0
Rat u Izraelu bukti već 14 dana i kako dani prolaze, čini se da sukob postaje sve krvaviji. Zbog toga postoji opasnost i od prelivanja sukoba na druge teritorije, zbog čega od širenja terorističkih napada strepi i Evropa. Stari kontinent se već ranije našao da udaru ekstremista upravo zbog sukoba na Bliskom istoku. Iz tog razloga, mnoge evropske zemlje već uvode drastične mere, čime je ugrožen i sam Šengen.
Početkom meseca, tačnije u subotu 7. oktobra, teroristička grupa Hamas infiltrirala se u Izrael i započela svoj krvavi pir u kojem je nastradalo više od 1.400 Izraelaca, uglavnom civila i preko 3.000 Palestinaca. Mnogi stranci su poginuli ili ubijeni, uzeti kao taoci ili su nestali. Prema dostupnim podacima, potvrđena je smrt skoro 170 stranih državljana, od kojih su mnogi imali i izraelsko državljanstvo, potvrdile su vlasti njihovih zemalja.
Kao znak odmazde, Izrael je obećao borbu sve do istrebljenja Hamasa, što se sada odražava na nevine civile iz Gaze koji su izloženi konstantnom granatiranju, bez vode i struje.
Imajući u vidu da većina arapskih zemalja sa Bliskog istoka podržava Palestinu i traži od Izraela hitan prekid granatiranja Gaze, kao i da druge militantne organizacije poput Hezbolaha i Islamskog džihada, ali i samog Irana, prete ulaskom u sukob u slučaju da dođe do kopnene invazije na Gazu, svet opravdano strahuje od prelivanja nasilja.
Ta godina ostaće upamćena po terorističkim napadima širom Evrope i najvećoj izbegličkoj krizi na Starom kontinentu nakon Drugog svetskog rata.
Početkom te godine, 7. januara, svet je šokirao teroristički napad na satirični časopis „Šarli Ebdo“ u Parizu. Dva maskirana napadača naoružana automatskim puškama, sačmaricom i ručnim bacačem raketa upali su oko 11 časova u redakciju i počeli da ubijaju prisutne. U napadu je ubijeno najmanje 12 osoba, uključujući dva policajca i glavnog urednika lista Stefana Šarbonijea. Napadi su onda počeli da se šire.
U Kopenhagenu su dvojica naoružanih napadača otvorila vatru tokom debate o slobodi govora i karikaturama proroka Muhameda. Jedna osoba je ubijena.
Krajem juna u terorističkom napadu na dva hotela u popularnom letovalištu Sus u Tunisu najmanje 37 osoba je ubijeno, a 36 ranjeno. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država, a u vazdušnom napadu na severu Iraka uništena je jedna od najvećih fabrika oružja koju kontrolišu pripadnici militantne grupe Islamska država.
U novembru je ponovo došlo do terorističkih napada u Parizu. U seriji napada 13. novembra ubijeno je 130 ljudi, a stotine njih je ranjeno.
I dok bukti sukob na Bliskom istoku, Evropa strahuje od ponavljanja te 2015. godine, jer su pojedine zemlje uveliko pogođene napadima.
Velika tragedija desila se 15. oktobra u Čikagu, kada je 71-godišnji muškarac izboo šestogodišnjeg dečaka i teško ranio njegovu 32-godišnju majku, navodeći da je to učinio zbog njihovog palestinskog porekla kao odgovor na rat između Izraela i Hamasa.
„Obe žrtve ovog brutalnog napada bile su na meti osumnjičenog zbog toga što su muslimani i zbog tekućeg bliskoistočnog sukoba u kojem su učestvovali Hamas i Izraelci“, navedeno je u saopštenju šerifa okruga u kom se desio napad.
Dečak, koji je u bolnici proglašen mrtvim, izboden je 26 puta velikim nožem, dok je žena na telu imala više desetina uboda nožem.
