetski sukob.

SAD-Turska

Napetosti između SAD i Turske su se pojačale tokom prošle godine, prvobitno kao rezultat toga što je Bela kuća dala dozvolu Turskoj da očisti sirijsku granicu od Kurda koje podržava SAD.Međutim, odmah nakon toga su SAD zapretile Ankari sankcijama, uzrokujući porast tenzija. S druge stran, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sugerisao je da bi eventualna borba Turske sa Amerikom mogla da uključi i nuklearno oružje.

Kao rezultat toga, stanje odnosa SAD i Turske se pogoršalo, što je izazvalo strah od naknadnog uticaja na NATO savez.Erdogan je poznat po tome što je strastven prema svom geopolitičkom planu koji bi mogao da dotera Vašington i Ankaru do ratnog sukoba, uz moguće učešće Rusije, koja bi taj sukob rasplamsala na svetskoj pozornici.

Indija-Pakistan

U poslednjih deset godina odnosi Indije i Pakistana su se konstantno pogoršavali, što je zemlje dovelo do ivice rata oko sporne teritorije Kašmira.Od podele britanske kolonije 1947. i deobe Indije i Pakistana, dve zemlje su bile umešane u brojne ratove i druge sukobe isprepletene dugih i kratkim periodima mira.

Indijski premijer Narendra Modi je prošle godine pokušao je da umanji autonomiju Kašmira, što je izazvalo nemire u Indiji, koji su ukazali na dugotrajne tenzije između Nju Delhija i Islamabada.Iako je malo verovatno da bi dalji nemiri u Indiji i Pakistanu mogli dovesti do Trećeg svetskog rata, teroristički napadi na međunarodnom nivou su vrlo izgledni, a to bi posledično moglo da izvede i katastrofalne implikacije.

SAD-Severna Koreja

Antagonizam u srcu odnosa SAD i Severne Koreje može da rezultira borbenim akcijama.Tenzije između dve zemlje sada su tako visoke kao nikada od 2017. godine, a predstojeći američki izbori mogli bi ih dodatno ugroziti. Čini se da administracija predsednika Trampa izražava nadu da bi sporazum sa Severnom Korejom mogao poboljšati njegove izborne izglede u novembru.

Međutim, Severna Koreja nije nimalo zainteresovana za Trampovu ponudu.Nedavno je država kojom upravlja Kim Džong Un obećala "božićni poklon" za koji su mnogi u SAD brinuli da će biti nuklearna ili balistička raketa. To nije bio slučaj, ali ako bi zemlja sprovela nuklearno testiranje, SAD bi mogle da budu prisiljene na intervenciju.

SAD-Kina

Odnos SAD i Kine posebno je napet poslednjih godina. Trgovinski sporazum dve zemlje navodno smanjuje tenzije, ali njegova primena ostaje pod znakom pitanja.Trenutno su dve najveće svetske ekonomije zaključane u oštroj trgovinskoj borbi. U sporu koji je na snazi već skoro 18 meseci SAD i Kina jedna drugoj nameću tarife za stotine milijardi dolara robe.Predsednik SAD dugo je optuživao Si Đinpinga za nepoštenu trgovinu i krađu intelektualnog vlasništva, dok u Kini postoji percepcija da SAD nastoje da suzbiju njen uspon ka neprikosnovenoj globalnoj ekonomskoj sili.Istovremeno je Kina svesrdno radila na poboljšanju odnosa sa Rusijom.Ako bi situacija između SAD i Kine eskalirala, to bi moglo dovesti do vojne konfrontacije u područjima kao što su Južno ili Istočno kinesko more.

Napetost je na visokom nivou usred pandemije koronavirusa, pošto je Tramp optužio Kinu da je dozvolila širenje infekcije iz laboratorije, tvrdivši da je video dokaze za to.Takođe, SAD planira i da odgovori na kineski Zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, pa će te namere biti otkriven do kraja ove sedmice.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram