2
Sa dolaskom Ejvril Hejns na mesto direktora nacionalne obaveštajne službe u administraciji Džoa Bajdena uz CIA direktorku Đinu Haspel i dve žene na čelu izraelskog Mosada, svet špijuna postao je "ženski".
Hejnsova nije obučeni špijun ali je provela nekoliko godina radeći kao zamenik šefa CIA i pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost u vreme administracija Baraka Obame i ima iskustva sa kompleksnim bezbednosnim pitanjima.
Kada je 2013. postavljena za zamenika šefa CIA-e, bila je jedina žena koja je stigla do tako visoke pozicije. Haspelova je kasnije postala prvo zamenik a potom i direktor Centralne obaveštajne agencije SAD 2018. godine.
CIA zvaničnici sa kojima je Jerusalem post razgovarao kažu da je Haspelova pomogla da se žene „infiltriraju“ i napreduju u CIA.
U Mosadu izvori bliski direktoru Josiju Koenu rekli su listu da je on vrlo „zagrejan“ za ideju da izraelsku obaveštajnu službu vodi žena.
Pročitajte još:
Šta se dogodilo i otkud sad toliko mnogo ženskih agenata?
Za neke, u pitanju je prirodna evolucija a špijunske agencije su profesionalne organizacije koje su fokusirane na rezultate.
Kao što su žene vremenom stigle do visokih položaja u drugim sferama američkog i izraelskog društva, tako je bilo za očekivati da će se slična stvar dogoditi i u svetu obaveštajnih službi.
Tu takođe treba uzeti u obzir i specifičnost ovih agencija. Već decenijama žene rade za obe agencije, a neke su imale i vodeće uloge, ali je generalno njihov procenat bio mnogo niži nego sada.
Polovina zaposlenih u Mosadu – žene
Trenutno žene čine polovinu zaposlenih u Mosadu, a u poslednje vreme ova agencija je sprovodila kampanje specijalno fokusirane na žene. Što više žena ima na svim položajima u agenciji, to je veća šansa da ih ima više u odbrambenom establišmentu i sve je teže da ženski kandidati ne budu uzeti u razmatranje za visoke funkcije. U prošlosti je bilo mnogo lakše ignorisati i zaobići ženskog kandidata u korist većine muških. Sada se situacija promenila.
U SAD dolazak žena na ključne pozicije deo je Bajdenove mantre da želi vladu koja će „izgledati kao Amerika“. Kada bude inaugurisan, u njegovoj administraciji će sedeti potpredsednica, ministarka odbrane, direktorka obaveštajnih službi, ministarka ekonomije i ambasadorka pri UN.
Kada je reč o Mosadu pomaže što su ne samo Koen već i njegov prethodnik, Tamir Pardo i drugi visoki zvaničnici Mosada podržali trend žena u špijunaži.
Naravno, svega toga ne bi bilo da same kandidatkinje nisu kvalitetne.
Hejnsova – žena zmaj
Hejnsova je međunarodno pravo zamenila borbom protiv terorizma u Obaminoj administraciji. Kada je Džon Brenan, Obamin savetnik za borbu dronovima došao na mesto šefa CIA-e, doveo je Hejnsovu da mu bude desna ruka. U tom trenutku ona je već sarađivala sa CIA zvaničnicima a sada se našla u odgovornijoj poziciji osobe koja je preoblikovala agenciju, naročito u sajber sferi i tehnološkom sektoru.
Hejnsovoj je bila odgovorna za „vađenje fleka“ posle odluke američkih vlasti da dozvole mučenje zatvorenih terorista posle napada na SAD 11.septembra. Kada je Haspelova postavljena za šefa CIA-e, Hejnsova je bila jedna od onih koji su je podržali uprkos kritikama da se zalagala za mučenje zatvorenika.
To je Hejnsovoj dalo na kredibilitetu osobe dovoljno čvrste da vodi obaveštajnu službu ali je zbog tog skandala morala iznova da potvrđuje svoju posvećenost liberalnim vrednostima demokrata. Takođe se našla na udari kritika nekih zvaničnika koji su je smatrali „nedovoljno progresivnom“ jer je dozvolila veći priliv sirijskih izbeglica u SAD tako što je oslobodila mnoge zatvorenike iz Gvantanama i smanjila broj napada dronovima na terorističke mete.
Posle skandala sa mučenjem zatvorenika, Haspelova se u vreme Trampove administracije nije preterano eksponirala ali je u retkim javnim nastupima emitovala auru ozbiljne osobe koja ne trpi budale.
Iz sveta i regiona pročitajte i:
Tajanstvene izraelske špijunke
Za razliku od Amerike, identiteti žena koje su na visokom položaju u Mosadu su poverljivi. Ono što se zna je da su njih dve na čelu Odeljenja za ljudske resurse i Odeljenja za obuku.
U međuvremenu, uspesi Mosadovih agentica počeli su da se pojavljuju u medijima. Glavni špijun odgovoran za zaplenu nuklearnog arhiva Irana u Teheranu je žena. Isto tako, nekoliko žena učestvovalo je u bečkoj operaciji otkrivanja nuklearnih tajni Sirije 2007. godine.
Šuška se i da je Mosadova agentica ubila jednog iranskog nuklearnog naučnika u Teheranu 2010. Dve operativke su postavile bombu u automobil Madžida Šahriarija i ubile ga.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