Slično se dogodilo i u Evropi. Naime, islamistički ekstremista je upao u školu na severu Francuske i ubio profesora Dominika Bernara, a ranio je tri osobe.
Posle tog napada i zbog rizika od uticaja rata Izraela i palestinskog islamističkog Hamasa, Francuska je podigla nivo pripravnosti za napad i 7.000 vojnika rasporedila širom zemlje.
Nekoliko dana kasnije tragedija je zavila u crno i Brisel, kada je pripadnik terorističke grupe Abdesalam Lasueda ubio dvoje švedskih državljana, i to nekoliko sati pre početka utakmice kvalifikacija za „EURO 2024“ između Belgije i Švedske.
U pucnjavi je ranjen taksista, ali nije životno ugrožen. Jutro nakon napada, policija je ubila napadača u kafiću.
Dan nakon napada u Briselu, jedanaest francuskih aerodroma je evakusiano zbog upozorenja o bombi, kroz koja su pre nekoliko dana prošla i Versajska palata i Luvr.
Naime, aerodromi u Bordou, Lionu, Renu, Lilu, Tuluzu, Pariz Boveu, Nici, Strazburu, Bijaricu, Pou i Nantu pretnje su dobili putem mejla i počeli da evakuišu posetioce i osoblje.
Zbog svih ovih pokušaja napada i straha od veće eskalacije sukoba, pojedine evropske zemlje su suspendovale Šengen na graničnim prelazima. Austrija na granici sa Češkom, Nemačka na granici sa Češkom, Poljskom i Švajcarskom, Italija na granici sa Slovenijom, a Slovenija na granici s Hrvatskom i Mađarskom.
Austrija na ulice Beča izvodi i veliki broj pripadnika vojske, u strahu od terorističkih napada.
Šta je Šengen? Najprostije rečeno, to je bescarinska zona.
Države koje su članice Evropske unije mogu privremeno da uvedu graničnu kontrolu na granicama u slučaju ozbiljne pretnje javnoj politici ili unutrašnjoj bezbednosti, a upravo to se sada dešava.
Trajanje privremenog ponovnog uvođenja granične kontrole je vremenski ograničeno u zavisnosti od pravnog osnova na koji se poziva država koja tu kontrolu uvodi.
Obim i trajanje ponovno uvedene granične kontrole trebalo bi da budu ograničene na minimum koji je potreban da se odgovori na pretnju o kojoj je reč. Ponovno uvođenje granične kontrole trebalo bi da se koristi samo kao krajnja mera.
Slovenska vlada odlučila je da će od subote uvesti nadzor na granicama s Hrvatskom, a suspenzija Šengena na granicama s Hrvatskom i Mađarskom trajaće najmanje deset dana.
Slovenski mediji objavili su nezvanične informacije o tome kako bi novi sistem trebao da funkcioniše. Prema tim informacijama, državljani EU moći će normalno da prolaze sve granične prelaze, dok će državljani trećih zemalja moći da prelaze samo 14 graničnih (12 s Hrvatskom i dva s Mađarskom) i osam železničkih prelaza, na kojima će biti selektivne provere policijskih službenika.
Među tim graničnim prelazima navode se prelazi Dolga vas, Pince, Obrežje, Metlika, Gruškovje, Dragonja i železnički Hodoš, Lendava i Dobova. U slučaju da državljani trećih zemalja uđu preko drugih graničnih prelaza, to će se tretirati kao prekršaj, prenosi Index.hr.
Pročitajte još...
0
0
0
Kako je pojasnio ministar unutrašnjih poslova Slovenije Boštjan Poklukar, reč je o predlogu privremene mere zbog povećanog nivoa procene terorističke opasnosti u zemljama Evropske unije.
Italija je obavestila Sloveniju da će uvesti granične kontrole najpre na deset dana s mogućnošću produžetka. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi saopštio je svog slovenskog kolegu Boštjana Poklukara da je osnova uvođenja ove privremene mere prevencija terorizma i organizovanog kriminala.